-

Pet razloga za mržnju – Hatesworn MMXXII turneja u Festu

Mangled
foto: promo

Ova subota je dosta obećavala – lepo vreme, zemunski Fest i pet lokalnih, žanrovski „šarenih“ metal bendova, koji nastupaju u okviru Hatesworn MMXXII turneje, predvođene od strane novosađana Mangled. Ali, već na samom početku, nešto nije slutilo na dobro. Publika se okupljala sporo, a izuzetno mali broj prisutnih svedočio je dužem, pomalo nespretnom soundchecku, koji nije pomogao u uspostavljanju pravog raspoloženja, servirajući iseckane delove budućih nastupa.

Srećom, Petrovčani Disassemble nisu podbacili svojim uvodom, i izveli su koncizan, ali efektan set koji se sastojao od starih stvari, ali i materijala sa novog EP-ja. Uprkos ne naročito impresivnom klin vokalu frontmena Milana, standardna kombinacija death i thrash rifova je, u paru sa solidnim growlom, bila dovoljno energična da publiku koja ove subotnje večeri nije zračila naročitim entuzijazmom, digne na noge i približi bini. Četvorka je svirala korektno i energično, a njihova sklonost melodiji i nešto apstraktnijim temama sugeriše da će budući studijski rad itekako biti vredan čekanja.

No, dok će se doček noviteta od strane ove uigrane četvorke gotovo sigurno odigrati bez neprijatnih iznenađenja, beogradski black metal bend Oskrnavitelj svojim nastupom nažalost nije uspeo da obeća jednako nedvosmislen rasplet. Prisutni bi na prvu loptu mogli da pomisle da su za to krivi neki tehnički momenti, poput nesrećno pukle žice vrsnog lid gitariste Aleksandra Stefanovića (Svartgren), koja je na kratko prekinula set, ili pak problemi sa grlom vokalistkinje. No, ne lezi vraže – Aleks je ipak fantastično rifovao, pozivajući se na finske i norveške klasike žanra, dok je vokalni performans, s obzirom na okolnosti, bio i više nego ubedljiv.

Međutim, kako redovni posetioci Festa sigurno znaju, budući da je niži registar u tamošnjem ozvučenju izuzetno prominentan, zbunjeno tumaranje basiste teško da je ikome moglo promaći. Nikada nećemo saznati da li je u pitanju bila jedinstvena epizoda manjkavog sviranja, ili jednostavno katastrofalno naštimovan instrument, ali ostaje iskrena nada da će se na budućem albumu, koji bi prema tvrdnjama benda trebalo da se snima ove jeseni, ovaj propust razrešiti na vreme. Za bend sa takvim zverima od gitarista, i naročito preciznim bubnjarom, koji zaslužuje sve reči hvale, su ovakvi kiksevi svakako nedopustivi.

Pustoš Fest Zemun Beograd black metal
foto: arhiva

Kako se publika proređivala, a pauza između nastupa odmicala, na inđijskim „mladim nadama“, iz benda Pustoš, ostao je težak zadatak održavanja i bez toga slabe pažnje prisutnih. Srećom, kao nedavni posetioci, momci su bili već dobro upoznati sa temperamentom lokalne publike i specifikom ozvučenja, te su omiljene numere sa svog solidnog prvenca, koji je pre svega par dana izašao na iskreno impresivnom samizdatu, izveli sa svojstvenom stamenošću i borbenom inspiracijom. Jedva primetno brža verzija dumerske „Nečisti“, pored favorita publike u vidu istoimene „Pustoši“ bile su dovoljne da, ono što je trebalo da bude tek tranzitorni nastup, pretvori u set vredan posebne pažnje.

Ubrzo nakon njih, galopom su uleteli i novosađani Ognjena Kočija, koji zahvaljujući svojoj sirovoj energiji i neposrednosti ne bi izgledali neumesno na nekom andergraund pank festu. Iako su prženjem, koje kombinuje motive iz paganskog black metala i thrasha opravdali svoje ime, ulivši poslednju snagu u umornu masu, nije bilo lako oteti se utisku kako bi njihova setlista idealno trebalo da se završi nešto ranije nego što su planirali. Nedostatak klavijatura, kao ključnog dela njihovog debitantskog albuma Pod hrastom, pored opšteg umora od već izlizane paganske tematike, ostavili su sav teret na sušto energetskim i tehničkim aspektima nastupa, koji, iako zavidni kao celina, nažalost nisu bili dovoljni da razluče pojedinačne pesme u momente vredne posebnog pamćenja.

Nakon ove duge i mestimično bolne inicijacije, najbolje je, srećom, ostavljeno za kraj. Bez obzira što im je silom prilika nedostajao „mastermind“ benda, gitarista Milan Šukurma, kao „zvezde večeri“ Mangled su i više nego opravdali svoj status hedlajnera skupom pesama sa budućeg LP-ja „Mangled Beyond Recognition“. Otkrivajući kao potpuno irelevantnu prečesto zloupotrebljavanu podelu na „svetsko“ i „naše“, novosadska četvorka je pokazala da death metal itekako može biti tehnički kompleksan bez ulaženja u preterano progresivne vode, po cenu brutalnosti.

Harizmatični vokal David Đorđević demonstrirao je majstorstvo u dizanju i održavanju uspavane publike svojim impresivnim rasponom, sa lakoćom prelazeći iz dubokog growla u režući scream, ali i sjajnim smislom za humor koji je kulminirao u nošenju maske svinje tokom izvođenja jedne od traka. Basista Nikola Milošević, takođe kao član Ognjene Kočije, bio je prinuđen da odsvira čak dva seta zaredom, pokazavši izuzetnu spretnost i izdržljivost, dok su gitarista Miloš Jakšić i bubnjar Vladimir Nedeljković dočarali punoću zvuka i preciznost kakvoj bi mogli pozavideti i bendovi sa više instrumenata. Moćan nastup vredan čekanja, što će, nema sumnje, večeras videti i publika u Nišu.

Naravno, svi pomenuti nedostaci prve Hatesworn turneje bi se lako mogli izbeći – nešto više pažnje obraćene na tehničke detalje, i još koji pogled na odabranu listu pesama i redosled bendova bi sigurno učinili čuda, omogućivši da veče prođe mnogo lakše i zabavnije. Ipak, na greškama se uči, i ovo će iskustvo pokazati da se za vernost publike vredi izboriti, čak i kada gomila malih propusta preti da se sve otme kontroli.