Promocija knjige poznatog rok novinara Aleksandra Žikića, „Mesto u mećavi“- priča o Milanu Mladenoviću, održana je u Velikoj sali beogradskog Studentskog Kulturnog Centra.
„Interesovanje za temu ne jenjava ni 20 godina nakon Milanovog odlaska sa fizičkog sveta. I dalje njegova muzika, koja nije bila muzika trenutka, traje i nastavlja da traje kroz razumevanje i percepciju novih generacija, koje time donose jedan novi kvalitet“, rekao je autor Aleksandar Žikić na početku svog obraćanja.
Na promovisanju knjige, pored autora, govorili su direktor Lagune, u čijem se izdavaštvu knjiga nalazi, Dragan Papić, novinar Goran Tarlać, kao i promo-asistent knjige, i koautorka filma o grupi Ekatarina Velika, Sandra Rančić. Takođe, glumica Lora Orlović pročitala je dva odlomka iz knjige.
Dragan Papić istakao je da ne postoji adekvatniji pisac koji bi mogao da napiše ovu knjigu, kao ni bolje mesto za održavanje ovog događaja. Takođe napominje da oseća lični dug prema autoru i prema glavnom liku ove knjige, da povrati kulturi dodatnu vrednost, i da zbog toga upravo Laguna stoji iza izdavanja.
O knjizi „Mesto u mećavi“, koja je obuhvaćena prikupljenim kolumnama Aleksandra Žikića, razgovorima sa Milanom, ostalim članovima Ekatarine Velike, kao i sa njihovim prijateljima i saradnicima, Goran Tarlać govori da na jedan distanciran i pažljiv način pisac uspeva da ignoriše sve skandalozne pojave prouzrokovane kopanjem po porodičnim odnosima, intimnim detaljima i zdravstvenim kartonima članova Ekatarine Velike.
O tom aspektu knjige, kao o osnovnoj niti dela, autor ističe: „Nema ničeg privatnog, nijedan detalj koji bi mogao na bilo koji način da ugrozi ono što je Milan želeo da zadrži za sebe“, i upravo zbog te njene osobine, knjigu zapravo ne naziva biografijom, već studijom o profesionalnom delovanju Milana Mladenovića.
Autor je govorio o problemu na koji često nailazimo u našoj zemlji, pričajući istovremeno i o atmosferi u kojoj se Ekatarina Velika nalazila, i o situaciji u kojoj se nalaze danas talentovane i perspektivne grupe: „ Mi nemamo tradiciju prepoznavanja, pogotovo ne tradiciju blagovremenog prepoznavanja, stilskih vrednosti. Takođe, nemamo ni mehanizam, koji te vrednosti, pošto ih prepoznamo, podstiče, neguje, daje im priliku da cvetaju, da se razvijaju…“. Kao odgovor na ovaj problem Žikić iznosi moguće rešenje, u prepoznavanju „Nekog novog Milana, neke nove Milane“, da budemo tu za njih kada smo im najbotrebniji, tj. u trenucima njihovog probijanja- da odemo na njihove koncerte, kupimo ili downloadujemo njihov album, da im damo podsticaj, jer, kako autor knjige naglašava: „ Ni Milan, koji je već imao album godine i još mnogo toga iza sebe, sa Šarlom Akrobatom, opet nije imao izdavača kad je osnovao Katarinu II“.
Opširnije o frontmenu EKV-a, Aleksandar ističe Milanovu umetničku nepotkupljivost koja, kako tvrdi, proizilazi iz lične nepotkupljivosti. Dalje o Mladenovićevoj specifičnosti, govori: „Sistem vas ubeđuje da ste gluplji i da je vaš domašaj niži, nego što jeste. Da ne treba baš toliko da se trudite jer nemate kome da saopštite rezultate tog truda. Međutim, Milan je pokazao da to apsolutno nije tako!“
Prisutni poštovaoci rada Milana Mladenovića, i novinara Aleksandra Žikića, imali su priliku da čuju pesme „Budi sam na ulici“, „Ljubav“, „Tonemo“ i druge, u izvođenju EKV tribute benda IQV, u kome su učestvovali specijalni gosti, Ivan Fece Firči i Dado Topić. Zatim je pušten film o grupi Ekatarina Velika „EKV- Kao da je bilo nekad“, čija koautorka Sandra Rančić ističe da je ova promocija još jedan istorijski momenat u životu ove grupe.
