Osam meseci nakon prethodne svirke My Buddy Moose, omiljeni novosadski Riječani, ponovo su obradovali ovdašnju publiku.
Kao i svaki put prisna, prijateljska atmosfera nije izostala, uprkos nešto manjoj posećenosti nego u martu ove godine. U iščekivanju publike prošlo je nešto više od sat vremena, budući da nije bilo predgrupe svirka je počela tek oko pola jedanaest.
Četiri momka koja donose rokenrol zvuk sa primesama kantrija, soula, panka otpočeli su rečima: “Mi se već znamo, je l’ da?”, što i jeste tačno s obzirom na to da u Novom Sadu imaju određenu bazu fanova sa kojima su do sada već uspostavili prijateljski odnos. “Shine! Shine! Shine!” sa istoimenog albuma instant je prodrmala sve prisutne koji su u momentu zaboravili koliko su morali da čekaju na početak svirke. Kao i prošli put prostor kluba Quarter bio je modifikovan za potreba svirke tako što je bend svirao na manjoj improvizovanoj bini koja je bila postavljena ispred same velike bine, jer nije očekivana tako velika posećenost kao što to inače biva u Quarteru. Usledile su „Bad Day„, „She Knows“ i jedna nova „Terrible Place„, koja je bez obzira na to što je nepoznata naišla na veoma dobar prijem publike.
Novi Sad je sinoć doživeo još jednu premijeru, u pitanju je bila obrada posvećena Joe Strummeru „Redemption song“ za koju je Luka izjavio:”Tako sam ja zamislio da bi to Ramonesi htjeli odsvirat’”. Koncert se nastavio uz „Music“ tokom koje se Matko latio mandoline, nastavili su sa „Starry Eyes“ uz komentar da ovo svi znaju, i zaista jedan od većih hitova benda svi prisutni su otpevali u glas. Novi singl benda „My People“ publika je takođe dočekala sa oduševljenjem, budući da je pesma premijerno izvedena u Novom Sadu još na prethodnoj svirci. Tokom sledeće „Fucking Boring“ Luku je ograda ispred bine sprečila da priđe publici onoliko koliko je želeo, ako bi se tražila zamerka ovom koncertu to bi verovatno bila upravo ta ograda koje na prethodnom koncertu nije bilo, te su se u nekim momentima i pojedinci iz publike penjali na binu, ali su i članovi benda silazili među publiku.
Nakon toga Riječani su na kratko sišli sa bine da bi se vratili na prvi bis sa pesmom “Scary Feeling” koja definitivno važi ze jedan od većih hitova benda, što se jasno moglo videti po oduševljenju publike koje je nastupilo sa prvim taktovima pesme. „I Know I’ve Gotta Stop“ naišla je na gotovo identično oduševljenje nakon koga je usledilo ponovno dozivanje na bis, te su My Buddy Moose produžili nastup za još jednu, neizostavnu „Waiting for Explosion“ kojom su završili i prethodnu svirku u Novom Sadu.
Iako na svirku nema nekih velikih zamerki, ipak se upravo po reakciji na pomenutu pesmu dalo zaključiti da atmosfera, iako sjajna, opet nije bila na nivou kao prethodnog puta, možda je nešto manji broj ljudi u publici doprineo tom utisku, ipak My Buddy Moose u Novom Sadu još dugo će imati status omiljenog Riječkog benda.
