-

„Promene su deo hrabrosti“ – Obojeni Program savršeno jasan

Dugoočekivani koncert kultnog Obojenog Programa pred novosadskom publikom dogodio se u subotu, 7. maja, u SKCNS Fabrika.

Ovaj bend nezaustavljivo traje već četiri decenije i u njegovom radu učestvovalo je mnogo muzičara. Njihov frontmen Branislav Babić Kebra sa svojim autentičnim vokalom jedini je član originalne postave. Uz njega, dugogodišnju postavu čine i Ilija Vlaisavljević Bebec na bas gitari i bubnjar Vladimir Cinkoski Cina, a nedavno im se pridružio i novi član, basista Miki Ristić (ex Darkwood Dub, Bella Technika, Sana Garić).

Renovirani prostor SKCNS Fabrika počeo je da se popunjava i dosta pre 21 čas, za koliko je koncert i bio zakazan. Sa svakim minutom, mesta za stajanje je bilo sve manje, a nestrpljenje je sve više raslo. Novi Sad se itekako uželeo kvalitetnih svirki, čvrstog i utegnutog zvuka, a pogotovo svojih Obojenih. Fanovi koji ih prate od nastupa do nastupa međusobno su se prepoznavali i razgovarali o prethodnim susretima. Vedra lica podmlatka bila su takođe prisutna. Od malih nogu se uči šta valja, a šta ne, zar ne? Nestrpljivo se čekao Kebra i ekipa da se popnu na scenu. Ovog puta sam razmak između publike i benda je bio mali, te je i sam kontakt između istih bio intimniji i spontaniji.

Koncert je otpočeo nešto pre 22 časa sa „Umeš li da upravljaš sa vremenom“, a potom su usledile i druge definitivno široko prihvaćene pesme sa njihovog najnovijeg albuma „2021=41“: Jedini u maštu veruju“, „Danas će se desiti nešto lepo“, „Ona samo pleše“, „Kuda ovaj čovek ide“ i „Vrlo jednostavno“. Publika je u startu bila zagrejana, orna za đusku i vrisku, a kako je noć odmicala, red je došao i na stare hitove koji su atmosferu maksimalno usijali. Slušale su se „Kočnice“, „Dejvi“, „Pametni i lepi“, „Samo da ti kažem postalo je sve nevidljivo“

Kebrina energija i ritmični pokreti su i dalje na zavidnom nivou. Što bi rekao jedan naš poznati fotograf, njega je najteže fotografisati; taj čovek je uporno neuhvatljiv. Baš tako, neuhvatljiv i rešen da nam pokloni sebe potpuno, do poslednjeg atoma.

Rifovi izuzetno potkovanih bas gitara i Cinina maestralnost za bubnjevima i ovaj put su bili zarazni za publiku. Novi član Miki je dobio Novosađane na prvu. Kebrina pozicija između dva bas majstora je zlatna. Harmonija i čvrstina zvuka su snažne u postavci; poput dve visoke kule, oni su nesalomivi čuvari obojenog od sumornog sveta. „Svaka definicija gubitak je slobode“ je bila naredna na listi. Obojeni se ne boje promena, što su dokazali i sa novom postavkom. Duboko veruju u slobodu i ostvarenje naizgled nemogućeg i neostvarivog. Oni su jasni, iskreni i istrajni u namerama. Potpuno posvećeni muzici i borbi za istu, borbi za prave vrednosti i prave boje. Sa njima će alternativna scena, uvek biti živa i plodonosna.

Veče se nastavilo uz „Da li smo naučili živeti u kapsuli“, „Kad bi malo (7x) mozak stao“ i „U tvoj osmeh stane sve“. Dobro znani tekstovi lako su nalazili put do srca i dalje neumorne publike, koja je sinhronizovano pratila bend sve do „Filadelfije“. Za zvanični kraj koncerta ostavljene su srcu publike neke od najdražih: „ABCD avioni“, „Kad se neko nečem dobro nada?“ i „Nebo, nebo plavo je“

Kao što reka nosi sve probleme, tako su Kebra i ekipa još jednim odličnim koncertom učinili da svi zaborave na nove nenormalnosti koje se dešavaju oko njih, rasterete se stega i uživaju do kraja. Naravno, i ovog puta nije moglo da prođe bez bisa. Posle kratke pauze, nešto pre 23h, izbor je pao na tzv. novosadsku himnu „Štipaljka“, te nakon nje na pesmu „Ona je tu“, hit sa albuma prvenca. Bend je potom i zvanično pozdravio publiku, zahvalio se svim prisutnima i otišao u radosne sate, s obzirom da ih je čekala proslava Cininog rođendana.

Strast i energiju koje Obojeni program ulaže u svoju muziku, nesebično deli i sa drugima. Svojom neumornom kreativnošću oni plove kosmosom uvek drugačije, maštajući jedan novi čaroban svet; čist i pravedan, lišen svih zabluda, grubosti i okova.