Nežni Dalibor, pop rok bend iz Vranja, nakon uspešnog koncerta u Zrenjaninskom klubu „Mamurno magare“ u petak, gostovao je sinoć i u novootvorenom novosadskom klubu „Pelican International Social Exchange“.

Bend u sastavu Ivica Marković (gitara i vokal), Dragan Jovanović Gagi (bubanj), Ljubomir Vučković (bas i vokal) i Davor Sopić (organa, sintisajzeri, tamburin), iza sebe do sada ima tri albuma: „Sredstva i veštine“ iz 2008. godine, „Normalan život“ iz 2011. godine i „Nežni Dalibor“, sa kraja prošle godine. Nežni Dalibor zasigurno je bend koji dokazuje da pop muzika na srpskom jeziku ima smisla, on je donosi u sebi svojstvenom obliku. Veliki minus onima koji nisu bili na koncertu sinoć, a svakako veliki plus manjem, ali odabranom broju poštovalaca koji su razigrano pratili njegove note.

Koncert je počeo negde oko 23 časa i trajao sve do posle ponoći. Prva pesma koju je publika imala priliku da čuje bio je stari dobri hit „Metronom“ sa njihovog prvog albuma „Sredstva i veštine“. Divno otvaranje, i od samog starta prateći vokali u publici: „Ti tražiš sreću…u malim stvarima“.

Srećna lica, njihala su se jedno kraj drugog, zaklapajući oči na trenutke u nežnom zagrljaju Dalibora i noći… Nakon nje, usledila je pesma „Jeste li poludeli ljudi“ sa albuma „Normalan život“ u nešto bržem ritmu, koji je nestajao pod nogama i glasno „Ne“…

Ne, nije Nežni Dlibor bend koji možete uporediti sa nekim drugim. Prvenstveno se u njihovom radu prepoznaje ozbiljnost u samom pristupu muzici, koja nije jedini posao kojim se članovu benda bave. Ali je jedna velika i posebna ljubav. U njihovoj poetici, oslobađa se ono nesvesno iz njih uobličavajući se konačno u minimalnom izrazu kroz tekstove, ali vrlo jasno i određeno. Sa malo, dovoljno je rečeno. I vrlo jasno, hrabro i snažno ako bismo se osvrnuli na sam vokal. Na trenutke njihov zvuk vuče na pank, a već u sledećem na noise, provuče se poneka surferska tema, ali ono što oduševljava su svakako izvrsne pop deonice i isti takvi garažni rifovi.

Smenjujući po jednu ili dve nove sa po jednom ili dve starih pesama, set lista je bila za svaku pohvalu. Naredne pesme koje su se ređale, bile su: uveliko hit „Deca“, koju publika voli i zbog vrlo originalnog spota, sa poslednjeg albuma. Uz refren su svi pevali: „Praznih džepova, ali punih srca do kraja“…zatim „Ne postojim“ („Normalan život“), „Vekovi“ i „Plutaju svesti“ („Sredstva i veštine“), te „Vluz“ i „Jurim sunce“ opet sa prvog albuma, jedna i više nego pevljiva, i jedna koja je publiku ozarila ritmovima koji „nose“ u „predivnom i toplom sjaju“. Deveta pesma koju su izveli je nešto brža ali i „tvđa“- „Strah“ („Normalan život“), a nakon nje jednu novu, čiji naziv još ne otkrivaju, a koja će uskoro naći i put do srca mnogih…

Nakon nje, publika je slušala još jednu nešto „tamniju“ pesmu sa drugog albuma, „Obrtaj“, a nakon nje obradu pesme „Futureworld“ grupe Trans Am, koju je Ivica na srpskom prekrstio u „Stanje budućnosti“ (pesma sa kompilacije „Pesme ispod pokrivača“). Usledile su još dve pesme sa poslednjeg albuma „Neka nova igra“ i „Hajde da se ljubimo„, a za zvanični kraj koncerta, kao petnaestu, izabrali su hit „Atom“ sa drugog albuma koji je kroz prelepe deonice „uvukao“ sve prisutne duboko u „prostor van prostora, vreme pre vremena“.

A onda bis. I vratismo se na početak, na prvi album, i pesmu „Sve biće u redu“. Iz jačine vokala dok je pevao „Sve biće u redu“, sigurnih prelaza u izrazu instrumenata u pozadini i  jasne poruke „Ja sam svi ljudi koje znam.“ usadio se u sve prisutne i takav utisak te večeri. Svi su bili kao jedan. Energija se kvalitetno razmenjivala, ista ona energija koju dobijete i na samu pomisao na ovaj bend. Oni sviraju žestoko. Nežni Dalibor – majstori koji te ne mogu ostaviti ravnodušnim bilo da ih slušaš u toplini svog doma, bilo uživo.

Za kraj, pitali smo Ivicu kakvi su utisci benda nakon koncerata održanim u Vojvodini, na šta je on rekao sledeće: U Zrenjaninu je bilo, kako umemo da kažemo, tradicionalno, razume se dobro.- a Novi Sad, a sa njim se nikad ne zna. Koliko god ljudi da bude na svirkama, budemo zadovoljni. Svirali pred 10 ili 110 ljudi, što bi rekli, zaista uvek je dobar vajb između publike i nas.

Dok se publika vraćala svojim domovima u prepoznatjivim majicama Nežnog Dalibora, na licima je imala osmehe. Jedna od stvari zašto je to tako, sigurno je to što nju prema ovom bendu, kao i bend prema muzici, povezuje ljubav.