Novi sjaj festivalskog bisera u žestokim nijansama – Deveti Arsenal Festival je počeo

Testament Arsenal Kragujevac
Testament; foto: Biserka Jovanović

Sinoć je u Kragujevcu, iliti srcu Šumadije, kako vole da ga zovu, zvanično otvoren deveti po redu Arsenal Fest, koji će trajati još naredna tri dana i biti domaćin brojnim svetskim i domaćim zvezdama. Srbija, sa bitnim izuzetkom Exita, uglavnom nikom u Evropi ne bi bila prva asocijacija na dobar festivalski provod niti preterano razvijenu festivalsku scenu – ali sve su veće šanse da se to promeni, i Arsenal vrlo lako može biti jedan od glavnih „krivaca“ za to. Zašto? Zato što ova manifestacija sve više poprima odlike jednog pravog svetskog festivala, a na vrlo lep način čuva identitet svog kraja, svoje zemlje, i pravi idealan spoj te dve stvari. Arsenal nije novi Exit, niti bilo šta drugo, već jedna zasebna priča koja laganim, ali plodonosnim koracima ispisuje svoja nova poglavlja i pozicionira se na evropskoj mapi kako dolikuje. Ako se dosad niste odlučili da date šansu ovom događaju da vas opčini, krajnje je vreme – nećete se pokajati.

Priliku da prvi nastupaju i time probiju led dobili su Mud Factory iz Vranja, koji su bili smešteni na veoma prijatan Garden stage. Iako je isprva delovalo da će momci svirati ispred svega par ljudi, to ih nije sprečilo da svoju svirku otpočnu u paklenom maniru, shodno i vremenskim prilikama koje su bile aktuelne i u njihovom muzičkom stilu. Srećom po njih, to je rapidno izazvalo dolazak mnogo više publike već po drugoj pesmi, klasično headbangovanje, pa čak i par šutki. Sa svojim žustrim metalnim „oružjem“ u kojem je bilo vidnih primesa hardcorea, bend je jednostavno naveo prisutne da učestvuju s njima u performansu i da baš onako kako dolikuje „preseče traku“ na ovogodišnjoj ediciji festivala. Pored veoma energičnog izvođenja kojem je dodatno doprineo specifičan frontmen Stefan, Mud Factory je uneo i veoma veselu i pozitivnu atmosferu, što je dalo sjajnu osnovu za sve ono što će tek uslediti tokom večeri.

Mud Factory Arsenal Kragujevac
Mud Factory

Na ovoj bini sledeći su nastupili Majdan, a na Main stageu bilo je vreme za početak programa, odnosno za kragujevačke death metalce Dead Joker. Bend koji se formirao pre blizu tri decenije i koji je pre izvesnog vremena ponovo krenuo sa radom i sa novom postavom, nametnuo se kao veoma dobar izbor za otvaranje glavnog stejdža. Kragujevac je od davnina sinonim za kvalitetne muzičare i grupe, to je u našoj zemlji (pa i šire) opšte poznata stvar, a nesuvislo je nabrajati sva imena iz ovog grada koja su doprinela tome – previše ih je. Dead Joker je sinoć održao jednu, rečju, zglavnu svirku, i kratak čas stare škole death metala. U kontinuitetu žestoki od prve do poslednje sekunde, sa svedenim nastupom i bez previše priče, ova ekipa je sjajno zagrevala masu, koje je već u toj tački bilo u sasvim zadovoljavajućoj meri. Koncert je upotpunjen gostovanjem još poznatih muzičara iz ovog lepog muzičkog grada, Miloša Stošića iz Deadly Mosha i Predraga Pavlovića iz Epiloga, koji su na sebi svojstven način „začinili“ ovu death metal mašineriju i sadržajno je obogatili. Kada je Dead Joker okončao svojih (malo više od) pet minuta slave, došlo je vreme za nešto potpuno drugačije.

Majdan Arsenal Kragujevac
Majdan

Dok se ovde pripremao da izađe na scenu Pero Defformero, folk metal sastav iz Novog Sada, nazad na Garden stageu spremni za nastup su bili i legendarni pulski rokeri, Atomsko Sklonište. I u toj tački, shodno svojim preferencijama, publika se razdelila – deo je ostao na glavnoj bini i zabavljao se uz modernu muzičku tvorevinu i nespojiv spoj koji prezentuje Pero Defformero, a deo se ukrcao u vremeplov i zajedno sa Atomcima otputovao u neke daleke godine, neku drugu zemlju, neka druga vremena. Uvek veseo i raspoložen frontmen, Bruno Langer, toplo je pozdravio posetioce i bez mnogo reči krenuo da „roka“. Nizali su se skoro svima dobro znani hitovi, „Kraljica Cigana“, „Rahela“, „Olujni Mornar“, „Od Ponoći do Ponoći“, „Pomorac Sam, Majko“, nezaobilazna himna „Pakleni Vozači“, proročka „Oni Što Dolaze za Nama“, kao i mnoge druge koje su se gromoglasno pevale i sa kojima se plovilo zajedno sa bendom na talasima prošlosti. Izuzetno pozitivna energija koju su isijavali sa bine i razmenjivali je sa svima nama je dala poseban šmek celokupnom događaju, i nekako nas zbunila kad smo ustanovili da se već stiglo do poslednje numere. No, nije bilo razloga za tugu jer ovaj kraj je označio da je došao trenutak za ono što se zdušno očekivalo – zvezde večeri!

Atomsko Sklonište Arsenal Kragujevac
Atomsko Sklonište

Američki thrash metal velikani Testament su, konačno, nakon 11 godina od svog poslednjeg gostovanja (Legacy Festival u Beogradu) ponovo stavili našu zemlju na svoju mapu i došli da nas „oduvaju“. Sa karijerom od preko 30 godina i milionskim tiražima iza sebe, kao i statusom jednog od najuticajnijih imena ovog žanra, bend je sinoć, kao od šale, samo potvrdio ko je i šta je, a nema lepše potvrde od one sačinjene od nota i tonova. Svoju etapu večeri su otpočeli eksplozivno, sa naslovnom pesmom još uvek aktuelnog i poslednjeg im albuma iz 2016. godine, „Brotherhood of the Snake“, što je momentalno dovelo do naelektrisanog oduševljenja svih onih iza ograde. Poseta je bila više nego solidna, a samim tim nije bilo teško napraviti propisnu atmosferu – ona je bila kontinuirano prisutna, a u pojedinim momentima je, naravno, i doživljavala tačke usijanja baš onako kako ovakvi performansi zahtevaju. Nizalo se još novi(ji)h traka, „The Pale King“ i „More Than Meets The Eye“, a prilično lako se dalo uočiti da se ekipa od samog starta sjajno zabavljala na bini. Nimalo zanemarljiv element – slušati ono što voliš i kroz šta živiš, i svedočiti uživanju samog umetnika u tome što radi, a ne samo puko odrađuje.

Harizmatičan frontmen koji je rado komunicirao sa fanovima i celu stvar dizao na još viši nivo, Chuck Billy, prijatno je iznenadio i sa formom svog glasa koja je zavidna – i to se samo iznova potvrđivalo u daljem krstarenju kroz repertoar. Zašlo se i u devedesete sa celim jednom setom sačinjenim od „D.N.R.“, „Down For Life“, „Eyes Of Wrath“, „Legions Of The Dead“, kao i pesmom koja je u momentu svog izdavanja označila malu promenu stila, „Low“. Upadljiva ritam sekcija koju predvode nekadašnji članovi legendarnog Deatha, Steve Di Giorgio na bass gitari i jedan od najcenjenijih i najboljih metal bubnjara ikada, Gene Hoglan, i nije bila ritam sekcija u klasičnom smislu. To je verovatno i nemoguće sa ovakve dve ličnosti, pre bi se reklo da su oni, iako čine idealnu i kompaktnu celinu sa grupom, kategorija koja se slobodno može i zasebno posmatrati.

Testament Arsenal Kragujevac
Testament

Koncert se nastavio u pravcu koji su svi željno prizivali, a to je, naravno, podrazumevalo čuvene pesme iz osamdesetih/ranih devedesetih godina, koje su Testamentu donele svetsku slavu. „Into The Pit“ je, očekivano, i na zahtev samog Chucka, bila ispraćena borbenim šutkama, a situacija se nije mnogo menjala ni posle toga. „Electric Crown“ i „Disciples Of The Watch“ su gromko pevane, a maestralne solaže koje su izvodili majstori ovog „zanata“, Alex Skolnick i Eric Peterson, posebno su dolazile do izražaja. Za sam kraj su ostavljena još dva stara draga kamena, „Practice What You Preach“ i „The New Order“, kao i pesma koja simbolizuje ponovno rođenje benda 2008. godine, „The Formation Of Damnation“. Iako se, naravno, skandiralo i tražilo ono večito „JOŠ!“, došlo se i do tog nažalost neizbežnog kraja koncerta i rastanka sa ovim thrash metal titanima – ali, nadajmo se, samo na kratko, i nipošto ne na novih jedanaest godina.

Uprkos brojnim žaljenjima na kvalitet zvuka i pojedine tehnikalije, kada to stavimo na stranu, može se reći da je Arsenal festival sebi sinoć „lupio“ jedan ogroman plus dodavši ovaj koncert u svoj dnevnik – Testament je svetsko ime koje u sebi integriše kvalitet, dugotrajnost, istrajnost, neumoljivost, i od kojih sve navedeno treba da se uči i usvaja, posebno kada su novi mladi sastavi u pitanju. Nekima su dali, dakle, domaći zadatak, nekima su dali priliku da beskrajno uživaju u njihovom nastupu, a nekima su sebe tek prezentovali i, ko zna – možda dobili i neke nove obožavaoce.

Usled žurenja na prevoz i nemogućnosti ostajanja do kraja programa, može samo da se naslućuje da je i ostatak večeri ispratio uspostavljenu „trasu“, te da su se ljudi lepo provodili i uz sve druge izvođače, među kojima je bio i inđijski progressive thrash metal bend Alitor, kao i niz DJ-eva koji su zabavljali žanrovski drugačije opredeljenu publiku na Explosive DJ stageu.

Alitor Arsenal Kragujevac
Alitor

Još tri dana su pred posetiocima festivala, a šta ona sve nose, tek je da se vidi – ali ako će pratiti pomenutu trasu ovog prvog dana, razloga za brigu nema ni najmanje.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Atomsko Sklonište Arsenal Kragujevac