Ostali smo normalni u ovom ludilu – Doček srpske Nove godine u SPENSu

Partibrejkers SPENS Novi Sad
Partibrejkers; foto: Marina Pešić

Dok je glavna manifestacija za doček pravoslavne Nove godine u Beogradu bio koncert Lexington benda, Novi Sad je uživao u jednom potpuno drugačijem iskustvu. Po celom gradu organizovani su različiti vidovi rok, džez, pop i koncerata elektronske muzike, pa je svako mogao da odabere ono što mu najviše odgovara. Najveći broj ljudi se ipak odlučio da doček Nove godine proslavi uz bendove Partibrejkers, Ritam Nereda i Planet of Zeus u SPENS-u.

Ovo koncertno veče počelo je po tačno predviđenoj satnici, pa je grčki stoner rok bend Planet of Zeus nastupio pred ne tako velikim brojem ljudi. Ipak, članovi beda ni na koji način nisu izgledali razočarano zbog toga. Bili su potpuno predani svirci, koja je bila utegnuta kao sajla, bez ijedne jedine greške, a opet dovoljno opuštena da dozvoli stalne improvizacije, produžene solaže i neočekivane gitarske harmonije. Ceo bend je imao jako dobru hemiju, a vrhunac tog muzičkog prijateljstva video se u spontanom “bro fistu” dvojice gitarista na samom kraju nastupa.

Planet of Zeus SPENS Novi Sad
Planet of Zeus; foto: Robert Getel

Frontmen Planet of Zeusa je jako dobar primer kako se funkcioniše u situaciji kada se ispred vas ne nađe baš očekivani broj ljudi. On je u toku cele svirke davao sve od sebe da animira i pokrene sve u sali; neprekidno je izlazio na rub bine i mahao rukama uvis što je svaki put rezultiralo urlanjem prisutne mase; zahvaljivao se posle svake pesme, a najavljivanjem poslednje pesme rečima hajde malo skačite i plešite ovo vam je poslednja šansa, izazvao je neprekidno skakanje do kraja numere i prvu šutku na ovom koncertu. Velika je šteta što ovaj bend nije stavljen između dva domaća, jer bi u tom slučaju mnogo veća masa podržala ovaj bend koji je možda svirao i najbolju svirku ove večeri.

Sledeći koji su se popeli na binu, bili su novosadski domaćini Ritam Nereda. U startu se videlo koja će biti razlika između njihovog i prethodnog nastupa. Bez ikakvog podsticanja, mnogo veća masa koja se tada okupila u sali, odmah je reagovala na tonove s bine. Ali ipak, svirka ovog benda bila je daleko manje upeglana i kvalitetna od one koju su priredili grčki stoneri. Ritam je zaista bio pomalo uneređen. Mada, kad se stave po strani svi ti tehnički elementi, koji su u jednom trenutku svirke i potpuno nestali, ova svirka je bila jedan od jačih i dinamičijih ovog benda. Bilo je pesama iz svih perioda, pa smo čak kratko mogli čuti i pesmu “Mi smo ritam nereda” s prvog albuma “Nikog nema“, ali i pesmu “Zauvek” s najnovijeg albuma “To nisi ti“.

Ritam Nereda SPENS Novi Sad
Ritam Nereda; foto: Marina Pešić

Neredi su jedan od uvek dobro primljenih bendova kod novosadske publike i kao da nema tog dana kad će ljudima dosaditi njihovi koncerti. Kruna ovog nastupa bila je pesma “Heroj“, kada su se svi koji su bili u šutki zalepili za ogradu do bine i zajedno s Bobanom pevali prvu strofu, da bi se kasnije ponovo sjurnuli u šutku. Zapaljene su i dve baklje, pa je publika, uz svo to horsko pevanje, izgledala kao tribina puna sportskih navijača. Boban je bio ludački dobro raspoložen, upirao je prstom u ljude u prvim redovima, svima se osmehivao, đavolski se plazio i povremeno polivao po glavi pivom. Videlo se da mu je ludački drago što ispred sebe ima ovakvu armiju fanova.

Poslednji nastup, uz koji su Novosađani i dočekali Novu godinu, bio je koncert benda Partibrejkers. Cane, Anton i ekipa u svom maniru izrokali su ovaj koncert bez pardona. Cančuga je đuskao, svirao vazdušnu gitaru i gađao sve u publici britkim suštinama svojih tekstova. Ipak, čovek koji je izneo ceo ovaj koncert bio je virtuozni Anton. S toliko snage, emocije i mladalačkog zanosa svirao je svaku deonicu, a zvuk njegove gitare, koji je inače bez premca, sada je bio još bolji i jako psihodeličan kada bi počeo da agresivno svira s tremolo ručicom u ruci. Gitara je zavijala, pištala, grmela, a Anton je potpuno uživljen vladao svakim tonom koji je ona proizvodila.

Partibrejkers SPENS Novi Sad
Partibrejkers; foto: Marina Pešić

Od celog repertoara trebalo bi izdvojiti dve pesme koje su potpuno obuzele publiku, a to su “Noćas u gradu” i “Molitva“. “Noćas u gradu“, da li zbog toga što je odsvirana neposredno posle ponoći ili prosto zbog svoje jedinstvene dinamike koju poseduje, uspela je da jače pokrene prisutne koji zu bili malo izmoreni on iscrpljujućih šutki na Ritmu Nereda. Posle ove pesme bend se zaleteo u hitove “Ono sto pokušavam“, “Hipnotisana gomila“, “Kreni prema meni” i “Molitvu” u toku koje se u jednom trenutku Cane povukao s bine, ostavivši Antona da nam u potpunosti pokaže raskoš svog muziciranja.

Publika je želela još svirke Partibrejkersa, pa su dugo dozivali benda da se vrati na binu. Zbog duge pauze veliki deo prisutnih je napustio halu ubeđen da svirke više neće ni biti, ali su se muzičari ipak vratili i pred najupornijima odsvirali još “Mesečevu kći“, “Ona živi na brdu” i “Kako je teško bez tebe“.

Uz kvalitetnu muziku i dobro druženje, ljudi svih starosnih grupi, večeras su uživali u nastupima tri potpuno različita rok benda. Ovo što je imao Novi Sad imao ove večeri, ne samo ovde već i u celom gradu, nešto je što bi trebalo da bude primer organizatorima novogodišnjih dočeka da nije nužno dovoditi isključivo ličnosti s narodnjačke i zabavnjačke estrade. Lepo je videti da još uvek ima zainteresovanih ljudi koji je trude da kako im je Cane večeras poželeo ostanu normalni u ovom ludilu.