Kako se vreme početka koncerta približavalo, ljudi su polako pristizali i zauzimali svoja mesta. Na sceni su stolica i dve gitare sa osvetljenjem uperenim u njih spremno čekali da koncert počne.
Koji minut nakon planiranog vremena, pred napola punu salu, na scenu je izašao Fred Abong, nekadašnji basista benda Throwing Muses i verenik Kristin Hersh. Pozdravio je publiku i našalio se da će veče započeti pevajući karaoke, te je pustio matricu i uz nju otpevao prvu pesmu. Nakon nje, nastavio je da peva uz gitaru. Njegova muzika, nežna i topla, u potpunosti je u skladu sa njegovom pojavom džentlmena sa šeširom na glavi u stilu Leonarda Cohena i iskrenim osmehom na licu. U poslednjoj pesmi, Fred se vratio svom karaoke stilu pevajući i nju uz matricu, a nakon toga prepustio scenu svojoj partnerki.
Već tokom njegovog nastupa, stvorena je veoma intimna atmosfera kojoj je, pored same muzike koja takvu intimu iziskuje, definitivno doprinelo i to što je koncert bio sedeći, te se čini kao da je publika bila primorana da u miru, širom otvorenih očiju pažljivo prati ono što se pred njom dešava. I zaista, publika je bila tiha kao na retko kom koncertu, dok je poneko klateći nogom u ritmu nadoknađivao nemogućnost da uz muziku zapleše. I sama prostorija, mračna, sa reflektorima koji su u raznim bojama osvetljavali samog izvođača, doprinela je toj ušuškanoj atmosferi koja više odgovara pozorištu nego koncertu.
Do kraja Fredovog nastupa, sala je bila gotovo potpuno puna. Ubrzo nakon njega, na sceni se pojavila neka, na prvi pogled, sićušna srednjoškolka u letnjoj, cvetnoj haljnici. Tek kada je Kristin sela na svoje mesto pod svetlošću reflektora koji su otkrili tragove koje su godine ostavile na njenom licu i telu, bilo je očigledno da nije reč ni o kakvoj devojčici već o dami sa burnom istorijom iza sebe. Iako na prvi pogled krhka, istog trenutka kada je uzela gitaru i zasvirala prve akorde pesme „Bright“ , bilo je očigledno da iza svakog njenog pokreta stoji potpuna odlučnost.
Nakon prve numere, Kristin je najavila da sledeća govori o zlatnoj ribici ali, upozorila je, u pitanju je tužna pesma jer zlatna ribica u njoj ugine. U pitanju je ribica bez jednog peraja koju su nakon smrti sahranili bacivši je u wc šolju, pa niko nije hteo da koristi toalet jer bi im bilo žao da povuku vodu. U pesmi, ona govori o toj zlatnoj ribici kao o Freddieju Mercuryju.
Kako kaže, svaki novinar koji ju je intervjuisao pitao ju je zašto je Mercuryja predstavila kao zlatnu ribicu bez jednog peraja, na šta ona jednostavno odgovara da on i jeste bio zlatna ribica bez jednog peraja. Nasmejavši publiku ovom izjavom, dodala je kako joj je njen bubnjar jednom prilikom rekao da kada bi ljudi znali da su sve njene pesme zapravo istinite, bila bi u velikom problemu, a onda započela da svira pesmu „Bywater“ .
Kroz svoj nastup, Kristin je pokazala kako je moguće i samo gitarom i glasom držati pažnju publike i neprestano je iznenađivati. U jednom trenutku pevala bi tišim, sladunjavijim glasom, a onda bi odjednom zapevala glasnije nekim grubljim, hrapavijim vokalom. Njen način pevanja odražava, čini se, i njenu ličnost. S jedne strane ona je nežna i ljubazna, posle svake pesme se bez izuzetka zahvaljivala publici na aplauzu, a u jednom trenutku se zahvalila i na tome što je u našem gradu sunce taj dan baš lepo sijalo.
Ipak, ona ima i drugu stranu, koja se očituje u snazi njenog glasa, u njenoj odlučnosti i tačnosti u sviranju, u iščašenim rečima pesama i smislu za humor. Te njene dve strane neprestano se smenjuju, te se tako ona, samo sedeći u mestu, uz samo jedan instrument, bez benda, više puta transformisala pred očima publike, očaravajući je iznova i iznova.
Kristin je ispričala još jednu interesantnu priču vezanu za pesmu „Gazebo Tree“ . Jednom joj je jedna nepoznata žena rekla kako ne želi više da izlazi iz kuće (pri čemu su u tom trenutku one bile u autobusu). Kada ju je Kristin pitala zašto, da li je sve u redu, ona joj je odgovorila „Look what they did to Jesus“, iz čega je nastao refren ove pesme čiji jedan stih glasi „Don’t you know Jesus died?“. Kako sama kaže, ovo je verovatno najbolji refren napisan od strane neke nepoznate osobe.
Nakon što se povukla sa scene, publika ju je, naravno, dozivala nazad. Očito bez želje da je publika predugo čeka, ona se vrlo brzo vratila nazad. Jedna od pesama koju je otpevala bila je stara folk pesma „The Cuckoo“ , za koju je rekla da je jedina folk pesma koju zna a da ne govori o muškarcu koji se napije i tako pijan ubije svoju devojku, te treba da joj budemo zahvalni na takvom izboru pesme. Publika je i posle bisa tražila još, te im je Kristin ponovo uslišila želju. Nakon još jedne odsvirane pesme, definitivno se povukla sa scene svojim sitnim koracima, sa svom svojom ljupkošću, nežnošću i snagom.
