Iako je Nišvil džez festival počeo u sredu koncertom „Prijatelji Šabanu„, zvanično otvaranje ipak je bilo sinoć na staroj lokaciji – platou gradske Tvrđave. Jubilarno dvadeseto izdanje ovog najvećeg niškog festivala propratio je veliki broj ljudi uz nastupe Mobe, Olivera Katića, Nade Pavlović, gajdaškog orkestra Valije Balkanske, Dorada Šmita, Tanje Marije, The Cookersa i Zuralia orkestra.
U sumrak jednog vrelog dana u Nišu prvi su binu Nišvil festivala zauzeli stari vukovi niškog džeza Moba. Njihov repertoar činile su autorske kompozicije sa albuma „Sećanja“, koji je bio umirijući džez, savršen za uvodni deo festivala. Kasnije im se pridružio niški pevač Oliver Katić koji je „raspevao“ dotadašnji instrumentalni koncert. Katić se sa Mobom zadržao svega na nekoliko pesama, jer je mikrofon prepustio iskusnijoj koleginici, čuvenoj Nadi Pavlović koja je bila specijalna gošća festivala. Legendarna srpska, a i svetska, džez muzičarka svoj segment je posvetila pokojnom Miši Blamu, miljeniku niškog festivala. Pevala je poznate „Cry me a river“ i „Lady be good“ ali obe u aranžmanima koje je radio Blam. Tada je Nadi gradonačelnik Niša Zoran Perišić uručio nagradu festivala za životno delu.
No, nije tu bio kraj Mobinog nastupa, a ni omažu Miši Blamu. Njegova učenica Angelina Stojiljković dovukla je svoj kontarbas na binu i u pratnji benda i saksofoniste Ive Barčića izvela čuvenu kompoziciju „Crni Orfej“. Svakako lep gest festivala i muzičara prema džezeru koji, po rečima voditelja Velibora Petkovića, „nije večeras sa nama, ali je u našim srcima“.
Tuca muškaraca u narodnim nošnjama poput sirene za uzbunu oglasilo se svojim gajdama. Trajao je tremor neko vreme i pojačavao se kako su im se na bini pridružile i žene, takođe sa gajdama. Neverovatan prizor bugarske tradicije popunio je svaki santimetar bine. Bugarski orkestar „101 Kaba Gaidi“ koji su činili i deca (jednako vešta na gajdama), bio je muzička podloga renomiranoj muzičarki Valiji Balkanskoj. Folk muzičarka sa Rodopskih planina poznata je po pesmi „Izlel e Delyu Haydutin“ koja plovi svemirom sa Voyagerom, kao deo „Zlatne ploče“.
Zanimljivo je da je tropski dan u Nišu jenjavao kako je vetar sve više hladio prostor, dok je na bini postajalo sve „vrelije“. Tropski duh Južne Amerike donela je diva brazilskog džeza Tanja Marija. Njen set je bio pogodoan za igranje što su Nišlije zdušno prihvatile rasplesavši se ispred bine. Njena kombinacija sambe, bosa nove i samog latino džeza prijala je publici, a Tanja je bila impresivna ne samo vokalno već i svirački, pokazavši se kao vrsni pijanista. Iako ima 66 godina, glas joj ne popušta a energiju ima poput tinejdžerke.
Publika je bila napokon dobro zagrejana i prkosila je sve vetrovitijoj Tvrđavi, i kao takva je očekivala da će ciganski sving Dorada Šmita dodatno „podgrejati“ atmosferu. No, to i nije bio baš slučaj. Od samog starta Šmitov prateći trio naišao je na tehničke probleme. Gitara je otkazivala, bilo je prekida u nastupu i na kraju je Šmitov sin morao da odstrani svoju gitaru i pređe na očevu električnu. Nešto kasnije se pojavio i sam Dorado koji se odmah izvinio što će zbog novonastale situacije to veče svirati samo violinu. I to je ispalo možda i boljom situacijom, jer je sada bend i na samoj bini bio zgusnutije raspoređen, za razliku od originalno zamišljene postavke. Ovako „kompaktni“ lagani sving uveliko baziran na stilu Đanga Rajnharta, postepeno se ubrzavao da bi na samom kraju apetiti publike za bržom muzikom bili ispunjeni. Treba napomenuti da je publika bila puna razumevanja i da je i tokom tehničkih poteškoća bodrila bend za šta je bila nagrađena odličnom svirkom.
Kakav bi to Nišvil bio kada se ne bi stalno delile neke nagrade, pa je tako američki ambasador uručio statuu Cara Konstantina svojim sunarodnicima, sastavu The Cookers. Individualno sjajni i uspešni muzičari, napravili su pravu supergrupu u džez svetu. Bio je skoro kraj večeri a tek sada je bilo nekog pravog džeza, bez fuzije i drugih elemenata, a i šta drugo očekivati od Amerikanaca, postojbine ovog muzičkog pravca. „Kuvari“ na vrhuncu zadatka, sa dosta momenata gde se ističu individue u bendu. Program su uglavnom činile pesme koje su pisali pojedini članovi benda, a ne ceo sastav. Nekako se u celom nastupu isticao najviše možda Bili Harper, dok je za interakciju sa publikom bio zadužen trubač Dejvid Vajs. Harper je na kraju imao i svoj veliki solo momenat, ali mu ga je ipak ukrao jednako virtuozni bubnjar Bili Hart. Dirljiv momenat u nastupu bio je „Farewell Mulgrew“, oproštaj pijaniste Džordža Kejblsa od svog pokojnog kolege Milera Malgrua.
Prvo veče festivala završeno je pravim šouom, bliskom srpskom narodu, na granici sa narodnjačkom muzikom, Zuralia orkestra. U pitanju je rumunski bend koji je pretodno veče nastupao na River bini. „Kalašnjikov“, „Hej mala, malena“ i „Gas, gas“ bile su neke od pesama uz koje se uglavnom mlađa publika veselila.
Sa prve večeri festivala treba izdvojiti još odličan bluz-rokerski nastup niških Underdogsa na Open bini, kao i Ničim izazvani koji su prikupili najviše publike u Tvrđavi.
Večeras na glavnoj festivalskoj bini nastupaju Kendi Dalfer, Vlatko Stefanovski sa Miroslavom Tadićem, Manglares, Brussels Jazz Orchestra , Vlada Maričić sa Niijom Mojom kao i Asaf Kehati.
