-

Naslovna Reportaže Psihomodo Pop u rasprodatom Domu omladine

Psihomodo Pop u rasprodatom Domu omladine

Psihomodo Pop; foto: Nevena Marković

Juče je nastavljena praksa da u Domu omladine koncerti često budu rasprodati, te se u danima pred samo održavanje već na društvenim mrežama traži karta više. Tako beše i za, dakle, jučerašnji koncert Psihomodo Popa, još odavno najavljen, ruku na srce. Eventualno, organizatori su pustili u prodaju još 50 karata kako, zbog već velike potražnje, usrećili još toliko nesrećnika koji nisu stigli kupiti svoje karte na vreme.

I pored svega toga tokom nastupa specijalnih gostiju, grupe Love Hunters, sala se tek polako punila. Sa druge strane, značilo je pristiglom delu publike da komotno i bez gužve uživa u polusatnom setu Mumina i svoje stare ekipe.

Psihomodo PopVeć oko 22 časa mogli su biti viđeni gosti iz Zagreba u nameštanju svojih instrumenata, a potom Davor Gobac izlazi na binu i počinje sa naslovnom numerom novog albuma “Digitalno nebo”. Pošto je agenda koncerta, osim dobre svirke i rokenrola, bila i promocija novog izdanja, tokom koncerta je odsvirano još nekoliko stvari sa ovog albuma od kojih je publika sa posebnim pijetetom prihvatila numeru “Banana”.

Naravno, isprepletano sa svim tim pesmama sa novog albuma, od samog početka su se prosipali hitovi pred već punu Amerikanu. Tako su “Telegram Sam” i “Nema nje”, kumulativno sto godina stari hitovi, uspeli razmrdati izrazito statičnu publiku posvuda raspoređenu, čak i ispred bine. Izvođenje “Fride” je već bio momenat koji su stotine glava u masi morali ovekovečiti privatnim snimkom na svom mobilnom telefonu, te je sa jedne, ne baš ispravne strane, bilo lepo videti sliku sjaja stotina telefona u mračnom ambijentu načinjenom od strane lajt majstora. Davor je, unapred pripremljen na ovakav razvoj situacije, samo spustio svoje tamne naočare na oči.

Sa one ispravne strane ili tačke gledišta, možda se u tom momentu gledanja koncerta kroz objektive kamera na mobilnim telefonima mogao propustiti stvarni doživljaj, kao i pojava tri fantastične i presimpatične devojke na back vokalima koje su, u ležernoj koreografiji, đuskale iza svojih mikrofona, pokazavši i rogiće prstima jednom prilikom. A tu je, sa leve strane, i saksofonisti/klavijaturisti/gitaristi Juriju Novoseliću Kuzmi duvački duo pripomagao u trubačkim deonicama.

Osećaj kulminacije je zavladao nakon najave možda i njihovog najvećeg hita “Ja volim samo sebe” kada se samo čekala eksplozija u masi i svi da poskaču. A onda su se ponovo pojavili ekrani mobilnih telefona… Bez želje da ulazimo u tu problematiku mase na današnjim koncertima, pre svega što će svi prokomentarisati kako to ne rade na koncertima (isto kako komentarišu da ne gledaju rijalitije), deluje pomalo sramotno što hiljadu ljudi u publici nije u stanju/raspoloženju da nadskoči čoveka na bini kome se bliži leto šezdeseto.

A Gobac? Pa, Atomski Dado je brz k’o munja, kao što govori naslov još jedne pesme sa “Digitalnog neba”. Čovek kome na prvu loptu nikada ne možeš dati tolike godine jer izgleda i kreće se kao mladić, sa istim žarom i strastven kao i uvek kada je na bini. Uvek raspoložen da animira publiku u svom ćaskanju uz nekolike zanimljive i smešne izjave, neumoran i željan da publici i dalje daje izvrstan šou bez obzira što takva reakcija počesto izostaje sa druge strane. Još uvek prodornog i melodičnog glasa, nedovoljno nemoćan i star da u izvesno vreme prestane da radi to što radi, kao i bend.

Ceo bend je, ironično zvuči ali jeste tako, zreo; toliko zreo da u neprestanoj tranziciji ostane svoj i izvodi pesme tri decenije stare u varijabilnom aranžmanu, pa opet kao da su uvek te stvari izvodili samo tako i nikako drugačije. Stoga su, umesto da menjaju sebe i budu ono što na početku nikada ne bi pomislili da će biti, zapravo samo vremenom prilagođavali svoju svirku i približavali klasike svojim aktuelnim i novim stvarima. Sigurno su tako, uz pomoć harizme Dade, uspeli da o(p)stanu ovde tolike godine i uživaju u plodovima svog (ne)zahvalnog posla i rada.

Uz još pesama sa novog albuma, kao što su “Sve će biti u redu”, “Ako želiš biti moja” i “La la la” i, naravno, pregršt hitova, dogurali su do skoro cela dva sata svirke. Bilo je tu naravno mesta i za “Ramonu”, “Bože čuvaj Psihomodo Pop”, pa čak i za flamenko varijantu “Natrag u garažu”. Regularni deo nastupa su završili uz “Sexy magazin”, ali samo na kratko pošto su glasni povici iz publike pozivali na bis. Posle samo minut i po vratili su se i publici podarili još ne jednu, ne dve, već tri stvari, simbolično ostavljajući za kraj najlaganiju stvar sa seta, “Leteći odred”.

Na kraju, do sledećeg viđanja sa grupom Psihomodo Pop, ostavljen nam je u amanet vrli novi album da ga kupimo/skinemo digitalno izdanje na preferiranoj platformi i navučemo se na nove stvari od kojih je dobar deo večeras odsviran. Takođe, potrebno je da, kao što je Gobac ranije izjavio u intervjuu za Balkanrock, shvatimo da ova nova publika nije stara, te da se koncert više ne doživljava; sve što postoji, makar i apstraktno, u novom dobu se konzumira.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

1 KOMENTAR

  1. Zivopisan tekst, Djole, kao i po obicaju. Ali smatram da je naslov trebalo da bude “Kako ispaliti kuma, bivsi bend i drugare u 700 reci ili vise” :P

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe