Prvo veče serije specijalnih humanitarnih koncerata pod nazivom „Za Koju”, odigralo se u petak, 18. oktobra. U klubovima Elektropionir i SubBeerni centar u Beogradu okupila se grupa muzičara sa zajedničkim ciljem ‒ da se njihova pesma podrške i aplauz publike čuje „čak do Londona”, gde se trenutno nalazi Dušan Kojić Koja, koji je imao moždani udar u julu.

U Elektropioniru nastupili su Irie FM, Stuttgart online, Dža ili bu i Zvuk ulice, dok je u SubBeernom centru publika mogla da čuje Vasil Hadžimanov bend, Nikolu Čuturila Čuturu, Električni orgazam, Artan lili i Eyesburn.

Tačno u 20.20 na binu SubBeernog centra popeo se Vasil Hadžimanov sa svojim bendom. Uz njihove sjane melodije, klub se polako puni. Dolaze sve generacije, uglavnom u kombinaciji ‒ neko stariji sa ćerkom, sinom, unukom… Podršku Koji došle su da daju i brojne kolege iz sveta muzike, kao i ostalih grana umetnosti, čija imena, smatram, ne treba navoditi, jer se ta lica nisu zbog toga pojavila. Poslednja numera, koja je ponela i samog Vasila, zapalila je publiku i zagrejala je za Nikolu Čuturila, koji je, prema mišljenju mnogih iz mase, bio najprijatnije iznenađenje večeri. Tekstovi pesama poput „Samo ti znaš” i „Neko kao ja” izgovarani su zajedno s vokalom. Svetla telefona koji su beležili te trenutke mešala su se s razigranom rasvetom kluba, koji je već prepun. Na stepenicama stoje i deca s roditeljima u majicama Discipline kičme ili Šarla Akrobate. U 21.49 na bini je Električni orgazam. Mikrofon je kod Ljubomira Đukića, ali to se ne sviđa toliko velikom broju ljudi koji viče: „Gile, Gile! Ti!”. Smirili su se kada se, na veliko iznenađenje prisutnih, pojavio Zoran Kostić Cane, frontmen grupe Partibrejkers, i zapevao zajedno sa članovima Orgazma. „Živelo prijateljstvo i ljubav! Svako dobro! Mislimo na Duleta!”, poručio je Cane i povukao se uz „Locomotion”. Srđan Gojković Gile je manje pevao od Ljubomira, ali zbog svakog njegovog dodira gitare, publika mu je praštala. Ovaj nastup bio je ključna tačka večeri (kao sto je u Elektropioniru bio IrieFM). Ljudi su se jedva kretali od zbijenosti, ali se u svakom trenutku moglo videti još njih kako se spuštaju ka bini. Osim pesme „Locomotion”, „Nebo” je bio najveći uzročnik aplauza, vrisaka i podignutih ruku. Nijansu manje strastveno bilo je i u 22.30 ‒ karakteristični elastični pokreti i vokal Romane Snačala izazivali su publiku da konstantno udara dlanovima u ritmu pesama benda Artan Lili. Nemanja Kojić Kojot, koji je odslušao skoro sve svoje kolege, to jest bend Eyesburn, zatvorio je veče u svom poznatom stilu i opravdao očekivanja.

Bez uobičajenog duženja, stručnog analiziranja svakog segmenta i komentarisanja rasvete, razglasa i sličnog, napominjemo da poenta ove večeri nije bila u bendovima, odnosno njihovom promovisanju i građenju dobrih marketinških poteza. Svako od njih je tu došao iz istog razloga ‒ da pruži podršku. Kao što je rekao Cane, prijateljstvo i ljubav bili su važniji od svega. A misao svakog ko je došao trebala je biti ista ‒ Za Koju!