Posle više od deset godina od svoje prve i poslednje samostalne posete našoj prestonici, sinoć je u Domu Omladine Beograda gostovao američki sastav Machine Head u okviru evropske turneje na kojoj promovišu svoje poslednje studijsko izdanje „Bloodstone & Diamonds“.

Ceo događaj je najavljen kao samostalna svirka ove grupe bez bilo kakvih gostiju i predgrupa, pa čak i sa zabranom bilo kakvih medija, odnosno fotografa i snimatelja, izuzev onog kojeg je sam bend poveo sa sobom na ovu turneju.

Sa minimalnim zakašnjenjem od desetak minuta, Ameri izlaze na binu. Kreće pesma „Imperium“ koja repetira prvu šutku i izaziva ogromne ovacije mase koja je fino popunila, ali ne i napunila veliku salu Doma Omladine na iznenađenje, s obzirom na to kakav status ovaj bend uživa kod publike ekstremnijeg gitarskog zvuka. Kako su se ređale pesme, u prvom delu koncerta mogli smo da čujemo i aktuelnu „Now We Die„, na kojoj su prisutni pevali glasnije od frontmena ovog sastava, zatim „Bite The Bullet“ i mnoge druge uz koje se atmosfera, stepenik po stepenik, pela na viši nivo. Uporedo sa tim, jedna stvar je bola oči. Količina „snimatelja“ u publici dostizala je vrhunac, groznica pametnih telefona je u jednom momentu pretvorila ovaj koncert u nešto što je ličilo na snimanje spota. Izdvojio se jedan dečko koji je upalio svoj telefon da snima i uleteo u šutku sa njim.

Ubrzo iskusna ekipa sa bine vraća sve u normalu i onako kako treba da bude uz pesmu „The Blood, The Sweat, The Tears“ tokom koje svi skaču i pevaju. Između pesama publika skandira bendu, a svakim novim blokom bend prelazi sa jednog albuma na drugi pa je tako kompozicija „Bulldozer“ bila pun pogodak i nokaut prisutnima od prve do poslednje sekunde.

Jednu od pauza frontmen grupe je iskoristio da pozdravi sve prisutne i da kaže da će Srbija uvek zauzimati posebno mesto u njihovim srcima, jer su pre više od deset godina na dan svog prvog koncerta u Beogradu saznali da je njihov prijatelj Dimebag Darrell i bivši gitarista benda Pantera ubijen na bini tokom nastupa sa svojim tadašnjim bendom, da je jedina stvar koja je taj dan učinila manje gorim bila upravo muzika i koncert koji su toga dana odsvirali pred srpskom publikom.

Kompozicija „Aesthetics of Hate„, koja možda i najviše podseća na radove iz prethodnih grupa osnivača benda Robba Flynnja, nije smetala ovom čoveku da skače i kreće se na bini kao da je na početku karijere, iako će uskoro pregaziti pedesetu godinu svog života.

Finale koncerta i najava nečega sa sada već kultnog albuma „Burn My Eyes“ umornu publiku ponovo diže na noge. Počinje „Old„, po mnogima najveći hit ove grupe i karta za ulaz u njihovu fan bazu. Atmosfera dostiže vrhunac koji se nastavlja na pesmi „Halo“ koja je stavila tačku na dva i po sata svirke nakon koje su se članovi benda fotografisali i pozdravili sa publikom. Rezultat je taj da smo posle jedne decenije uspeli da vidimo jedan ovakav bend uživo ali ne svi, neki su sa koncerta poneli predivne utiske, a većina, na žalost, samo HD snimke.