“Priđite bliže, ipak je ovo rock show” – Uriah Heep u Sava Centru

Uriah Heep Sava Centar Beograd

Poslednjeg utorka, pre nego što svi naredni do početka leta budu okupirani naj(ne)važnijom sporednom stvari na svetu, u goste Beogradu došla je britanska rock mašina Uriah Heep kako bi promovisala svoj novi album “Living the Dream”, ali i napravila presek svoje skoro pedeset godina duge karijere. Iz tog razloga su sat, sat i po pre početka nastupa u hol Sava centra pristizali većinski stariji Heepsteri (nemojte pogrešno razumeti) u društvu poneke dame i ponekog mladića. Pred 20:30h stariji su završavali svoje priče o tome kako je Uriah zvučala 1977. u hali Pionir i koliko se taj nastup razlikovao od onog u hali Pinki šest godina kasnije, a mlađi su se prisećali Gitarijade u Zaječaru 2016. i otprilike znali šta ih očekuje u narednih sat i po. Taj generacijski jaz je povezivalo zajedničko ispijanje pića i želja da što pre čuju tvrde, ali i one manje tvrde zvukove Uriah Heepa, te su se polako selili iz hola u salu.

Desetak minuta pred 21. čas publika je prestala ulaziti u salu. Levi deo sale bio je upadljivo manje ispunjen. Pred tako, delimično i asimetrično popunjen auditorijum iza mikrofona se pojavio spiker i poželeo svima dobrodošlicu. Zauzevši svoju poziciju, bunjar Russel Gilbrook je gromoglasno uveo u “Grazed by Heaven”, stvar koja otvara novi album, iz koje se odmah ušlo u “Return to Fantasy”. Uriah je grubo startovala. Frontmen Bernie Shaw se neprekidno šetao sa stalkom, a brzu razmenu solaža između gitare i orgulja pratio je jak snop svetlosti. Međutim, zvuk je bio nejasan, zamagljen, zvukovi instrumenata se nisu mogli dobro razaznati. Kao da je toncu trebalo vremena da se zagreje jer je nakon kratke pauze, koju je Bernie iskoristio da se obrati publici i predstavi program koji su spremili, zvuk bio dosta bolji, jasniji.

Uriah Heep Sava Centar Beograd

“Tako ste daleko večeras, priđite bliže, ipak je ovo rock show”, bile su reči Bernieja koje su poslužile kao uvod za set pesama sa poslednjeg, 25. studijskog ostvarenja. Za redom su se nizale “Living the Dream”, “Take Away My Soul”, “Knocking at My Door”, a između njih se ušunjala i jedna starija stvar “Too Scared to Run”. Grupa dama je poslušala reči pevača, prišla je bini sa leve strane i do kraja, skakala, vrištala, odboravala ono što se dešavalo na sceni na kojoj je petorka prašila. Bernieja nije držalo mesto, vrzmao se oko instrumentalista, dirigovao im, ali dirigovao je i publici, vladao je scenom. Mada često je odlazio sa iste kada muzičari ulaze u duge instrumentalne delove. Publika je, praćena svetlosnim efektima, tapšala, dok je u u oblaku dima Mick Box, gitarista i jedini originalni član benda, duge sede kose i lica koje su dodatno skrivale naočare za sunce, plenio svojim gitarskim umećem. Ovaj sedamdesetjednogodišnji dasa poseduje brzinu sviranja na kojoj bi mu pozavideli njegovi vršnjaci, ali i oni dosta mlađi od njega. Usta koja je okruživala bradica često je razvlaćio u osmeh što je odavalo utisak zadovoljstva.

Intro Phil Lanzona na klavijaturama za “Rainbow Demon” bio je znak “spuštanja lopte”. Mirniju atmosferu su produžili sa “Waters Flowing” koju je Mick počeo sa akustičnom gitarom u zagrljaju svog najboljeg druga Bernieja, a završio sa električnom gitarom. Osim što ovaj sastav krasi instrumentalno umeće, znaju veoma dobro da slažu svoje različite glasove što uhu slušaoca veoma prija. Phil je pevao tercu Bernieju kad god bi mu se ukazala prilika, a Mick i basista Davey Rimmer  priključivali su im se i time  stvarali horsku atmosferu koja je dodatno davala na kvalitetu nastupa.

Uriah Heep Sava Centar Beograd

Možda su premekana sedišta Sava centra onemogućila publiku da pokaže više oduševljenja za dešavanja na sceni ili je do polovine nastupa nijedna pesma nije toliko pogodila. Međutim, na prve zvukove rifa “Gypsy”, pesme koja otvara prvi album benda iz davne 1970. godine, salom se pronelo oduševljenje, publika je počela ustajati, da bi već na početku sledeće pesme “Look at Yourself” čitav auditorijum stajao sve do kraja koncerta. Dosta telefona je počelo svetleti kako bi zabeležili ovaj deo predstave. Stvar “Look at Yourself” je neobično dugo trajala jer je na svakom instrumentu odsvirano nekoliko krugova solo deonica, a najupadljivija u svojim deonicama je bila bas gitara koju su ukrašavale plave lampice. Vokal i gitara su se nadmetali ko može postići viši ton, a od siline udaraca celokupna bubnjarska postavka se tresla. Grmelo je sa scene, ali ovaj put nije ništa manja buka nije dopirala iz publike.

Nastavak oduševljenja i primetno bolja atmosfera u publici dodatno je rasplamsala desetominutna numera “July Morning”. One najstarije je ova stvar podsetila zašto su se zaljubili u zvuk Uriah Heepa. Potvrda tome je klanjanje bendu starijeg gospodina sa šeširom u prvim redovima. Videvši da su pogodili notu i dostigli simbiozu benda i publike, Mick i Bernie su fist bumpom čestitali jedan drugom. Na pitanje da li želi da peva, publika je znala šta sledi. Akustična gitara se našla Mickovim rukama i “Lady in Black” je mogla početi. Veoma akustičnom salom pevljivi deo pesme se orio. Raspevanoj publici dugo su zahvaljivali, mahali, slali poljupce i potom se povukli sa bine.

Uriah Heep Sava Centar Beograd

Mrak je zavladao na par minuta. Odjednom su odjekivali tupi udarci u ritmu rada srca koji su bili praćeni crvenim svetlosnim efektima. Hamond orguljama i horskim uvodom ušlo se u “Sunrise”. Na samom kraju ove stvari bilo je primetno da se Bernie umorio. Došavši nazad do daha izustio je: “Ako moramo da završimo, onda to mora da bude nešto iz sedamdesetih, “Easy Living“, može?”. Kakav početak, takav i kraj, snažan i ubedljiv. Oduševljenje, urlici i aplauz uz obostrano mahanje. Dok su se opraštali od Beograda, oni najsmeliji iz prvih redova su prišli muzičarima da uzmu palicu ili trzalicu, a neki su samo došli po zagrljaj i pozdrav. “Beograde, hvala ti, doviđenja!”.

Po mišljenjima mnogih Uriah Heep je dosta potcenjen bend, što su i prazne stolice Sava centra sinoć sugerisale. Da su kojim slučajem skeptici po pitanju njihovog rada sinoć bili na tim praznim mestima verovatno bi promenili mišljenje, pogotovo je verovatno da bi se to desilo kada Uriah na sceni predstavi zvuk sedamdesetih, dekade koja je bilo najplodnija za njihov žanr. Petorka je sinoć pokazala da ima snage i volje za sviranje. Motorika i glasne žice se odupiru godinama, te s toga Beograd može poželeti da ih ponovo čuje, eventualni sledeći put u sali bez sedećih mesta, i dogodine proslavi pedeset godina rada britanske rock mašine.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Uriah Heep Sava Centar Beograd

 

1 KOMENTAR

  1. Koncert je bio perfektan, čista desetka, atmosfera je na početku bila loša, ali na pesmi Look at yourself se popravila, da bi na kraju koncerta bilo ludilo! Svi smo pevali iz sveg glasa, posebno na Lady In Black. Sjajan koncert, pamtiću ga zauvek!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde