-

Nikad nisam bia ovdje – To je moj govor: Vojko V prvi put u Nišu

 

Vojko V HIGH5 Dom sportova Zagreb
foto: arhiva

Iako poznat srpskoj publici još od Dječaka, a ponekome i od Kiše Metaka, Andrija Vujović kao Vojko Vrućina afirmiše svoj regionalni uspeh tek samostalnim, istoimenim albumom 2018. godine, promovišući ga mahom po svim većim festivalima u Srbiji. Ipak, četiri godine unazad, tri ako zanemarimo opšte nedaće pandemije 2020 — najbliže što je lokalna publika podno Save i Dunava imala prilike da čuje Vojka su kragujevački Arsenal Fest Lovefest u Vrnjačkoj Banji.

Prvi nastup splitskog repera u Nišu organizovala je promoterska kuća Long Play, ali je odsustvo marketinga, osim na društvenim mrežama i pokojem usamljenom posteru, odalo utisak da se 24. juna u dvorištu Univerziteta ne dešava ama baš ništa, mada se neviđena masa ljudi slila niz Tvrđavski most. Doslovni čep na Stambol kapiji morao je da reguliše saobraćajac, zbog čega bi, da nije interneta i telefonskog kalendara, reportaža jednako mogla biti i sa koncerta Aca Pejovića.

Srećom neuspela diverzija poštovalaca Acovog muzičkog opusa nije odvratila od prave lokacije i iste satnice, ali u 20 časova i kusur minuta u Banovini se mogla čuti samo intermeco muzika sa Nišvila, u društvu obezbeđenja i tonaca. Iako je ulaz već bio otvoren, program je počeo tek sat vremena kasnije (kako je i bilo zamišljeno), kada prikriveni tonac, a zapravo niški DJ Sunrise naprasno pojačava pozadinski bit. Mestimična čak i za mali kapacitet dvorišta, pridošla publika nije negodovala tokom narednog sata raznovrsnog rep i hip-hop zvuka, kako poznatih stvari, tako i noviteta sa sveže objavljenog albuma Stereo Banane.

VojkoV Ferragosto JAM

Konačno, nakon kraćeg znojenja tehnike, Vojko nonšalantno, kô u boksama i šlapama, izlazi na binu uz „Ne može“. Već proveren i uigran početak okida obostrani hajp, a iako više puta traži da smanje DJ-a, jer je, kako kaže, „šugavi snob i nije došao na tonsku“, ozvučenje ni u jednom trenutku ne odaje taj utisak, osim ako se ne računa Vojkovo rvanje s kablom za mikrofon. Nesiguran kako da se obrati publici pored „idemo, Niš“, prelazi odmah na „Mamići“, otkravljujući se od početne ustegnutosti nakon što priznaje „odvratnosti i ogavnosti“ sinoćnjeg splavovskog aftera uz Mimi Mercedez. Svu tremu spira „Cilit beng“, a oduševljenje dvestotinak Nišlija nastavlja se i tokom „Zovi čovika“, što Vojko pozdravlja dirljivo: Hvala vam, Niš! Nisam nikad bia ovdje… To je moj govor.“

Već beskrajno zabavna solo pantomima kojom prati svaku narednu pesmu nadomestila je to što nastupa bez ikakvih gostujućih izvođača, a čujno izmoren glas nije štedeo ni na red Kiše Metaka, red Dječaka, pevajući sve vreme u gornjoj oktavi „Bauhaus“„Lovrinac“. Jedini predah glasnica je hvatao samo kad neodoljivo, dečjeprogramski upita „Pa je žena izvadila, šta je izvadila žena, šta?“ „Mali Stipe, di on stanuje?“. Ovo hipokorističko animiranje publike, koja jeste mlada, ali više preteže na milenijalce negoli zumere, nastavlja se kroz „Muški: Bruto. Žene: Neto“  u „Mojoj lipi“, koja na pola postaje „Swaguša“.

Još uvek ne uključujući, ali glumeći autotjun pita „Šta se pije?“ kao uvertiru u „Narodnu“, što nakratko podseća publiku da od nedavnog koncerta u Beogradu do Niša nije mnogo štedeo energije, koje do kraja večeri ima u izobilju, nastavljujući da peva visoke deonice i pridodate terce u „Kako to“. Komično minijaturni sint poslužuje za isto tako minijaturnu solažu iz „Tek je 12 sati“, najavljujući prelaz u, sad zaista, autotjun i sint-folk u „TT33“ „Pasta Italiana“. Da li je Jovani iz organizacije NKC-a zaista bio rođendan ili ne, nije siguran — „Možda je lagala“, ali uz muzičku podlošku „Ti si mi u mislima“, Vojku je svaki dan „Rođendan“. Koliko Nišlije znaju i vole Dina Dvornika, takođe mu je ostalo nepotvrđeno, što nije važilo i za to da „ljudi više vole sarme, brate“, u glasanju naspram „Punjenih paprika“.

Entuzijastični momci sa ograde, Đole i Nikola, jedva su dočekali da se preko nje i premetnu da bi odradili tri seta sklekova „za nikakvu nagradu“ uz „Popaj“, nakon što im Vojko objašnjava pravilnu formu. Dalje eskalirajući u sevdah kroz „vraćam se tebi ja„, koncert polako dostiže vrhunac „Cecom u Parizu“, a onda sa trilera prelazi na urlike pred „Namazan u kocki“. Iako je uslov za plesanje na sceni bio da „mora bit’ žena i mora bit ljepa, mada su sve žene ljepe“, Vojko ostaje sa DJ-jem, bez žena, da izvede još jednom „Ne može“ u „Sandstorm“ verziji.

„Imam samo jedan album, j*bi ga, spor sam“ — Iako posve kratak, do izlaska „Dvojka“ festivalima i namenjen program, bez bisa, Wikluha i Timbea, prvi Vojkov koncert u Nišu nije ostavio nikakav utisak manjkavosti, neuvežbanosti ili nezainterosovanosti, jer je, čini se, uživao u atmosferi dobre žurke koliko i mala, probrana publika. Kako ona ne bi ostala uskraćena, a veče prerano završeno u jedva 23 časa, i outro pokriva niška DJ scena, upotpunjujući dugo iščekivani, ali valjda ne i poslednji niški koncert splitskog repera.