Ovogodišnje, šesti po redu, Resonate festival završen je u subotu nastupima u klubu Drugstore. U periodu od srede do subote posetioci su bili u prilici da, u noćnim terminima, prisustvuju sjajnim nastupima stranih i domaćih izvođača. Pored toga, tokom dana učesnici festivala su držali radionice i konferencije posvećene muzici, digitalnoj kulturi i vizuelnoj umetnosti.
Muzički deo festivala je, ove godine, okupio neka od najvećih imena eksperimentalne muzičke scene. Prve večeri u velikoj sali Doma omladine nastupili su Nemanja Aćimović (poznatiji kao bubnjar Jarbola), WoO kao i Stephen O’Malley, član legendarnog drone benda Sunn O))). Uz male tehničke probleme pred početak koncerta, Stephen O’Malley je iako sam na bini, uz veliku pomoć zida pojačala iza sebe, stavio na ozbiljan test čulo sluha svih prisutnih.
Nakon DOB-a domaćin druge večeri bio je klub Drugstore. Omamljujući, lepo neprijatni, nojz i industrial zvuci širili su se cele večeri kroz klub, a za njih su pre svega bili zašlužni velikani ovih žanrova Roly Porter i Peder Mannerfelt.
Petak i Dom omladine bili su rezervisani za nastup Lee Ranalda, sigurno najzvučnijeg imena ovogodišnjeg festivala. Pored njega, odnosno pre njega, nastupili su domaćini večeri, jedan od najaktivnijih i najboljih live bendova kod nas, VVhile, kao i šveđanka Anna Von Hausswolff sa svojim bendom.
Nastup koji je premašio sva očekivanja bio je upravo nastup Anna-e Von Hausswolff. Nordijski prizvuk je itekako prisutan, ako ne i dominantan u njenim pesmama, a naročito u njenom glasu. Međutim, ona i njen bend vešto uplivavaju u post rok vode, a neretki su bili i eksperimentalni delovi u pesmama. Bili smo u prilici da čujemo stvari sa njenih izdanja „Ceremony“ i „The Miraculous“. Takođe, epitetu sjajnog nastupa umnogome je doprineo vizuelni deo. Svetla su se smenjivala i pratila tempo i dinamiku svake pesme.
Nakon dva glasna i jako zanimljiva nastupa usledio je solo, akustični, nastup Lee-ja Ranaldo-a, zvezde večeri. Iako poznat po svojim bučnim gitarskim bravurama u poslednjih 30 godina, pre svega kao stub benda Sonic Youth, na koncertu u Beogradu predstavio se u nešto drugačijem svetlu. Ovom prilikom on je predstavio svoj novi album, za koji je rekao da će se pojaviti na jesen. „Let’s Start Again“ je otvorila koncert, a sa njom su krenuli i prvi problemi koji su Lija pratili kroz narednih nekoliko pesama. Nekoliko gitara koje je menjao, u zavisnosti od štima, jednostavno nisu htela da ga slušaju i da rade ono što on želi od njih. Za jednu od gitara je prokomentarisao i „This is the shittiest one I’ve ever played“. Po svemu sudeći, gitare nisu bile njegove, nego one koje je naručio od organizatora pa se zbog toga može razumeti ovaj peh. Ipak, Li je ove probleme prevazišao krajnje profesionalno i uz osmeh.
Usledile su pesme „Circular“ i „Off The Wall“, koja se nalazi na njegovom devetom solo albumu „Between the Times and the Tides“, odnosno prvom nakon raspada Sonic Youth-a. Između ostalih odsvirao je i „Key/Hole“, uz pomoć gudala, kao i „Ambulancer“, obe na albumu „Last Night on Earth“. Takođe, prelepa stvar „Electric Trim“ našla je svoje mesto na set listi. Druga polovina, i nešto više, koncerta prošla je bez prvobitnih problema, što je dovelo do očiglednog opuštanja kako kod Lija, tako i kod publike. Nakon nešto više od sat vremena, Ranaldo se poklonio i zahvalio publici, najavio svoj performans „suspended guitar“, koji je održao sutradan u Kinoteci, i pozvao ljude da ga kontaktiraju i provedu kroz Beogradu u nedelju. Time je završeno treće festivalsko veče.
Poslednje veče festivala, subotu, obeležio je Geir Jenssen poznatiji kao Biosphere. Legendarni producent ambijentalne elektronske muzike je publiku u klubu Drugstore prebacio u neka nepoznata mesta setom pesama sa svojih starijih izdanja. Tokom nastupa pratile su ga vizualizacije sa scenama iz sci-fi filmova, iz kojih je dobijao inspiraciju i uzimao semplove.
Još jedno, uspešno, izdanje Resonate festivala je iza nas. Ovaj festival već šestu godinu u Srbiju dovodi neka od najvećih imena iz sveta eskperimentalne muzike. Ove izvođače, znajući stanje na našoj sceni, teško da bismo mogli da gledamo na nekom solo koncertu. Iako su cene na festivalu ne preterano pristupačne za naše uslove, veliki broj stranaca na njemu je dobar pokazatelj da se Resonate kreće u pravom smeru.
