-

Naslovna Reportaže Razigrano finale Indirekta u Elektropioniru

Razigrano finale Indirekta u Elektropioniru

Porto Morto Elektropionir Indirekt
Porto Morto; foto: Ivan Dinić

Poslednje veče Indirekta u Elektropioniru počelo je pred tek koju desetinu posetilaca već u 20 časova, kada su se na binu prvi popeli Glib. Ne onaj rumski Glib, skupina klinaca sa gitarama većim od njih što sviraju grindcore k’o matori, već su u pitanju dugogodišnji muzičari okupljeni oko nove ideje. Taj americana/blues fazon se vraća u trend, iako je konkretno njihova poenta vratiti se u prošlost i same početke. Takva je i njihova muzika; ćalci drže sve jednostavno, sigurno, sa povremenim improvizacijama tamo gde im je mesto. Prijatno je što kao bend nisu preglasni, te svaki instrument, a takođe i glas, dolazi do izražaja. Možda je jedina bojazan da je njegov engleski isuviše čist i posve školski, što odaje suprotni utisak od prirodnog, matičnog jezika. Lično, to što je na “sigurnom” engleskom ne izaziva alergiju, to je sloboda autora da izrazi svoje lirske elemente na kojem god jeziku i izgovoru. Da li će ova “familija” ostaviti jači utisak na sceni pokazaće vreme; nastup na ovakvom događaju implicitno ukazuje na sticanje novih prilika za to, no – videćemo.

Moussaka Elektropionir Indirekt
Moussaka

Nakon kratke pauze, binu zauzima beogradski surf sastav Moussaka. Oni su spojili nešto naočigled nespojivo, surf i narodnjake, a rezultat je takav da je pravo pitanje zašto niko ranije nije uradio ovo? Ne, ovo nema veze sa bendovima koji mešaju pank i metal sa narodnom, ovo je jedna sasvim drugačija, instrumentalna priča. Ova priča publiku baca u kolektivnu vožnju, a o kojoj se narodnoj pesmi radi mogli ste prepoznati tek kad neko iz publike zapeva refren, nakon čega bi ceo Elektropionir prasnuo u smeh. “Radio u kolima”, “Vi slušate noćni program Radio Beograda 1” se čulo sa razglasa, na šta bi se nadovezao niz surf rifova. Na bini, kao i u publici, ni u jednom trenutku nije bilo dosadno. Musake su skakale po bini i svirale u najrazličitijim pozama, a publika je varirala od onih koji su gledali mirno, ozarenih lica, do onih koji su neprestano đuskali. Ovaj bend je pravo osveženje na domaćoj sceni i definitivno zaslužuje svaku priliku koja im se u poslednje vreme ukazuje.

Ljubičice Elektropionir Indirekt
Ljubičice

Sa veoma malim zakašnjenjem u odnosu na dogovorenu satnicu pojavljuje se duo Ljubičice ispred sada već dobrano popunjenog Elektropionira i započinje svoj set. Dva brata, Vuk i Petar, već duže od decenije šetaju po raskršćima rokenrola i bluza u želji da naprave ultimativni hit i vinu se u nebesa. Prvo su počeli kao kompletni bend sastavljen od maloletnika i maloletnica u istim printanim majicama, sada to sve deluje mnogo ozbiljnije iako pratećeg benda više nema. Petar i dalje na glavi nosi šešir sreće, Vuk deluje kao da nikada ranije nije bio u boljem raspoloženju, Macintosh đuska između njih na bini i šalje bitove disko kluba direktno u publiku koja se uz takav bit dobro zabavlja. Pre svega je pozitivno što braća uopšte nisu ograničena bilo kakvim muzičkim stilom. Učmalost je semplovanjem dezintegrisana, dosada je simpatičnim aranžmanima neutralisana, a čini se da su i dvojac i posetioci prilično zadovoljni.

Porto Morto Elektropionir Indirekt
Porto Morto

Kraj Indirekta u Elektropioniru obeležio je još jedan poluelektronski sastav. Na samo zatvaranje došli su nam gosti iz Hrvatske, Porto Morto. Možda je ovoga puta trebalo malo više dovlačiti perspektivne izvođače iz regiona na Indirekt, no uteha je da imamo ovaj bend. Na bini ih ima mnogo, mada je različitost muzičkih elemenata posve minimalna. Ipak, slušamo jedan od (tonski gledano) kvalitetnijih bendova regiona i njihove pesme poput “Kuće” ili “Hodaj” sigurno nisu ostale nezapažene u kvartu Cetinjske, pa ni večeras kada su se izvodile uživo. Narod skrckan između miksete i bine se sigurno nije za badava ubacivao što bliže kako bi zajedno sa bendom ravnomerno cupkao.

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe