-

Naslovna Reportaže Ovako izgleda večnost - Partibrejkers u Hali sportova

Ovako izgleda večnost – Partibrejkers u Hali sportova

Partibrejkers Hala sportova Ranko Žeravica Beograd
Partibrejkers; foto: Wood

I došlo je vreme za prvi veliki koncert u okviru Kontakt konferencije 2019. U Hali sportova Ranko Žeravica sinoć su nas dočekali veliki Partibrejkersi, a gost na nastupu bio je bend Turisti.

Turisti su, predvođeni svojim frontmenom i osnivačem Boškom Mijuškovićem, imali priliku da po prvi put nastupe pred ovako velikim auditorijumom, a izgleda da je bend bio veoma odlučan da iskoristi pun potencijal velike bine i pokaže se u najboljem svetlu. Boško je poput pravog frontmena leteo s jedne strane bine na drugu i iz sveg glasa pevao svoje pesme. Ipak, ovakvi nastupi imaju i svoju lošu stranu, a to je blago neodobravanje publike koja je većinski čačkala po svojim telefonima, a ne pratila nastup, što se najbolje moglo videti ukoliko se popnete na vrh tribina kako biste videli njihove pognute ruke i lica osvetljena od displeja. Najefektniji deo nastupa bila je poslednja pesma “Javi se” čiji je ponavljajući refren naterao publiku da peva zajedno s Boškom.

Cančuga, Anton i ekipa izlaze na binu, a Hala sportova, do plafona puna, se pretvara u jednu ogromnu ovaciju, sačinjenu od vriskova, urlika, tapšanja, lupanja o tribine, lupanje nogama od parket. Sve se trese a nastup još uvek nije ni počeo.

Partibrejkers Hala sportova Ranko Žeravica Beograd

Ne treba gubiti vreme na to šta je bend izvodio i kojim redom, jer to u ovom slučaju nema ama baš nikakvu težinu u poređenju s tim kako je to sve izgledalo i kako smo svi prisutni veoma dobro mogli osetiti značaj ovog nastupa u ovom, nikad boljem, trenutku. Cane je bio jezivo dobro raspoložen, a njegova, većinski neverbalna komunikacija s publikom (osim naravno u momentima kad je pevao) bila je maestralna. Samo jedno mahanje rukom u bilo koju stranu bilo je dovoljno da pokrene lavinu osećanja iz tog pravca. Ostatak benda predvođen Antonom svirao je svaki ton kao da su tu pesmu stvorili pre samo nekoliko dana i potpuno su oduševljeni njenim zvukom. Mnogo lepo je bilo videti koliko, prvo oni, pa onda svi mi ostali, uživamo u svakom izgovorenom stihu ili odsviranom tonu.

Ovakva svirka je ono što svima treba. Sirova, iskrena, sa potpuno ogoljenim umetnicima ispred vas koji vam kao pred najboljim prijateljem, kojem veruju, govore sve svoje male tajne, radosti, patnje i daju vam savete koje ne smete da zaobiđete. To su stvari za koje će možda neko reći da su banalne, ali uvek je dobro da se pojavi neko kao Brejkersi da nas vrati na pravi put i kažu nam ono što postoji u svima nama, ali nam je potrebno da ga neko aktivira. Čista ljubav je ono što postoji između njih i njihove publike, nema tu mesta ni za šta drugo, jer se u toku koncerta osećate kao da je sve to s bine upućeno baš vama i stvarno stičete utisak da je njima stalo do vas.

Ono zbog čega je tajming bio savšen je ono što smo svi znali da će Cane reći u svojoj improvizaciji kroz pesmu “1000 godina“, u kojoj se uvek nađe nešto potpuno novo i odgovarajuće za trenutak u kom ga otpeva. “Ne dajte da vas malopismeni ljudi drže u šaci…nađite svoju vertikalu…ne dajte da vas zavaraju oni što ne znaju šta bi sa vama…”.

Partibrejkers Hala sportova Ranko Žeravica Beograd

Kroz reči i muziku, ove i mnogih drugih pesama, shvatate šta je pravi način pobune. Nađite svoj smisao, naučite da volite i ne dajte da neko drugi razmišlja umesto vas. Ovo je način pobune, biti na ovom koncertu i biti potpuno svestan šta se dešava oko tebe, ali i dalje tragati za sobom, shvatiti da sve počinje iznutra i ponovo razumeti sve ove reči i ovu muziku. Džabe je svako hodanje ulicom u masi ako ne znate što ste tu. Zato u Brejkersima uvek ponovo nađite svoj razlog za protest, nezadovoljstvo, bunt, ljubav, smisao i istinu. To je ono što je veličina ove muzike, jer uvek ima smisla i uvek će imati. Ona je ono što može uvek da vas pokrene. Ona je večnost! Brejkersi su večnost! I ovaj koncert ostaće zapisan u večnosti, kao i gotovo svaki njihov.

Preko dva sata svirke kojoj i da ste hteli niste mogli da nađete nijednu manu. Ako u vama i dalje postoji zrnce emocije niste imali kad da razmišljate o tupavim tehničkim detaljima, nego ste se prepustili da vas ritam i misao vode kuda oni hoće. Iskrena, nemaskirana emocija, to je ono čega manjka u muzici i svetu danas, a Cane, Anton i momci su vulkani iz kojih ona neprestano izbija i oni ne mogu da urade ništa da to prestane. Dokle god bude ovakve publike koja će pevati i razumeti svaku reč i igrati bez prestanka uz njihove tonove, oni se neće zaustaviti. Taš je bio njihov, a sad su u velikom stilu pokorili i Halu sportova i sve će to sigurno desiti, ponovo i ponovo.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe