Dvodnevni festival Kontakt Fest održan je u četvrtak i petak u Atrijumu Beogradskog sajma. Prvi dan festivala bio je usmeren na hip-hop izvođače, dok je drugi dan bio rezervisan za nastupe bendova. Ovaj festival se može nazvati nastavkom i onim što bi trebalo da bude svojevrsna kruna Kontakt konferencije održane u martu ove godine.

Prvo veče je bilo usmereno na hip hop izvođače pa je publika mogla da sluša Mimi Mercedes, Z++ i Vojka V. Iako je sva tri izvođača poprilično popularna u regionu iz nekog razloga posećenost nije bila tako velika, te je prostor bio polovično popunjen i nigde nije bilo gužve, što u ovom slučaju nije bilo dobro, jer je zaista nedostajalo prave festivalske atmosfere.

Mimi Mercedes je uprkos tome što publika nije bila brojna ceo svoj nastup odradila potpuno posvećeno, kao da se ispred nje nalazi pun atrijum koji gori. Neumorno je repovala iz pesme u pesmu neprekidno skačući po bini i animirajući sve prisutne. Kako je Mimi ozarenog lica i puna elana i energije dominirala binom, tako je publika iz pesme u pesmu sve više pojačavala svoju reakciju kroz pevanje refrena i skakanje u ritmu bitova. Uprkos tome što se nije našla ispred broja fanova na koji je verovatno navikla Mimi ni u jednom trenutku nije pokazala znake slabosti, već je protutnjala kroz svoj set sa tvrdim i odlučnim stavom kakav krasi i njene tekstove.

Nakon ovog nastupa Z++ je bio baš vanila. Iako ovaj hrvatski umetnik ume i da pokrene ljude ispred sebe i da dovede do baš neobuzdane atmosfere u publici (kao u Hangaru), ovoga puta ne nešto tu falilo i većinu nastupa je proveo zakucan na jednom mestu, a sve to je pratila poprilično problematična vokalna izvedba, jer je u nekim od glavnih delove pesama bio u tolikom falšu da je maltene bilo neslušljivo. Situaciju je malo popravio Massiomo Savage koji mu se pridružio na bini i doveo do toga da se ipak pokrene i Z++ i publika koja se nalazila ispred bine. Atmosfera je, na samom kraju kada je došlo na red izvođenje najvećih hitova, ipak postala za nijansu bolja i konačno podsećala na nastupe ovog repera.

Vojko V nije imao pak nikakvih problema da pokrene masu, te je u svom prepoznatljivom duhovitom maniru u svakom trenutku uspevao da dopre do prosutnih. Vojku ni u jednom trenutku nije manjkalo energije, a dodatnu dinamiku svog nastupa pojačavao je povremenim performarskim pauzama koje su ispunili obaranje ruku, sklekovi, da bi sve na kraju kulminiralo u izlasku velikog dela publike na binu kako bi se celokupna žurka tu i prebacila. Ono što jeste mali problem, je što Vojko svaki put izvodi gotovo isti performans pa vam ukoliko ste već bili na njegovim nastupima potpuno izostane taj faktor iznenađenja na koji on igra.

Drugi dan festivala je bio određen za live bandove, pa su tako prisutni mogli da slušaju Zoe Kida, Svemirka i Elemental. Zoe Kida je nastupila prva, pred brojnijom publikom nego Mimi prve večeri, ali se čini da ona ipak nije uspela toliko da pokrene ljude ispred bine. Kad je reč o samom nastupu on je tekao bez problema i Zoe je pokazala svu raskoš i moć svog glasa, ali nažalost to publiku nije previše interesovalo, što je rezultiralo da Zoe baci i jednu pomalo neumesnu šalu „hajde svi sad da pevate sa mnom, nema smisla da posle pevate sa Svemirkom, a da naćete sad sa mnom“.

Kako Zoe zaista nije imala problema, tako je Svemirko imao problem da svoj nastup uopšte i počne zbog tehničkih problema. Oni su doveli do toga da Marko, frontmen ovog benda, siđe s bine i ode do miks pulta kako bi rešio stvari. Sve je delovalo pomalo čudno, jer je neverovatno da je dozvoljeno da muzičar siđe s bine kako bi to popravio. Kao da nije postojao niko čiji je to posao. Tenzija je dodatno rasla, ali je bend nekako uspeo da odsvira uvodni deo svog nastupa i zvanično otpočne svirku uz Markovu izjavu da se oseća kao da ga samo dlaka deli od potpunog kraha do potpunog uspeha. Ipak, činilo se da ništa od ovoga nije smetalo publici da se od prve pesme prepusti tonovima ovog benda, što je nažalost ponovo prekinuto tehničkim problemom.

Naime, gitaristi je pukla žica, te se morala napraviti mala pauza. To su Marko i bubnjar ipak iskoristili da naprave mini džem sešn koji je zapravo zvučao kao neki psihodelični stoner na koji nismo baš navikli da izlazi iz zvučnika kad se ovaj bend nađe na bini, ali čini se da se fanovima i ovo dopalo, sudeći bar po aplauzu na njegovom kraju. Ostatak nastupa protekao bez ikakvih problema, a Svemirko je definitvno bio mnogo bliže ono trenutku potpunog uspeha. Bend na bini je delovao kao da uživa, a lica i kukovi publike su govorili sami za sebe o tome koliko je na kraju ovaj nastup zaista ispunio njihova očekivanja.

O tome da je realno Svemirko bio razlog dolaska većine ljudi na drugi dan festivala govorila je i činjenica da se prostor, koji ni do tog trenutka nije bio posebno popunjen, dodatno ispraznio nakon njihovog nastupa, što je nametnulo odmah da se postavi pitanje da li je ipak ovaj redosled bendova bio dobro promišljen.

Iako je Elemental ostao da nastupa pred prepolovljenom publikom Remi i ekipi to ni najmanje nije smetalo i neverovatno dobrom svirkom su pokazali sve na čemu su radili prethodnih 25 godina. U repertoaru su prošli kroz mnoge dragulje iz svoje karijere, čak i neke pesme koje možda i veliki fanovi ovog sasatava nisu očekivali. Na momente su zvučali kao da prizivaju trip hoperski duh Bristola, na momente kao su ozbiljno moćan rok bend, na momente spuštali tempo i agresiju i odmarali uši slušalaca, na momente ih razigravali rege, ska i pank ritmovima. Šta god su hteli da prouzrokuju kod prisutnih to im je išlo od ruke.

Pored Remi koja zaista ima neverovatnu harizmu na bini i izgleda kao da uživa uz svoju muziku više od bilo kog fana, posebno se istakla ritam sekcija koja je cele večeri bila potkovana do maksimuma, tako da vas je svaki udarac bubnjeva i ton bass gitare pogađao da tako da ne možete da se oduprete gruvu. Elemental se definitivno pokazao kao dragulj druge večeri koji mnogi koji su otišli nakon nastupa Svemirka nisu spoznali.

Definitivno se može reći da su sami početak festivala (nastup Mimi Mercedes) i sami kraj (nastup Elementala) najbolji momenti ovog izdanja Kontakt festa, jer su uspeli da donesu svojevrsno iznenađenje, a muzičari koji su nastupali nisu dozvolili da ih išta pokoleba već su na profesionalan način predstavili svoju muziku. Svi ostali nastupi su nažalost imali svoje uspone i padove. Ono što je bio problem celog festivala je relativno mala posećenost, odnosno možda više pogrešna odluka o izboru prostora, jer je Atrijum zaista ogroman. Ipak, dobar provod nikako nije izostao uprkos svemu, jer su se ispred muzičara nalazili oni koji su zaista hteli da čuju sve što su oni s bine imali da kažu i odsviraju.