Jedan od kultnih alternativnih sastava iz Beograda – Presing, ponovo oformljen zasvirao je u Nišu i pored seta sa albuma „Priča o totemu, duhu koji hoda, psu i razočaranoj ženi„, „600 nebo“ i „Zanos bez snova“ premijerno izveo i pesme sa nadolazećeg EPa.

Presing, jedan od možda najznačajnijih underground bendova iz 90ih godina, upravo je pravi primer nesluha domaće indsutrije za zanimljivm bendovima. Iako je jedan američki časopis njihov album „600 nebo“ proglasio jednim od najboljih evropskih izdanja, izdavača je bilo skoro nemoguće naći, pa je nakon trećeg albuma neminovno došlo da prinudne penzije Presinga.

Niški klub Feedback otvorio je svoja vrata za povratnički koncert benda i jednu generaciju sugrađana podsetio na kvalitet tadašnje scene (koja je možda i bila rame uz rame sa svetskom), a sa druge strane našle su se i mlađe generacije kojima je ovo verovatno premijerni „live“ susret sa Presingom. Iako je klub bio slabo popunjen, makar su prisutni bili spremni za pravo uživanje uz kvalitetnu alternativu.

Muzika Presinga obiluje interesantnim gitarskim rifovima, specifične boje i štima, koje su svojevrsni trejdmark Vladimira Markovića Krake. A kada pominjem specifičnosti, zasebno treba predstaviti pevača Zorana Radovića Kizu koji upravo svojom neobičnom bojom glasa daje pečat Presingu. Naravno, i njegov scenski performans i pokreti ruku sjajno se uklapaju u njihovu rok priču. To je očigledno način na koji Kiza najbolje komunicira sa publikom, jer direktnim razgovorom nešto slavno i nije prošao, pa je stoga Kraka preuzimao ulogu „frontmena“.

Bend je prošarao pesme sa sva tri albuma poput „Zaklon bez snova“, „Ritam u kome stojiš“, „Koren snova“, „Buđenje u šubici“, „Povorke odgovora“ i druge. „Marija“ je bila posveta Kizinoj bivoj ženi, a šaljivo su „Mačo“ posvetili Krakinoj mladosti.

Bend je počeo sa snimanjem novog albuma, pa je koncert bio prilika da se čuje i po koji novitet, poput sveže objavljenog singla „Zvona se uklapaju sa Suncem“.