Nikola Vranjković u Kombank Dvorani: Dan koji je ipak došao

Nikola Vranjković Kombank dvorana BeogradTrošiti reči, internet prostor i vaše vreme na fraze poput „Nikola Vranjković je priredio audio-vizuelni spektakl pred beogradskom publikom“ bilo bi izuzetno nepravedno prema, pre svega, koncertu koji je razvalio kontinuum prostora i vremena sinoć, a onda i srpskom jeziku koji sadrži mnogo lepše reči od nekih ustaljenih „novinarskih“ fraza. Tradicionalni decembarski beogradski koncert Nikole Vranjkovića broj XZY (sa i bez bivšeg mu benda), ovog puta u Kombank Dvorani, bio je pre svega praznik za dušu.

Sedmočlani bend koncert je otpočeo nekih dvadesetak minuta nakon najavljenog vremena pesmom „Kradljivci mladosti“, koja je gotovo nehotice najavila u kom će tonu proteći prvi deo koncerta. Uz efektnu scenografiju dizajniranu sa ukusom, a koja po estetici savršeno odgovara zvuku Vranjkovićevog opusa,  bend je od prvog takta demonstrirao nivo muzičkog umeća koji se na Balkanu ne viđa baš svakog dana. Kao da to sve nije bilo dovoljno za jedan efektan čulni orgazam, odmah iza ove pesme našla se „Zadrži svoj dah“, a već tad je dokaz o veličini pesama Nikole Vranjkovića bio i te kako opipljiv. Još uvek pomalo stidljiva publika, ispratila je pesmu gotovo horski, mada je taj efekat udvostručio već na narednoj „Dve reči“, koju je masa bezmalo otpevala celu.

Nikola Vranjković Kombank dvorana BeogradKao hroničar duha (ili pak nedostatka duha) jednog vremena koje nikako da prođe u ovoj zemlji, svih ličnih ili univerzalnih frustracija, osećanja i prećutanih istina, Vranjković ima veliko pravo da nastupa sa više gravitasa nego ostatak muzičke scene u Srbiji. Bend koji broji sedam članova (sa Nikolom) već je ustaljen i predstavlja krucijalni deo svih numera koje Vranjković izvodi.

U slučaju pesama Block Outa, bez dvoumljenja mogu da tvrdim da su Danilo Nikodinovski (gitara/sint), Ivan Zoranović (klavijature/gitara), Milan Vučković (gitara), Ivan Mihajlović (bas gitara), Vlada Božović (bubnjevi) i beogradski wunderkind Andrej Mladenović (perkusije) preuzeli glavnu reč i svaku od pesama učinili svojom. Na trenutke delujući kao produžena Nikolina ruka, ali nikako ne gubeći integritet i identitet, ovi muzičari uspevaju da od već gorostasnih pesama učine još veće, svemirski velike numere za koje ste jednostavno sigurni da će ih slušati i generacija vaših unuka.

Nikola Vranjković Kombank dvorana BeogradSinoć se, s vremena na vreme, javljao utisak da je u pitanju koncert legendarnog Dejvida Gilmora, gde je jasno ko je lider čitavog nastupa, ali gde je svako svoju ulogu odigrao dvostruko bolje nego što je očekivano. Od gitarskih bravura sa efektima Danila Nikodinovskog, Ivanovih klavijatura ili čak Andrejevih neverovatno atmosferičnih perkusija jednostavno nije moglo da se dođe do daha. I kada se izuzetno solidan blok pesama poput „Teškog slučaja pakla“, „Raskoraka“, „Tajnog života suterena“ i „Protiv sebe“ završio sa „Nagradom za strah“, usledilo nešto što je zaista podiglo čitavu Kombank Dvoranu i nateralo nas baš sve da iz sveg glasa pevamo sa Vranjkovićem. Na prvim taktovima „Osam i trideset“, u publici su se čuli uzvici oduševljenja. Tako uzavrela atmosfera dodatno je podgrejana „Majdanom“ gde su pojedini iz publike već padali u delirijum.

Nikola Vranjković Kombank dvorana BeogradPosle kraćeg povratka na aktuelnu „Veronautiku“, pesmom „Džonatan Livigston“, Vranjković i njegova magična šestorka uleteli su u niz hitova kao što su „Trenje“, „Sretenje“ i „Dve hiljade i kusur godina“. A kada je gotovo ni od kuda bend krenuo da svira „Bunar želja ne postoji“, u kojoj su svi članovi benda zasijali u punom sjaju, bilo je kristalno jasno da prisustvujemo nečemu apsolutno jedinstvenom. Kada se katarzično iskustvo završilo, bend je furiozno zaređao „Moraćeš da naučiš da živiš sa tim“ i kultne „SDSS“ i „Andrej“, da bi koncert završio sa „Dan koji nikada nije došao“.

Uz konstantno zahvaljivanje publici, svim akterima koncerta, dobru komunikaciju sa masom, koja se u drugom delu koncerta potpuno probudila, Nikola Vranjković je učinio 13. decembar 2018. godine nezaboravnim. Koncertna završnica koja je ovoj godini, a i nama u njoj, apsolutno bila potrebna. Sećate se onog čuvenog Block Outa 2008. godine u velikoj sali Doma Omladine? Ovo sinoć je bio višestruko unapređen, duševniji i strastveniji koncert, koji je pride trajao više od 3 sata. Ovo će biti upamćeno kao “naš” legendarni koncert Vranjkovićeve muzike, u najboljem izdanju do sada.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Nikola Vranjković Kombank dvorana Beograd