-

NaslovnaReportažeNikola Vranjković, kapetan Zappa Barke

Nikola Vranjković, kapetan Zappa Barke

Nikola Vranjković Bašta kluba FEST Beograd Zemun Fotografije Galerija slike
foto: arhiva

Nakon što su Beograđani proveli ceo dan iza zatvorenih vrata i čekali da se miris paljevine konačno podigne i prodišu kako treba, otkucalo je osam časova i bilo je vreme da se ukrcaju na Zappa Barku i dočekaju Nikolu Vranjkovića i njegovu posadu da ih povede na svoje čuveno melodijsko putovanje Dunavom.

Na splav “usidren” na Savi, nedaleko od moćnog Dunava, Nikoline druge kuće, ljudi su polako počeli da pristižu i zauzimaju svoja mesta u prvim redovima, a oni iskusniji stolove blizu ventilatora. Atmosfera je na samom početku već bila znatno drugačija nego na ostalim koncertima, a za to je svakako zaslužna lokacija. Da li postoji bolje mesto na kome možete čuti Nikolu i ekipu nego na vodi?

Momci su se popeli na binu, stidljivo se probijajući kroz publiku nekoliko minuta posle devet časova, uzeli instrumente i započeli plovidbu. “Najduži je poslednji sat” je otvorila koncert, lagano ljuljajući sve prisutne. Zvuk je kao i uvek bio savršen, uprkos tome što je Zappa Barka otvoren prostor i još uz to na vodi, što samo po sebi predstavlja izazov. Ali za stare majstore zvuka kao što su Nikola i ekipa činilo se da to ne predstavlja nikakav problem.

Prostor se lagano punio zakasnelim gostima koji su pristizali uz note “Nikada ti više neću otkriti nijednu tajnu“, “Nagrada za strah” i “Gusari“. Kada su poleteli prvi akordi sa “Dve reči“, prostor je bio popunjen do svog maksimuma i počelo je horsko pevanje na koje smo navikli. Nikola je samo na trenutke prilazio mikrofonu, tek onako da markira gde smo u pesmi, i ostavio publiku da uživa i bude glavni vokal i ovog puta.

Nikola se tada zahvalio svima i šmekerski dobacio kako im “komšije” sa susednog splava otežavaju da sviraju što je samo svima dalo podstrek da podrže sledeću numeru još glasnijim pevanjem. “Zadrži svoj dah” je ispraćena gromkim pevanjem, ne samo tekstova na strofama i refrenima već su i solaže i melodijske teme bile ispraćene stadionskim “oooooo” i tako utišale “komšijsku buku”.

Redosled pesama je bio takav da ste u svakom trenutku imali osećaj kako se zaista vozite sa Nikolom čamcem na njegovoj standardnoj ruti po Dunavu, nailazeći na miran tok pa onda na talase koje prave tankeri. Intimna atmosfera na Barci je naglašavala da će ovo možda biti koncert mirnijeg karaktera i svi su na trenutke gledali u Nikolu i čekali da ustane.

Nikola Vranjković Kombank dvorana Beograd

 

Publika je i dalje pristizala sa obale i sa šankova taman u trenutku kada su se oglasili prvi tonovi “Fotelje“. Dovoljno napojeni i zagrejani, ili bolje reći osveženi, jer je temperatura sada već bila visoka uprkos ventilatorima i vetru sa Save, pridružili su se kapetanu i opet preuzeli kormilo pevajući bez prestanka. Tokom izvođenja “Protiv sebe“, publika je samo nastavila i nadjačala Nikolu koji je na kraju odustao i ostao ispred mikrofona da posmatra i uživa u sviranju i tek na trenutke se pridružio više kao prateći vokal.

Sledi gigant “Večernja zvona” koja kao da nikada nije zvučala tako dobro kao te večeri, vokalno i instrumentalno. Veliki naklon i za ekipu koja svira, ali i za tonca koji je bio na visini zadatka. Svaki ton, svaka reč se čula besprekorno na kome god mestu na Barci da ste se našli. Publika je sada vratila dirigentsku palicu i samo uživala tokom celih dvanaest minuta njišući se.

Uzavrela atmosfera i temperatura su se stišavale na trenutke tokom “Tajni život suterena” i “Sretenje” gde su ljudi krenuli da cirkulišu po splavu – jedni do toaleta a drugi do šanka da se “dopune” i pripreme se za drugi blok (iako zvanične pauze nije bilo). Sve je bilo veoma uigrano, kako na bini tako i na podijumu. Kreće “Težak slučaj pakla” i publika nastavlja da prati Nikolu od prvog stiha, pevajući do iznemoglosti i bez uzimanja daha. Dinamika se lagano diže i tokom “Dve hiljade i kusur godina“, pevanje se nastavlja i Nikola je sada ustao na oduševljenje svih koji su bili spremni kao zapete puške.

Iz publike su se povremeno čuli urlici između pesama upućeni Nikoli gde su se naručivale pesme poput “Zorka” i “Zečevi beli” na šta je Nikola odgovorio režanjem gitare na “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim“. Jedinstvo publike koja sve vreme peva sa bendom nije nikakva novost na Nikolinim koncertima, ali je sinoćnja atmosfera bila podignuta za jedan stepen više. Činilo se da su i momci iz benda bili posebno inspirisani, pa je celokupna svirka dobila neku drugu dimenziju. Vrhunac se osetio posebno na stihovima Seku ti glavu a ti sediš, seku ti glavu jer ti vrediš.

Momci su hteli da nam daju malo predaha kroz “Bunar želja ne postoji”, međutim, publika ne odustaje i iz sve snage nastavlja, pevajući i đuskajući čak i tokom intrumentalnog dela kada im se pridružio Nikola na samom kraju, veoma snažno stihovima živ bez tebe al’ sa tobom nikad više. Sada je već bilo jasno da je sve otišlo dovraga, nema odmaranja, kapetan je digao sidro, i činilo se da se i ceo splav otkačio i počeo da plovi Savom ka brzacima Dunava.

Nikola Vranjković Kombank dvorana Beograd

 

Vazduh je prolomio “Manastir”, svi u publici, ali apsolutno svi, kreću da skaču bez stajanja. Euforija je zahvatila sve prisutne, koji možda i nisu očekivali da će se ovako prašiti na splavu u nedelju uveče. Pesma je tačno uhvatila osećaje koji su bili prisutni tog dana i stih Umrla je ekologija je najglasnije otpevan. Nikola i momci su bili nemilosrdni i nakon “Manastira” još jače podigli tempo sa “Zvezdane staze“. Niko više ne misli ni na toalet ni na pivo, leti znoj na sve strane. Sav bes i muka su stali u Da li je jebeno moguće dok su se Nikola i publika nadjačavali i takmičili ko će moćnije i glasnije otpevati.

Svima je bilo jasno da se bliži kraj, i publika sada već traži “SDSS“, jer je to prirodni sled liste, a i atmosfere. Zappa Barka tutnji, samo što nije potonula od silnog skakanja i vibracija pevanja. Pomalo razočarana što je kraj, publika ipak đuska na prelazu koji su momci produžili kako bi oni sami, a i svi ostali, došli do makar malo vazduha pre nego što nas sravne sa iznenadnim povratkom u strofu i refren.

Nakon ovakvog sleda pesama, niko nije očekivao povratak na bis, ali su Nikola i momci ipak odlučili da nas počaste sa “Dan koji nikada nije došao“. Pokidanih i umornih glasnih žica, publika je uspela da isprati celu pesmu poslednjim atomima snage i završi koncert. Splav se lagano praznio, a Nikola i momci su otišli da se zasluženo odmore. Preživeli smo dan u kome smo se zamalo svi ugušili od otrovnih gasova i otišli srećni kućama jer nam je Nikola svojim rečima i melodijama očistio pluća, provozao nas po Savi (u stvarnosti) i Dunavu (makar u mislima) i dao nam snage da se u ponedeljak probudimo i malo lakše preživimo sve što sledi.