Tri fenomenalne manifestacije: E-tvrđava, Nisomnia i 5. Čupa memorijal održane su zajedničkim snagama timova E-tvrđave i NKC-a od 3. do 6. septembra u rovovima niške Tvrđave.

Nisomnia – I veče

Posmatrajući Live stage sa drvenog mosta, za trenutak se moglo pomisliti da se sve dešava negde mnogo severnije u jednoj većoj tvrđavi. Ali, bili smo ovde i sada. Ispred se prostirao velelepni prostor rovova niške tvrđave koji je godinama unazad bio domaćin samo korovu i trnju. Sada je umesto divljeg rastinja tu bilo mnoštvo radionica, dve bine, štandovi…

Prve dve večeri ove manifestacije bile su rezervisane za Nisomniu. Nešto pre 20 časova 3. septembra novosadski bend Brickheads svojim nastupom samo je blago nagovestio početak jedne fenomenalne večeri. Šteta što je publika pristigla tek pred kraj njihovog nastupa te su Brickheadsi svirali pred 30ak ljudi koji su uglavnom sedeli po obodu uzvišenja.

Šapčani Starfuckers bili su bolje sreće kada je publika u pitanju. Svirajući uglavnom klasike i nekoliko najpoznatijih pesama Goblina, podigli su atmosferu ali i prašinu do zavidnog nivoa. Samo da nisu non-stop kukali na opremu, njihov nastup bi bio super (mnogo veći bendovi se nisu žalili). Ovako su samo pokvarili utisak svojim razmaženim ponašanjem.

KBO!

Uzavrela atmosfera odlikovala je i nastup KBO!-a koji su bili oduševljeni prostorom rovova. Kragujevčani su dali sve od sebe a publika je to svakako znala da ceni. Čini se da je njihov nastup bio bolji od Starfuckers-a.

Lagani zaokret napravili su Gandpa Candys svojim nastupom. Pregrupisavanje u prvim redovima i isčekivanje jednog drugačijeg nastupa nisu potrajali dugo. Na scenu su stupili Pankrti, legende punk scene ex-yu prostora. Svi oni koji zaista vole ovaj bend uživali su u svakom trenutku njihovog nastupa, naročito neki punkeri.

Pankrti

Nisomnia – II dan

Zbog dana žalosti usled nesreće koja se desila u užičkoj fabrici oružja, satnica je morala biti promenjena te je drugo veče Nisomnia-e počelo već oko 19 časova kako bi sve moglo biti završeno do ponoći kada je počinjao dan žalosti.

Pero Defformero

Nastup novosađana Trans balkan organisation retko da je ko i propratio. Nakon njih na scenu izlaze njihovi sugrađani Pero Defformero. Ali izostaje očekivana masa upravo zbog pomeranja satnice, no ljudi koji su bili u prvim redovima pravili su takvu atmosferu da se činilo da bend nastupa pred mnogo više ljudi. Pero Defformero je definitivno bio najatraktivniji bend na celoj ovoj manifestaciji što zbog svojih hitova, što zbog markantne pojave frontmena.

Bjesovi

Za razliku od svojih prethodnika Bjesovi su imali mnogo više publike. Svoj nastup koncipirali su na starim pesmama ali su odsvirali i nekoliko sa aktuelnog albuma „Bolje ti“. Marinko je bio relativno miran na sceni izuzimajući prskanje pivom. Kratak spoj prekinuo je njihov nastup. Nakon otklona problema i kada su se svetla ponovo upalila, Bjesovi su se kulturno pozdravili i sišli sa bine ostavljajući zbunjenu publiku koja je očekivala nastavak nastupa.

Atheist Rap

Pravi delirijum u publici nastao je kada su na scenu izašli Atheist Rap. Bend koji je uvek rado viđen na ovim prostorima ni ovog puta nije prihvaćen ništa gore. Teško se odoleva takvim bendovima. Posebno kada se za kraj ostavi pesma poput „dr Pop“.

Za samo zatvaranje Nisomnia-e ostavljen je Sunshine koji je skroz koncepcijski štrčao. I sam sastav publike se bitno izmenio što se dalo i očekivati.

5. Čupa memorijal

Neke čarolije traju samo do ponoći a neke počinju tek tad i jednostavno traju. Dan žalosti na republičkom nivou pomerio je održavanje Čupinog memorijala te je program počeo u ponoć a završio se negde pred svitanje.

KZP

Šest lokalnih mladih bendova borilo se ove godine na memorijalu. Sa po nekoliko pesama publici su se redom predstavljali: Povratak Bitsija, Repression Release, Epilator, KZP (Kulturno zabavni program), AFK Cat on fire (pobednici Balkanrock kvalifikacija za Čupin memo) i Brm Brm. O pobedniku su bendovi odlučivali glasajući međusobno. Tako je po njihovim merilima najbolji bio bend Brm Brm.

Brm Brm

Nakon takmičara bina je pripala revijalnim bendovima od kojih su prvi nastupili apokaliptični jahači Glad. Oni su svirali isključivo autorske pesme. Svaka čast!

Glad

Prošlogodišnji pobednici Čupinog memorijala Yu naopako bili su i više nego zadovoljni što su ponovo svirali u Nišu. A publika je nakon njih odslušala i Proces koji je malo smorio.

Mama Rock, može se slobodno reći veterani niške rock scene, podsetili su na neka stara vremena svojim pesmama. Sama kulminacija njihovog nastupa bilo je izvođenje pesme „Knocking on the heaven’s door“ kada su im se na bini pridružili i ostali muzičari kao i novinari i organizatori sa svećama odajući počast jednom velikom čoveku, muzičaru i prijatelju, Zoranu Radosavljeviću Čupi.

Mama Rock i ostali učesnici sviraju „Knockin’ On Heavens Door“

Kao da su se smenili za jedan tren na sceni tek, začule su se klavijature i Alogia je bila tu, spremna da po prvi put u Nišu svira na otvorenom. Publika nije imala kad ni pošteno da se zagreje a njihov nastup već je bio završen. Odsvirali su svega tri pesme i na bini proveli manje nego neki takmičarski bend. To je mnoge razočaralo ali šta da se radi. Doduše, mogli su da odsviraju bar još jednu pesmu.

Nightshift

Poslednji su nastupili Nightshift, naš najpopularniji cover bend. Nakon tri odsvirane pesme već su bili rešeni da se kupe s bine ali publika je tražila još i oni su nastavili svoj nastup odsviravši još toliko. Zahvalili su se ljudima koji su ostali i time je ova manifestacija bila završena.

Sve je utihnulo ali samo za tren jer su ljudi, prolazeći kroz tvrđavu vikali. A možda je to bio i delić one čarolije pokrenute u ponoć.