Bendovi Plastic Sunday, Language.Sex.Violence i Čistilište udružili su snage zarad zajedničkog koncerta održanog sinoć u kultnom niškom klubu “Feedback”.
Ponovo se pokazalo da niška publika nije samo nezainteresovana kada je nešto novo u pitanju (kao u slučaju koncerta benda Grate u četvrtak), već i kada glavnu reč vode lokalni, provereni izvođači. U trenutku kada je domaći Language.Sex.Violence započeo svirku – sa popriličnim zakašnjenjem od skoro sat i po vremena – u klubu se našlo oko 30tak ljudi. Srećom, za razliku od četvrtka, kako je vreme odmicalo prostor se lagano punio, ali po slobodnoj proceni, do kraja ove koncertne večeri brojka nije premašila više od 100 duša.
Ipak, to nije stalo na put kvalitetnom performansu koji su priredili bendovi. Svako od njih ima neki svoj lični pečat, ali možemo reći da svi krstare alternativnim vodama srpske scene. LSV je predstavio svoju post pank priču, koja uglavnom za temu ima ne tako svetlu realnost, oivičenu “Zidovima”, ljudsku “Patnju i bol” u “Gradu koji umire u suton”. Zanimljivo je bilo videti sinoćnu, i nadam se stalnu postavu LSVa, sa Šimetom (ex Stentor) za bubnjevima… Dosta dinamična, na trenutke brza – na trenutke usporena, “teška” svirka. Takoreći jedan zaista “neuhvatljiv” nastup od strane LSVa.
U svojstvu gostiju Nišlijama se predstavila grupa iz Beograda, znana kao Čistilište. Energična trojka vođena dubokim ženskim vokalom i upečatljivim bubnjarskim i bas deonicama. Tačnije, na vokalu su se donekle smenjivali pevačica i gitaristkinja Ivana Paunović i bubnjar Trajče Nikolovski, inače član popularnog dvojca Ti. On je u ovoj “pročišljenoj” formaciji, kako smo imali prilike sinoć da vidimo, u glasovnom smislu bio zadužen za pozadinsku pratnju, ali i za česte vriskove, koji možda i nisu bili uvek prijatni za uho. Nešto što se izdvojilo jeste pesma “Crno bele ploče”, kao i obrada “Balade o tvrdim grudima”, pesme Šarlo Akrobate namenjene za film “Dečko koji obećava”. Vredi čuti ovaj sastav uživo. Ukoliko se kolebate, možda će se vas ubediti prikladna “definicija” koju sam pročitao o Čistilištu, a koja glasi: “Čistilište je neizostavna koncertna atrakcija u narednim godinama za sve ljude kojima muzika ne predstavlja samo zabavu.”
Za kraj je ostao još jedan trio. Bend koji je sinoćnje veče i “zakuvao”: Plastic Sunday. Dobro poznati lokalnoj publici, koja ih dugo nije videla, ali kojoj, sudeći prema poseti, ne služi na čast epitet “publika”. Jer, da bi spadao u koncertnu ili bilo koju drugu publiku, moraš ići na koncerte, posebno ovakvog – autorskog tipa. A to je nešto čime se trenutno Niš ne može posebno pohvaliti. Plastikaneri su dosta sazreli u ovih nekoliko godina. U odnosu na vreme “Radosnog dana”, možemo reći da su postali kompaktniji, sa više poverenja u sebe I u svoju svirku. To smo imali prilike da čujemo u “Ovaj grad”, “Sam sebi dovoljan”, “Još jedan isti dan”. Lepo veče, propraćeno dobrim druženjem, kako na bini, tako i među ljudima ispred nje. Interesantna i originalna dekoracija scene napravljena specijalno za ovaj koncert govori o tome koliko je truda uloženo u njegovu realizaciju, a tako nešto mora ostaviti pozitivan utisak.
