Nežni Dalibor u Knapu – Potpuna predaja muzici

Nežni Dalibor klub Knap BeogradBeogradsko-vranjanski alternativci Nežni Dalibor uživaju jedinstven ugled na domaćoj sceni – niko ih nikada neće obeležiti izvikanim, relativno su često aktivni pa ih nikako ne možemo zaboraviti, a izdanja koja ostavljaju iza sebe obično beleže rast u kvalitetu. Izdanja, ali i nastupi. Poznati po svojim energičnim nastupima, sinoć su u novootvorenom klubu Knap (bivši Kuglaš) opravdali gorepomenuti ugled i ostvarili još par podviga kada je domaća muzika u pitanju.

Knap je, kako mu ime kaže, prilično knap. Povampireni i fejsliftovani Kuglaš odaje potpuni utisak podzemne scene, od samog prostora sa sve stubovima pa do rasvete i ozvučenja, o kojima će biti reči (ne preterano lepih) kasnije. No, čak i ovaj klub u kome ima više mesta za bend nego za publiku ne može da umanji veličinu koju je Nežni Dalibor nežno gradio godinama. Sa ne prevelikim „kašnjenjem“, Ivica Marković i ekipa su uz „Obrtaj“ započeli veče tokom kojeg se konstantno bildovala atmosfera do samog kraja. Prilično retka stvar na domaćim koncertima da izvođač ne prekine put ka klimaksu koncerta, rekli bismo. Iako ovaj prostor ne možemo nazvati idealnim, ovih stotinak (nešto manje?) ljudi koji su stali unutra su od starta propisno uživali u simfoniji gitarske buke. Od careva kojima je ovo bilo savršeno opuštanje petkom posle naporne nedelje do fanova skorijeg datuma proizvodnje koji su u prvim redovima izgarali za bend.

Nežni Dalibor klub Knap BeogradBend je, razume se, izgarao i za svoju vernu publiku. Kada od samog početka dobijete „srce na terenu“ i bend koji se i pored metiljavog ozvučenja na bini kida svetski, jasno vam je da se ne radi tek o nekom bendu koji je eto popularan jer nemamo ništa bolje. Doduše, bend jeste popularan, a jeste i među najboljima u „ponudi“. No, sinoć su „Dalibori“ poštenu buku pravili. Ne dajući vernoj masi da se opusti, rešetali su sada već klasike modernog srpskog zvuka. Na listi se našla i nova, „Ne brinem“, odmah posle februraske „Ne mislim“, što je nekako i prikladno. Nova stvar uživo izaziva članove benda da iskažu nešto siroviji zvuk u odnosu na onaj sa „U Slojevima“. U toj sirovosti, Nežni Dalibor deluju svakako samo ne nežno, ali pre svega, deluju kao da im je mesto uz legende zapadnog alternativnog (bučnijeg alternativnog, prim. autora) roka. Iako ih je na bini samo četvorica, zvuk Dalibora prevazilazi brojno stanje. I dok se okupljeni u transu predaju muzici uz „U Slojevima“, „Prvomajsku“ i favorizovanu „Vikendi“, postaje jasno da ovaj bend svira bolje nego što prostor može zvučno da iznese i zaista, u nekoj većoj tehničkoj postavci, Nežni Dalibor može da zasija kao nijedan domaći bend do sada. Uz varljivo ozvučenje, čiji je kvalitet znatno varirao u odnosu na to gde se nalazite, tu je bila i misteriozna rasveta, čiju logiku paljenja i gašenja ne bi provalio ni Tesla. No, iako su čitavoj večeri dodavali ukus prošlosti i andergraunda, ovi elementi nisu ni izbliza umanjili kvalitet svirke i nastupa.

Nežni Dalibor klub Knap BeogradJednostavno, kombinacija sada već kultnih velikih pesama i kvalitetne svirke nemaju premca. Šta to čini njihovu svirku kvalitetnom? Pod jedan, ne svodi se na puku uigranost. Ivica, Ljuba, Davor i Dragan očigledno svirci pristupaju kao hedonisti. S obzirom na to da je u pitanju bend sa možda najekspresivnijim sviranjem na domaćoj (možda regionalnoj?) sceni, bez ovog faktora, koncerti bi im bili bledi. Na sreću, punoća i bogatstvo njihovih instrumenata sa albuma uživo postaju još intenzivniji i nema reči ni o kakvom bledilu. Gitare koje u isto vreme reže i škripe i ubadaju nešto nežnije emocije kroz više stilova naprosto zvuče za klasu skuplje od većine stvari na koje smo navikli kada kažemo „domaća scena“.

Nežni Dalibor klub Knap BeogradDalibori nisu novi na domaćem terenu, stoga je i jasna podrška i ljubav publike, ali treba napomenuti da bend za to vreme nije sedeo skrštenih ruku, već da je svaki period Nežnog Dalibora doneo neke klasike. Imajući to u vidu, dobijamo odgovor zašto i publika toliko izgara. Od početka pa do samog finiša, koji je naravno „Sve biće u redu“ i bend i publika bili su pod naletom adrenalina. Malo li je za bend koji u imenu ima reč „nežni“? Na samom kraju, nešto što mnogim autorima današnjice na svim Meridijanima izmiče, Marković je bez pompe savladao i obilato eksploatiše – čovek ima gotovo autoritetski uticaj sa bine. Tekstovi, gitare, vrištanje i iskrenost koja curi iz svake pore njegovog izvođenja svedoče o tome da je u pitanju autor kog ćemo pamtiti dugo nakon Nežnog Dalibora. Koncerti ovog benda, pa makar bili i male svirke, ipak su veliki koncerti. Ima tu nečeg velikog i svetskog, koliko god da je prostor mali i knap.

Nežni Dalibor klub Knap Beograd