-

Para, izmaglica, magluština – Mgła i saborci pokorili Dom omladine

MGŁA Mgla Dom omladine Beograd galerija fotografije black metal
MGŁA; foto: Nemanja Đorđević

Ako pogled usmerimo isključivo na naš kontinent, rame uz rame sa Norvežanima, Fincima pa i dobrim delom istočne Evrope, Poljaci su devedesetih i početkom dvehiljaditih bili izuzetno jaki u pogledu black metala. Logotipi bendova Veles, Graveland, nešto ređe Gontyna Kry i Fullmoon, mogu se dan danas nazreti na prišivačima koji krase prsluke fanova, svojevremeno prepoznavših melodičan kvalitet centralnoevropskog crnila. Iako se danas situacija muzički umnogome promenila, evoluirala i modernizovala, nema sumnje da je ovaj princip ostao u srcu poljskog zvuka.

Na samoj oštrici ovog novog talasa, skoro tri godine nakon rasprodatog koncerta u beogradskom Domu omladine, krakovski bend Mgła, koji već dvadesetak godina sa visine gleda na manjkavosti i ultimativni besmisao ljudskog stanja, ove večeri je, u organizaciji MM Concerts i Serbian Hellbangers, ponovo zavladao scenom, naoružan aktivnim nihilizmom, hipnotičnim rifovima i gordim scenskim prisustvom. Svest da se događaj ovog kalibra u našem „dvorištu“ odvija tragično retko, zasigurno je uticala na to da se, uoči nastupa, armija fanova bukvalno sjati na ulaz koncertne sale, grabeći diskove, ploče, majice i drugi „ratni plen“ sa logotipima cenjenih bendova sa veoma bogatog merch-stola.

Kako je crna bratija brojčano rasla, na scenu je istupila – i ovde sleduje pozdraviti uniformnost celog događaja – mlađa od dve poljske predgrupe, Odium Humani Generis, koji takođe sviraju savremenu varijantu black metala, iako se, za razliku od hedlajnera, mnogo češće obraćaju melodičnim, mekšim deonicama, koje kao da insistiraju da im se pripiše post– prefiks. Zahvaljujući ovome, kao i depresivnijem tonu pesama sa debija Przeddzień, barem u ovom aspektu, nameću se neupitne asocijacije sa švedskim projektom Kall, nastalim iz pepela benda Lifelover.

Odium Humani Generis In Twilight's Embrace MGŁA Mgla Dom omladine Beograd galerija fotografije black metal
Odium Humani Generis

„Ukaljani“ klasičnim korpspejntom, našli su se na pravom mestu u pravo vreme – intenzivan, „debelo“ ozvučen nastup, iako scenski prilično uobičajen, obilovao je suptilnim detaljima, koji su, zajedno sa astmosferičnim osvetljenjem, plenili publiku. U skladu sa očekivanjima od marginalne, zlobne, mračne muzike, kakvu bi u principu trebalo da izvode neordinarne, pasionirane ličnosti, do pojasa goli, crnilom umazan gitarista je, u zverskom zanosu, izgledao kao da nešto mantra sebi u bradu, upućujući publici razdražene poglede pune neljudskog besa. Sitan, ali prijatan momenat, koji je, pored odlične, pozitivno monotone svirke pokazao da za mlade nade poljskog bleka postoji mesto na sceni.

Ako ih je neobična karijerna putanja dovela tu gde su sada, sledeći bend, sa pomalo kliše imenom, In Twilight’s Embrace, živ su dokaz toga kako mladim sastavima možda ne bi škodilo da eksperimentišu sa žanrovima, dok ne pronađu svoj pravi zvuk. Stvar je u tome da, gledajući nastup ovih zveri, retko ko bi ostao ravnodušan prema činjenici da su započeli u metalcore vodama. Ipak, postavivši visok standard, kako u svirci, tako i okretnom, nervoznom scenskom performansu frontmena, ova mračna ekipa je od Amerikana sale napravila pravi pandemonijum u malom.

Kao prožet nečistim silama, vokalista je skakao po sceni, pravio grimase, i tek jednim nervoznim pokretom dizao desetine rogova u vazduh – jednom rečju, pravi, harizmatični šoumen, koji ima odlično razumevanje toga šta publika želi da vidi, ali i intimno poimanje dinamike, kakvu je bend izgradio svojom, tipično poljskom svirkom. Melodična tremola, uz živčanu šetnju po skoro pa pankerskom perimetru pokazala su koliko je oštro sečivo koje su, ukoliko sluh ne vara, došli da prislone uz grla pripadnika „stada iz zemlje Nefasa“.

In Twilight's Embrace MGŁA Mgla Dom omladine Beograd galerija fotografije black metal
In Twilight’s Embrace

Nakon kraće pauze, u ravno deset časova, jezivo punktualni, i svesni svojeg stajanja u globalnoj metal hijerarhiji, dugoočekivani hedlajneri su bez imalo pompe izašli i – samo počeli da sviraju. Nikakvi pozdravi, ideološke proklamacije ili kasapljenje lokalnog slenga – stavom koji odražava njihov celokupni artistički angažman, od muzike, preko foto prezentacije, pa sve do minimalističkog dizajna bukleta albuma, Mgła su pokazali da su tu jednostavno kako bi anulirali važnost svih moralnih i egzistencijalnih tekovina, ukazivanjem na prolaznu banalnost naše ljudske suštine.

U ključu anihilacije svega postojećeg, bend se odlučio za hrabar, ali poslednjih godina sve popularniji potez (svedoci su Uada, Ghost Bath, zemljaci Batushka, pa i domaći one-man band, Praznina) totalne negacije temeljne rock-ikonografije – potpunu depersonalizaciju i minimalizaciju svih ljudskih elemenata u svojoj prezentaciji. U skladu sa porukom na pozadini poslednjeg albuma, nošenje sada već ikoničnih maski, pored toga što predstavlja stvar svesnog izbora, može se doživeti kao neka vrsta nužnosti – „What has to be done, has to be done“, tvrdi glavni ideolog projekta, Mikołaj Żentara.

Na sreću svih prisutnih, međutim, bend potkrepljuje svoje mizantropske pozicije đavolski dobrom muzikom. Tremolo-rifovanje, čija repetitivnost stvara osećaj hipnotične prinude, zvuči – zar je bilo ikakve sumnje? – jednako ubitačno uživo, koliko i u studijskim verzijama podužih pesama. Svirajući sigurno za koji udarac u minutu brže, i mestimično u štimu drugačijem od onog na albumima, Poljaci su izveli svoj ustaljen skorašnji set, koji se mahom sastojao od numerisanih „Age of Excuse“ i „Exercises in Futility“ stvari, zajedno sa digresjiama u vidu „Mdłości II“ i omiljene „With Hearts Towards None I“. Činjenica da su se numere sjedinile u unisonu baražnu vatru im je definitivno išla u prilog.

MGŁA Mgla Dom omladine Beograd galerija fotografije black metal
Mgła

Stvar sa ovakvom varijacijom na temu blacka je u tome, da rifovi, sa par očiglednih isključenja, nisu naročito kompleksni, ali u sklopu sa rafalnom ritam sekcijom, koju je večeras do savršenstva doveo čuveni bubnjar Darkside, kao i nosećim, glomaznim basom, bend bukvalno preplavljuje slušaoca nerazrešenom, hipnotičnom napetošću, ne ostavljajući mesta za predah. Ovaj napad na čula nailazio je na divlje urlike publike, u trenucima kada se svaka pesma, nakon još jednog ambijentalnog interludija, sunovrati pravo u uvod sledeće, po pravilu, srednje brzog tempa. Mgła su fantastični u diktiranju stanja deprimirajuće inercije i održavanju trezvene kontrole, čemu trenutno ne može da parira nijedan aktuelan bend.

Iako se, nažalost, razgovetnost i uopšte značenje Mikołajevih hrapavih vokalizacija tek mestimično moglo razaznati u gustom kovitlacu rapidnog rifovanja, prenošenje samog duha njihove nihilističke poruke uspešno je sprovedeno na jednom primalnom, intuitivnom nivou, i gromko prepoznato od strane od strane krcate sale. Kao kruna nastupa, natprirodno brz outro na „Exercises in Futility V“ svedočio je Darksideovoj apsolutnoj dominaciji nad činelama, čiji se zvonki prasak nizao u formi kontinuirane paljbe, u sklopu sa urgentnim, ponavljajućim rifom. Nema mira za ljudsku slabost.

Mogućnost bežanja od blaziranosti izazvane sivilom svakodnevice, kako bi se makar na par sati osetilo nešto iskreno, pa makar bolno, a donekle i autodestruktivno, zapravo i predstavlja šarm crnog metala, pretvorivši ga iz male lokalne scene, u globalni fenomen koji odjekuje u srcima mnogih i, reklo bi se, nadilazi metal-kulturu kao takvu. A budući da je ova potreba itekako bila zadovoljena večerašnjim atakom Poljaka, koji su se praktično odmah nakon završenog seta bez pozdrava izgubili u magli, ostaje nam jedino da žalimo što nečemu ovako velikom prisustvujemo tek jednom-dvaput godišnje.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

MGŁA Mgla Dom omladine Beograd galerija fotografije black metal