Legendarni Orthodox Celts u utorak uveče održali su tradicionalni koncert za Dan svetog Patrika u krcatom Domu omladine, prvi na tom mestu posle pet godina, a istovremeno proslavili i 23. rođendan.

Malo pre devet časova Dom omladine bio je već krcat ljudima razlilitih generacija, mahom obučenih u zeleno, od kojih su mnogi bili opremljeni dresovima I šalovima škotskog Seltika, išaranih lica, a bilo je i kiltova. Oko 21 i 15 eto i njih na bini, Kelti istrčavaju i posle par naštimavanja i šala s publikom kreće “Irish Rover”.

„Ovo će biti jedna od onih svirki kada malo pričamo, a mnogo sviramo“, rekao je popularni Aca Seltik i tako je i bilo. Za nešto više od dva sata svirke izveli su čak 32 pesme, tokom kojih je vladao potpuni delirijum. Već od prve pomenute pesme pivo je letelo na sve strane, a stvorila se i ogromna šutka, koja je doduše započeta u veselom i prijateljskom tonu. I naredne tri pesme „St. Patrick Was a Gentleman“, „The Wearing of the Green“ i „Nancy Whiskey“ protekle su u ludoj atmosferi, dok je cela sala tapšala i pevala kao jedan čovek. Na kratko se usporilo sa „Bean Na Shi“, da bi opet vratili u punu brzinu sa „Me, Myself and Sky“. Na „One, Two… Five“ iliti „Sparrow Song“ i „Mick McGuire“ pevalo se u glas, da bi se opet vratilo ludilu već sa „Two Faces“. Usledila je „Star Of The County Down“, propraćena je ogromnim oduševljenjem i ostajanjem bez grla, a ništa manje ni za „Sinidun“, koja je usledila.

Nastavilo se sa „I’ll Tell Me Ma“, „Fields of Athenry“, „Medley“ instrumentalom i „Save Me“, potom i „The Wild Rover“, koja je započela u ’a capella’ horskom pevanju, „The Real Me“, gde se atmosfera malo smirila što se šutki tiče, ali publika je i dalje bila veoma živahna i raspoložena za igru i pevanje. Krenuo je i crowd surfing i sve više uzimao maha, a mnogi su sedeli na ramenima svojih prijatelja i jačih polovina. Starim navikama i ludačkoj atmosferi vratilo se sa „Rare Old Mountain Dew“, koju su zatim pratile kultna „Green Roses“ i „What’s Goin’ On“. Rekao je i sam Aca u jednom  trenutku: „Do kraja idemo ludo“, tako je i bilo. Već sa prvim taktovima „Rocky Road To Dublin“ zavladao je delirijum, a sjajna vesela atmosfera nastavljena je i sa „Native Ground“ i „Humors of Scariff“. Kelti su potom premijerno uživo izveli njihovu najnoviju pesmu „One/ Milk & Honey“, koja je sjajno ispraćena.

Teško je opisati šta je usledilo na poslednje tri pesme, potpuni haos je vladao na „Far Away“, „Drinking Song“ i „The Celts Strike Again“. Pivo je letelo na sve strane, pola sale je bila šutka dok je druga polovina skakala, tapšala i igrala. Na „The Celts Strike Again“, što je već i tradicija, šutka je išla od nekog drugog reda pa skoro skroz do mikseta pozadi. Naravno, to je sve u pozitivnom duhu, jer ljudi i tokom tog lomatanja čuvaju i paze jedni na druge. Bend se poklonio publici, koja je vikala „Bis, bis!“, dok su ovi još i bili na sceni. Posle par trenutaka vraćaju se i sviraju „Foggy Dew“ gde je zavladala intimnija atmosfera i bilo je poprilično emotivno, da bi se sa „Whiskey in the Jar“ vratili staroj dobroj ludnici.

Kako su opet napustili binu, publika je nastavila da ih doziva i da peva Seltikovu navijačku pesmu „Over and Over“, Kelti se vraćaju, a Aca kaže: „Sami ste rekli šta sviramo“ i kreće pesme gde se razvija desetine šalova i majica škotskog kluba. Koncert je konačno završen sa tradicionalnom škotskom pesmom „The Parting Glass“, usledila je zajednička fotografija s publikom i pozdrav za kraj.

Orthodox Celts nastavljaju sa sjajnim nastupima i deluje kao da nemaju namere ikada da uspore. Nadajmo se ni da neće, srećan rođendan!