Otpor protiv režima, vrisak protiv diskriminacije – Algiers u Elektropioniru

Algiers Elektropionir Beograd
foto: Tanja Drobnjak

Algiers, mešoviti bend koji nam dolazi s’ američkog juga, tačnije Atlante, na svojim nastupima pruža viziju nekog daljeg i viskorazvijenog vremena. Okrenuti budućnosti, ova četvorka spaja gospel i punk i pesmama pruža otpor kapitalizmu s pravednom ogorčenošću. Poput grupe otpadnika od vlasti, suočavaju se sa uspostavljenim režimom kroz svoje stvaralaštvo. Bend čije se ime odnosi na antikolonijalnu borbu, svoju karijeru započeo je 2012. godine singlom “Blood” kojeg je odmah pratio i “Black Eunuch”. Algiers čine Franklin James Fisher, Ryan Mahan i Lee Tesche, a nakon što su izdali istoimeni debutanski album 2015. godine pridružio im se i Matt Tong, bivši bubnjar Block Party-a. Novonastala četvorka od tada objavila je još jedan album pod nazivom “The Underside of Power”, kojim je pridobila pažnju šire javnosti i najavila još ambiciozniji i otvoreniji rad u budućnosti.

Njihov prošlogodišnji nastup u Domu omladine Beograda ostavio je utisak, kako na publiku, tako i na njih same koji su izjavili da jedva čekaju da se vrate u našu prestonicu. Ovog puta i sa pesmama koje će se naći na njihovom novom albumu na kojem će nastaviti rad nakon turneje, a kakav će on zapravo biti kažu da “sve zavisi od reakcije publike”. Pored toga izjavili su kako ne mogu da dočekaju da ponovo probaju rakiju koje su “previše popili kada su bili tu”, bar tako Lee kaže.

Algiers Elektropionir Beograd

Nekih 15-tak minuta pre desetke zvanično je počeo koncert gde je Franklin, frontmen benda, obučen u crnu kožnu jaknu i sa maramom oko glave, prvi stupio na scenu i bez ijedne reči preko matrice pustio zvuk nalik maršu vojnika. Nedugo zatim na bini se pojavljuje i ostatak benda, marš se utišava i na trenutak Elektropionir je prekrila tišina. Veoma tiho, kao da su u pozadini, začule su se klavijature, što je označilo početak pesme “Death March” koja izaziva i želi da pokrene to nešto što svi držimo u sebi. Kraj pesme ispraćen aplauzima prisutnih ulepšao je upravo frontmen koji je pozdravio publiku rekavši na srpskom jeziku “Dobro veče”. Usledila je verovatno najpoznatija pesma “The Underside of Power” u kojoj se ističe melodični glas Fishera, a reči “Because I’ve seen the underside of poooweeer…su dokaz da mogu da naprave nešto zarazno što vam ne izlazi iz glave danima.

Ređali su pesmu za pesmom, a talasi post-punka kojima se nije nazirao kraj, obogaćeni zvukom gospela i soula, dopirali su do publike i udarali jedan za drugim. Bum, bum, bum! Taj mali prostor tamnih zidova, popunjen onima koji imaju preko 40 do onih koji imaju ispod 20 godina, delovao je poput nekog protesnog marša predvođen i motivisan muzikom i rečima koji su dopirali od četvorke sa bine. Što se dalo osetiti tokom izvođenja numere “Cleveland” gde je publika uz pomoć basiste Mahana koji je spustio mikrofon, preuzela back vokale pevajući “We’re coming back”.

Algiers Elektropionir Beograd

Ono što odlikuje ovaj bend jesu mračni tonovi koji su na granici buke i psihodelije, u kombinaciji sa distorzijama koje odvode pravo u trans. Skoro pa da je nemoguće odoleti pljesku rukama i ne osećati se kao deo nekog drevnog rituala. I upravo to prikazuje taj zajednički i prepoznatljiv karakter Algiers-a, a opet svaki član je poseban otpadnik od sistema i nosi svoj zaštitni znak, počevši od basiste Mahana koji deluje uzvišeno na bini i svojim nezaustavljivim pokretima dolazi do srca publike. On je prosto lud i kao da je van ovog sveta. U jednom trenutku pleše u drugom kao da vrišti na publiku. Do nešto mirnijeg Tonga na bubnjevima koji daje ritam tom plesu i gitariste Teschea koji stvara grubi zvuk gitara i dodaje punk na scenu. Predvođeni crnim panterom Franklinom Jamesom, podeljenim između spostvenog glasa, gitare i klavijature, i pokretima uobičajenim kod bluzera gde ruka i pesnica čvrsto stoje iznad glave, držeći mikrofon koji preuzima moć glasnih žica i podrhtava temelje duše. Njegovi odlučni i prirodni pokreti dovode do toga da legne na zemlju, držeći pozornicu kao pastir pred svojim vernicima.

Algiers Elektropionir Beograd

Na papiru oni možda zvuče kao jedna zbrka različitih muzičkih stilova, ali momci iz Atlante svaku pesmu iznesu kao jedinstvenu bez obzira na česte instrumentalne promene. I ova pozornica je njihovo mesto gde ostavljaju sve frustracije, bacaju okove društva i stereotipne oblike muzike. Što su večeras dokazali pored već navedenih i pesmama “Blood” i “Cry of the Martyrs”, a mogle su se čuti i stvari sa novog albuma koji nas čeka negde u budućnosti. Na kraju Black Eunuch” njihov drugi singl kojim su i završili nastup u Elektropioniru, prikazuje čitavu plemensku stranu zvuka koju Algiers poseduje, oslobađajući kolektivni ritual sačinjen od usklađenih kratkih aplauza i jevanđelskih horova.

Njihova muzika vraća na scenu onu stranu muzike koja ima političku i društvenu vrednost. Stav pisan kroz reči i tonove je ništa više nego vrisak protiv diskriminacije, to je ta pesnica koja se ponovo diže u nebo i pokušava da probudi uspavanu svest. Kao i svaki drugi otpor, Algiers ipak ostaje grupa za nekolicinu i čeka svoj trenutak slave koji tek treba da stigne.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Algiers Elektropionir Beograd