Treća sreća! Nakon muzički dosta slabe gotik žurke, ovog sunčanog, pa zatim kišovitog ponedeljka, posetioci zemunskog kluba Fest pozdravili su dva prijateljska benda, koji bi se mogli smestiti pod širok kišobran-termin alternativnog roka – novajlije na sceni, Užičane iz VHS Stereo, u sastavu koji čine Aleksandar Hadžić (vokal/gitara), Milan Cicvarić (bubnjevi) i Nikola Kojadinović (bas), kao i DrUm (ili Doktor Um), što je ime pod kojim nastupaju Uroš Vukašinović (glavni vokal i gitara), Nemanja Petrović (prateći vokal i bas) i Aleksa Parezanović (bubanj).

No pre nego što će prvi bend zauzeti scenu, malom broju okupljenih predstavio se užički kantautor umetničkog imena Dago. Bard Dago izveo je tri zabavne numere o izazovima i nedaćama života u velikom gradu, služeći se zabavnom kombinacijom bazičnih akorda sa polu-repovanjem, polu-pevanjem. Sve u svemu, čudno, kratko i slatko.

VHS Stereo nisu ostavili publiku u neizvesnosti, i ubrzo nakon rođendanske pesmice za bubnjarev srećan 26. rođendan, zauzeli su binu pravim rokerskim bravadom. Njihov autorski set, koji trenutno uveliko trpi i studijski tretman, demonstrirao je snažan afinitet prema svakolikim oblicima alternative, te se moglo naći ponešto za ljubitelje post-punk revivala i novog vala u još novijem ruhu, zatim raspršena krautrockerska tapiserija u širokim bridževima, pa na kraju i odjeci setnog drajva midwest emo/post-hardcore bendova poput, recimo, Sunny Day Real Estate.

Iako na oficijelnim fotkama izgledaju kao ažurni studenti u rolkama, energija živog nastupa bila je opipljiva, i visoko iznad ranga jednog demo benda. Vičući i kidajući žice sa intenzitetom koji uopšte nije odgovarao njegovom štreberskom autfitu, Aleksandar je demonstrirao zavidan vokalni raspon, dok su Nikola i Milan, u skladu sa zahtevima krivudavih numera, žarili i palili, ili pak zadavali potrebnu ritmičku potporu prominentnijim melodičnim deonicama. Sa ovakvom prezentacijom, raspoznatljiv lirički sadržaj se pokazao malo previše običnim što, naravno, uopšte ne znači da je loš. Bend, sve u svemu, ima jako dobar smisao za ritam i nekonformistički odnos prema strukturi svojih pesama, što je pravo osveženje.

Iako godine iskustva na sceni svedoče da DrUm više nema kome da se dokazuje, ipak nije moguće poreći da je njihov nastup u poređenju s prethodnim bio dosta bled i neupečatljiv. Na stranu žanrovsku nesamerljivost – dosta je čudno da bend sa opisom moćnim i evokativnim kao što je „šumadijsko-vizantijski rok“, zvuči manje eksplozivno od šake urbanih alternativaca.

Ono što je trebalo da bude prekaljeni, masivni GRANDŽ, i pored zaista tehnički fine svirke, zvuči kao jedna prosečna numera, pomnožena na devet, koliko traje istoimeni debi (2022) i pretopljena u jedinstvenu, sivu masu. Stoga, ono što bendu dobro polazi za rukom – naime, deonice koje imaju izražen folk rock uticaj, kao na zabavnoj „Sibirska“ – nažalost predstavlja izuzetak od krajnje monotonog pravila. Jednostavno, celo iskustvo ostavlja utisak benda koji je dovoljno glasan, tehnički i više nego korektan u svemu što radi, solidan tokom svojih „pet minuta“ na sceni, ali u široj perspektivi potpuno neupečatljiv u moru sličnih bendova.

Kada se, međutim, sve uzme u obzir veče nije bilo promašeno. Interakcija s publikom oba benda je bila prijatna, atmosfera „domaća“, i druženje zabavno. Za kraj, malo zapažanje posle tri večeri provedene u ista četiri klupska zida – dva benda, svaki sa setom od četrdesetak minuta, čini se, predstavlja optimum koji bi valjalo poštovati u budućnosti, kako bi se izbegli umor i prezasićenost, a još ako je u pitanju kombinacija izvežbanog sa novijim sastavom, takav događaj bi trebalo oberučke pozdraviti.