Propovednik iz Memfisa – John Paul Keith u KC Gradu

John Paul Keith KC Grad Beograd
foto: Katarina Prica

Davno je zapisano da kada bi muzika bila religija, Memfis bi bio Jerusalim, a Sun Studio njegov najsvetiji deo. Upravo iz takvog, svetog mesta, došao je i održao svoju besedu u KC Gradu, propovednik s telecasterom, John Paul Keith uz pratnju pomoćnika Matthew Wilsona i Danny Banksa.

Dok je čekao razmaženu beogradsku publiku, koja po običaju ne poštuje vreme, John se šetkao, obučen u crnu košulju, upasanu u levis farmerke i prekrivenu tamnim sakoom, s limenkom piva i razmenjvao reči sa onima koji znaju da cene vreme. Kako su minuti odmicali, KC Grad se polako punio, a trojka iz Memfisa se sjatila na šanku. Kada se broj ljudi povećao dovoljno da se može reći da lokal nije prazan, trojka je brzo nazdravila i preselila se na stejdž.

Svetlucavi telecaster prekrio je trbuh propovednika i beseda je počela. Kristalno jasan, iskonski zvuk Sun Studio gitare, kakav samo iz telecastera može dopreti, uobličen u uvod „Never Could Say No“, teško da se nekada tako dobro čuo u Beogradu. Več tad se mogao osetiti značaj događaja: ova beseda će biti za pamćenje. Basista Matthew se otisnuo u svoj svet čim je počeo da plete po žicama. Nije skidao osmeh s lica ni između pesama, ni za vreme „You Devil You“ i stvari sa novog albuma „Something So Wrong“. Na trenutke je delovalo da uopšte, sem fizički, nije prisutan, ali svirao je kao da mu je linija života bila upravo bas linija u svakoj od odsviranih pesama. Matthew je proživljavao svaki momenat.

John Paul Keith KC Grad Beograd

John Paul Keith pokazao je pedantnost sviranja i gitarsko umeće, koje možda prevazilazi vrsne session muzičare. Prsti su mu konstantno klizili niz vrat „telija“ i sa takvom lakćom, okidao žice trzalicom ili ne, svirao je uvode, razrade, solaže i zaključke. Sve je delovalo tako savršeno i na mestu, od vlati kose na glavi Keitha do veoma uglačanih kožnih cipela kojima je igrao pipirevku po paleti pedala ispred sebe. Između pesama, vidno raspložen za priču zahvaljivao se na srpskom i koristio pauzu da ispriča poneku anegdotu. Naime, John Paul Keith je više puta bio u Srbiji nego u Kaliforniji. Iako je publika prasnula u smeh nakon izjave, John se nije šalio. Prilikom poslednjeg povratka iz Srbije kući, inspirisan lepim iskustvom odavde, napisao je i posvetio publici, a onda i izveo, „Everything’s Different Now“. Magičan trenutak u kom su prateći vokali Matthewa i Dannyja dočarali lepotu terce.

Iza prilično jednostavnog bubnjarskog kompleta, dugokose, raščupane frizure sedeo je Danny. Konstanto je s neuspešnim ishodom pokušavao da skloni kosu s lica. Međutim, to mu nije smetalo pri sviranju. Palicama je stvarao neobične ritmove i činio da bubnjevi igraju, što je posebnu doprinelo kvalitetu izvedbe „Ain’t Letting Go of You“. Metthew se jednom u toku svirke vratio iz svog sveta u KC Grad kada je izvadio trzalicu i pobednosno, sa neshvatljivim oduševljenjem, pokazao je Dannyju, pa publici, koja je do tada lepo popunila KC Grad. To je zapravo bio znak da kreće malo tvrđe – „Anyone Can Do It“ i „Afraid To Look“. Dame su se do tada potpuno opustile, đuskale i uživale. Gospoda su mirno stajala, zalivala se pivom, klimala glavama i glasno odobravala svaki potez momaka na sceni.

John Paul Keith KC Grad Beograd

Publika je bila privilegovana da čuje dve lagane numere benda Motel Mirrors, čiji je John član. Tokom „Let Me Be Sweet to You“ Matthew se topio, a par, ponet emocijom i magičnim tonovima pesme, plesao je ispred bine. Bio je to prvi pripadnik jačeg pola koji je zaigrao. Sledeći intermezzo, John je iskoristio da objasni značenje pesme s novog albuma – „901 Number“. Svaki broj u Memfisu počinje sa te tri cifre i na taj način kada se te cifre pomenu, misli se na sam grad, muzički Jerusalim. Potom su je izveli i dočarali tugu koju pesma sadrži.

Za razmrdavanje i onih najdrvenijih i za apsolutno oduševljenje publike bend je imao keca u rukavu – „Baby We’re a Bad Idea“. Od prvog udaraca na bubnju publika je prepoznala stvar i zaplesala, skakala, pevala i u zagrljajima dočekivala refren. Time je i okončan regularni deo. Bend je otpočeo bis bez prevelike pauze. Da je neko kojim slučajem tada stajao okrenut leđima bini, pomislio bi da se Roy Orbison povampiro, jer kao sa ploče izvedena je svima dobro poznata stvar „Pretty Woman“, a vrlo brzo nakon nje još jedan klasik „Lucille“ Little Richarda. Tada se John razotkrio: njegovo pevanje jako liči Orbisonovom. Zato što je John Paul Keith upio esenciju rock ’n’ rolla, preko njega se izražava, priča svoju priču, njegov nastup vas ostavlja pod utiskom nečeg bliskog, dobrog  i kvalitetnog.

Šta na kraju reći za John Paul Keitha? Samo ime autora je toliko rock ’n’roll da reči možda i ne treba trošiti, već ga treba videti na delu i prepustiti se njegovom zvuku, njegovim emocijama i njegovoj harizmi. Došao je u zemlju koja mu se, kako kaže, toliko dopala u svakom pogledu, hrana, piće, ljudi, gde je stekao mnogo prijatelja  i poput povetarca provetrio ustajalost, uneo svežinu i ostavio trajni miris slobode, ljubavi i rock n rolla.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

John Paul Keith KC Grad Beograd

2 KOMENTARA

  1. “Davno je zapisano da kada bi muzika bila religija, Memfis bi bio Jerusalim, a Sun Studio njegov najsvetiji deo.”

    Zanimljivo… Šta bi onda u tom smislu mogli biti Meka, Medina, Potala ili neko drugo slično mesto?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde