-

Nick Mason – Povratak na početak

nick mason Pink Floyd beograd BelExpo Centar
foto: Wood

Decenijama unazad možemo čuti uglavnom dve stvari – činjenicu da nikada više nećemo uživo gledati i slušati Pink Floyd i žaljenje što nikada nećemo uživo slušati i gledati Pink Floyd. Mlađi naraštaji sa setom slušaju priče malobrojnijih starijih koji su bili na nekom od koncerata u Evropi. Najbliže Pink Floydu što smo mogli da priđemo je Watersovo audio vizuelno oživljavanje „The Wall„-a. Ali tu nije kraj priče o velikoj grupi. Priča se nastavlja tamo gde je i pre više od pola veka počela i nosi naziv Nick Mason’s Saucerful of Secrets.

Priča je počela davno, 1965. godine, a pored dvojice pomenutih, pokrenuli su je i Syd Barrett i Richard Wright. Počela je prilično progresivno za to doba, kao psihodelični rok sa atipičnim temama i često atipičnim poimanjem muziciranja.

Nick Mason se upravo posvetio prvom razdoblju grupe tj. njenim samim počecima, a za to je okupio zavidnu masu muzičara: Guya Pratta za basom, koji ima decenijsko iskustvo sa Pink Floydom, Garya Kempa, pevača i gitaristu grupe Spandau Ballet, Lee Harrisa gitaristu i Doma Bekena klavijaturistu.

„57 godina sam na turnejama, a tek sada sam došao u Beograd“, je prva rečenica kojom se Nick obratio srpskoj publici, a usledila je nakon uvodnog mističnog galopa i oštrog basa oličenog u „One Of These Days„, pesmi koja je ostala u set listi Flojda do poslednjih dana. Odmah zatim su usledile prave stvari za ljubitelje rariteta – „Arnold Layne“, hit ranih radova „Fearless“, eksperimentalna „Obscured by Cloud“, a prava privilegija je bila čuti pesmu „Vegetable Man“, koja nije snimljena i objavljena sve do pre tri godine. Usledile su „Atom Heart Mother“, koja umnogome podseća na kasnije i poznatije radove Flojda, „If“ u prepoznatljivom mirnom, liričkom tonu, a prvi deo koncerta je završen sa psihodeličnim manifestom „Set the Controls for the Heart of the Sun“.

Nick Mason's Saucerful of Secrets
foto: arhiva

Nakon dvadesetak minuta pauze i par minuta zvučnog miksa sa razglasa, usledio je spektakl u jednoj reči množine, „Echoes„. Preko 20 minuta putovanja kroz suštinu Pink Floyda, počevši od efekata i semplova, preko umirujućeg dvoglasa, melodičnih koloritnih solaža, žešćeg zvuka i povratka na „Eho“. Ako postoji jedna kompozicija koja je dovoljna za ceo koncert, onda je to definitivno ova.

U drugom delu koncerta su se posebno isticale dve gitare tj. dvojica gitarista, a imali su i zašto, jer su svirali i „Lucifer Sam„, „The Nile Song„, „Interstellar Overdrive“ i „Astronomy Domine„.

Mora se naglasiti da se samo sviranje ranih radova direktno osvrće i oslanja na delo Syda Barretta, koji je započeo čitavu ideju i priču koja je kasnije izrasla do neslućenih razmera. Sa tim u vezi je i ovaj projekat dobrim delom posvećen njemu i njegovim pesmama.

Na bisu su odsvirane „See Emily Play„, „A Saucerful of Secrets i „Bike„.

Retke su grupe ili muzičari koji svoje turneje posvete ranim i raritetnim radovima, a veliki broj obožavalaca želi da čuje baš te pesme koje su vrlo retko ili nikada svirane uživo. Istina da rani radovi Pink Floyda po kvalitetu i muzici daleko zaostaju za kasnijim, poznatim albumima, ali je svakako privilegija čuti nešto što predstavlja početak i koren stvari.

Početak koji je nakon 57 godina konačno stigao i u Beograd.

Autor: Danilo Dotlić