-

NaslovnaReportažePoljski džez okupirao Dom omladine - Seifert Night na Beogradskom džez festivalu...

Poljski džez okupirao Dom omladine – Seifert Night na Beogradskom džez festivalu

beogradski jazz festivalBeogradski džez festival potrudio se da za 50. godišnjicu od osnivanja napravi zaista raznovrstan i donekle specifičan program, pa su tako u velikoj sali Doma omladine u Beogradu predstavljeni i neki od najboljih poljskih džez bendova. U saradnji sa Ministarstvom kulture Poljske i fondacijom osnovanom u čast džez muzičara Zbigniewa Seiferta, ovogodišnji program festivala bio je bogatiji za „Seifert Night: The Best of Polish Jazz„.

Priliku da prvi svoju zemlju predstavi pred beogradskom publikom imao je pijanista Marcin Wasilewski i njegov Trio, pojačan za, publici Beogradskog džez festivala, dobro poznatog saksofonistu, Joe Lovana, koji je na festivalu nastupao četiri puta. Jedini muzičar koji se više puta od njega našao na bini beogradskog festivala bio je legendarni Dizzy Gillespie.

Wasilewski i ekipa su prisutne u svirku uvodili veoma polako. Obojeni plavim svetlima rasvete, tihim i hladnim tonovima klavira i prigušenim zvukom kontrabasa razvijali su polako priču, aktuelni album četvorke, „Arctic Riff„. Bilo jako prijatno čuti zvuk klavira, jer se bendovi neretko odlučuju za klavijature, a laganim uplivom saksofona, Lovano je davao naznake gde bi svirka mogla dalje da odvede, mada je sve i dalje bilo veoma dobro ušuškano.

Kako je vreme odmicalo, bend je svojim tempom razlagao i širio svoj zvuk, a miran i donekle opuštajući uvod, počeli su da prosecaju povremeni dramski uleti, koji su naglašavali da dolazi nešto… drugačije. Drama, tenzija i nepredvidivost postajale su sve češće, ali taman kada bi bend na kratko došao do vrhunca, naglo bi sve spustio i vratio u jednu ravnu liniju. U tim trenucima, publika je čas bila na ivici sedišta, čas duboko zavaljena u njih.

A ono što su najavili, to su i ispunili. Rasveta je promenila boju u crveno, a drugi deo koncerta više nije imao dodirnih tačaka sa prvim delom. Pod novim svetlom, tempo je višestruko ubrzan, a kompletan bend se, uslovno rečeno, otkačio. U tom delu koncerta, predstavljene su i numere Seiferta i Lovana, koga mesto nije držalo, pa ga je ritam često terao da se sitnim koracima pomera levo-desno, ili okreće oko svoje ose.

Za sam kraj nastupa, ostavljene su dve kompozicije Wasilewskog, kada je tempo ponovo spušten, a svetlo zamenjeno u plavu boju. Fokus je u tim trenucima pretežno bio na klaviru, kao i samom Wasilewskom, koji je u tim trenucima opravdavao silne nagrade koje je pokupio za 25 godina koliko bend postoji.

Raspamećenoj publici jako je bila potrebna pauza od dvadesetak minuta koja je mnogima pomogla da se presaberu i spreme za sledeći nastup za koji apsolutno nisu bili spremni. Piotr Damasiewicz & Into The Roots odlučili su da publici predstave neku drugačiju Poljsku, i to kroz muziku gorštaka i brđana. Veliku salu Doma omladine preplavili su teški gudački tonovi, jasno dočaravajući atmosferu poljskih planina, a truba, koju je svirao predvodnik benda Piotr Damasiewicz, neodoljivo je podsećala na zvuk koji je prepoznatljiv i na našim prostorima.

Da bi atmosferu planinskog zaseoka bolje približili beogradskoj publici, članovi benda su koristili brojna pomagala, odnosno razne instrumente i udaraljke, pa čak i daire okačene na članak koje su proizvodile zvuk svaki put kada se Damasiewicz pomeri. Rezultat je bio da se stvorila iluzija, zbog koje se jasno čuo žamor stanovnika tokom nekog pijačnog dana, zvuci životinja, ili jednostavno – zvuci života u jednom takvom mestu.

Ritam sekcija benda, bubanj-kontrabas, bila je besprekorna, dok je Piotr imao nešto slobodniju ulogu u izvođenju kompozicija tako što je, osim trube koja po stilu zvuka često putovala na relaciji SAD – Srbija, povremeno pokazivao i svoje vokalne sposobnosti, ponekad kroz neartikulisane zvuke, koji su samo dopunjavali ritam, ponekad kroz skat, a ponekad i kroz minimalni, poetični tekst, izveden veoma teatralno.

Sve to je dovelo do toga da bend na trenutke bude i previše avangardan, ali na jedan način za koji se može reći da je poprilično jedinstven. Tako su se šetali od jednog tona koji je i po nekoliko minuta tištio i pritiskao slušaoce nazad u svoje fotelje, pa sve do mešavine velikog broja zvukova, koji su dovodili do buke koja je bila na samim granicama slušljivosti. Odlazili su iz krajnosti u krajnost, insistirajući svojom muzikom da nikakve granice ne bi trebalo da postoje, zbog čega je deo publike kraj koncerta dočekao ipak pomalo psihički iscrpljen.

Poslednji na binu velike sale Doma omladine popeo se trio, pomalo nestandardnog sastava. Mateusz Smoczynski Trio predvodi violinista, prati ga Kajetan Galas na Hammond orguljama, a priču zaokružuje bubnjar Krzysztof Dziedzic. Zvuk violine i Hammonda učinio je da od prve pesme ovaj trio zvuči kao da je superteška kategorija džez muzike, a sama violina preuzela je ulogu onoga što smo u džez kompozicijama uglavnom navikli da bude neki od duvačkih instrumenata, poput trube ili saksofona.

Prepoznatljivi zvuk Hammond orgulja zvučao je dosta bogatije i veoma prikladno džez festivalu, a u kombinaciji sa violinom je, u početku samog koncerta, proizvodio veoma relaksirajuću atmosferu, bez nepotrebnog komplikovanja i zapleta. Muzika koja je poizilazila iz ovog trija bila je jako pitka i laka za uvo, što je učinilo da Mateusz i ekipa privuku na sebe potpunu pažnju svih prisutnih.

U drugom delu seta, kada je i ovaj trio pojačao intenzitet i tempo nastupa, svaki od članova ponaosob dobio je više prilika da pokaže publici šta zapravo sve ume da uradi sa svojim instrumentom. Granice prefinjenosti pokazala je većina članova, dok je bubnjar Kryzsztof probio tu granicu i pokazao da bi se jako dobro snašao i u nekim, recimo ne-džez žanrovima. U tom delu nastupa, bend je odsvirao i pesme Johna Coltranea, kao i pesmu Seiferta koja je doprinela da se Hammond začuje i u nešto prirodnijem okruženju – bluzu.

Beogradski džez festival doveo je za ovaj važan jubilej brojna istaknuta imena svetske, evropske, pa i domaće džez scene, a iako, osim poljske, neće biti druge tematske večeri vezane za neku državu, zasigurno ćete naći nešto zanimljivo u duplom programu koji se odvija između velike sale Doma omladine i sale Amerikana, dok će jedan od centralnih koncerata biti održan i u Kombank dvorani.