U Firchie Think Tank Studiju održana je u večeri 1. aprila, druga po redu promocija monografije posvećene kultnoj novosadskoj grupi Luna pod nazivom „Ogledala Lune“, a nakon nje usledio je i koncert grupe.

Vrsni muzičari, idoli mnogih, Slobodan Tišma, Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči i Jasmina Mitrušić, veče pre ovoga, okupili su se u beogradskom Mikser House-u posle 13 godina ćutanja. Grupa Luna se pred publikom poslednji put pojavila na Exitovoj Glavnoj bini 2004. godine. Većina ljudi koja je ispratila rad ove grupe mislila je da takvih prilika više neće biti. Ali, Luna nas je razuverila. Ona je zasijala ponovo.

Na promociji, koja je počela u 19:45 časova, govorili su autori monografije: Predrag Popović, Saša Rakezić i Goran Tarlać. „Ogledala Lune“ su rezultat njihovog višegodišnjeg rada i istraživanja, a u samom početku postojala je ideja da se napravi foto album. Naime, Predrag Popović je uradio seriju fotografija u periodu postojanja grupe, a to je neke dve godine, koje su bile namenjene listu Džuboks. Saša Rakezić je istakao kako je tada već znao da su one vrlo bitne i da obeležavaju suštinu grupe Luna. Te fotografije su po njemu oduvek zračile posebnom energijom tako da su mogle da se čitaju kao neka vrsta sadržaja. One su sada u predivnom ruhu dostupne i javnosti. U daljem delu razgovora, govorio je o vremenu kada su početkom osamdesetih Predrag Popović i on dolazili u Novi Sad kako bi slušali Lunu i družili se sa mladim kreativnim svetom. Tada se, po njegovim rečima, događalo mnogo toga što nije bilo zabeleženo u medijima, već je bilo deo njihovog ličnog sećanja. Novosadska Avangarda ih je inspirisala na ovakav poduhvat. To nije bila samo Luna već i druge grupe poput Grada i Boye, koje su tada zajedno stvarale i nastupale. Goran Tarlać, najmlađi od autora, pridružio im se dva meseca nakon što su počeli da rade i zajedno su istraživali novotalasne grupe, a onda su se fokusirali na Lunu i ako je postojala ideja da i La Strada bude uključena.

Grupa Luna održala je 15 koncerata i snimila jedan album „Nestvarne stvari“. Po Tarlaćevim rečima, vukla ih je misao i želja da shvate „kako su ti ljudi postali takvi pa došli u Lunu“. Rakezić je doneo zaključak da je Luna mogla da nastane samo u tom trenutku i tu gde je nastala jer su se tada spojile četiri tako osobene ličnosti i tada je na našoj sceni postojao jedan poseban ambijent i iz nedostatka perspektivnosti se u njihovom kreativnom svetu otvorilo nešto što je dovelo do takve njihove muzike. Radi se o grupi koja nije mogla da zaradi od koncerata, od prodaje ploča i zbog toga je njihovo stvaralaštvo bilo potpuno iskreno. Bavili su se onim što je tada bio njihov životni i kreativni eksperiment. Prisutni su mogli da kupe „Ogledala Lune“ po promotivnoj ceni od 2000 dinara, uz koju se dobija i CD, reizdanje „Nestvarne stvari’“.

Nakon što je završen razgovor o monografiji oko 20:20 časova, usledila je pauza sve do 21:20 časova. Tada su se članovi Lune popeli na binu. U publici je bilo poštovalaca ove grupe koji su pratili njen rad osamdesetih godina, koji su bili svedoci tog zlatnog perioda rokenrola i koji su je ostali tako dugo željni; a bilo je i predstavnika mnogo mlađih generacija koji su sve vreme sa oduševljenjem gledali u pravcu bine prepunih srca, upijajući svaki odsviran ton. Bio je to istorijski trenutak. Očekivanja su bila velika, ali Luna ni u jednom trenutku nije razočarala.

Nastup je otpočeo Tišminim performansom u vidu testiranja mikrofona, koje je podrazumevalo odsečno izgovaranje suglasnika p, k, t, a onda mu se polako priključio i ostatak benda. Već na samom početku, osetilo se nešto neobjašnjivo, mistično u vazduhu. Prva pesma koju su izveli bila je „Spori Metropolis“ (“Hokej klub Virginitas”). Mračna atmosfera isijavala je gotovo parališuću ritualnu energiju, koja je bila prožeta dinamičnim oscilacijama i “chorus” efektom. Došao je red na „Amazon“. Opijene oči publike nepomično su gledale u pravcu bine, dok su se tela pomerala tačno u taktu. Usledio je gromoglasni aplauz, koji će kasnije pratiti svaku narednu pesmu. Slušale su se „Lambo“, „Intima“ , „Muzika“…

Tišma je bio na visini zadatka, boja njegovog vokala je toliko snažna, gotovo obuzimajuća, Baletova iskonska energija na bini bi posramila nekog mnogo mlađeg muzičara. Firči je pokazao i ovaj iput svoju virtuoznost za bubnjevima i mlađe muzičare ostavio bez teksta. Mina je narednu pesmu „Okean“ otpevala nestvarno precizno, zvonko, pitomo, poput nejlepše uspavanke.

U toku devetominutnog izvođenja pesme “Ogledalo Lune”, i kasnije „Baldera na prozoru”, sva silina Lune prolila se u prostoru. Vidno zadovoljni članovi Lune su se potom poklonili publici i uprkos pozivima na bis, samo se vratili na binu i poklonili još jednom. I publika se poklonil njima.

Iako svirka nije dugo trajala, svega 50 minuta, svi prisutni nosiće zauvek uklesane note uspomene na uživo doživljenu Lunu. Možemo pohvaliti celu organizaciju ovog koncerta. Bio je to povratak u neko davno vreme, kada je Luna bila mlada, a kao i ovom prilkom, sijala svojim punim sjajem. Od tada je prošlo mnogo vremena, ali magija i dalje traje…