Te večeri prostorije novosadske Fabrike ugostile su jedno od najznačajnijih hardcore punk imena na svetu- Negative Approach. Kišovito vreme nije sprečilo fanove iz celog regiona da prisustvuju jednom od najvećih hc događaja ove godine, na kom su pored ovih veterana iz Detroita svirali i Cigla In D Vugla i Through These Eyes.
Usled lošeg vremena, ekipa iz Balkanrocka nije na vreme stigla u Novi Sad te je propustila deo nastupa Cigla In D Vugla. Ali ako smemo da sudimo na osnovu nekoliko pesama koje smo uspeli da uhvatimo, ovi beogradski momci svakim nastupom pokazuju ogromnu energiju.
Međutim, ozvučenje im nije išlo u korist ove večeri, masa nije bila posebno animirana, verovatno zbog činjenice da vokal Nemanja uvek zauzima ogroman prostor ispred bine, pa publika ne može da se približi. Meni ovo ne smeta jer je Nemanji zaista potrebno mnogo prostora za nastup i to doprinosi napujdanosti kada Cigla nastupa, ali ovog puta su svirali pred publikom drugačijeg senzibiliteta.
Nakon pauze od pola sata, na binu se penje sledeći bend- Through These Eyes. Njihov zvuk bi se najbolje mogao opisati kao old school melodičan straight edge punk.
Ovi novosađani su nastupali sjajno, u tehničkom smislu zvučali su malo bolje od Cigle, i tek od njihovog nastupa publika kreće da se malo ozbiljnije zagreva za zvezde večeri. Momci su odsvirali nekoliko pesama sa njihovog EPja „How Long Will it Take“, i nekoliko novih stvari kao odličan uvod kolegama iz Amerike.
Tonska proba za Negative Approach činila se kao prokleta večnost, iako bi se u realnom vremenu mogla meriti minutima (tačnije oko trideset). Iznenađujuće malo ljudi se približava bini, verovatno zato što su svesni da je ovo jedan od onih nastupa na kojima se gine. Ali svakako prostor ispred bine ne zjapi prazan, već je ljudske mase svakako bilo dovoljno za odlične moshove.
I konačno se na binu penje vokal John Brannon, mrtav nadrkan, ali takvog ga i volimo. Publika vrišti u ekstazi i kreće u moshing, koji nije stao ni u jednom trenutku. Gde god da se pogleda, ljudi stagediveuju, ali više padaju o mokar pločnik nego što uspeju da se održe na tuđim rukama.
U prostorijama Fabrike meša se miris znoja, kiše i piva. A bend za to vreme ređa stvari „Can’t tell no one“, „Ready to fight“, „Dead Stop“, „Lost Cause“, „Your Mistake“, „Negative Approach“. Publika se lomi, i pokušava da otme Brannonu mikrofon, iako on nekako nije raspoložen da ga prepusti. Tek malo ga okrene publici, ali zato ga brutalno steže, ne pušta. Ozvučenje je u tom trenutku pristojno, na nalete loše, ali publika (makar ona ispred bine) ne obazire se previše na to.
Tih 45 minuta svirke (nešto manje od minutaže njihove celokupne diskografije) Negative Approach dokazuje da hc punk bendovi mogu da ostare dobro i da pritom cepaju bolje od mlađih kolega.
Vratili su se na bis od dve pesme kada je pao triple stagedive, svetla su počela da se pale, a publika izlazi na prohladnu noć pokazujući jedni drugima modrice i čvoruge.
Bilo je različitih komentara u vezi sa ovim koncertom, sa posebnim osvrtom na ozvučenje. Ne smemo da se lažemo, zaista je na momente bilo krš, ali na Negative Approach se ne ide da bi se čuo savršen performans. Na njih se ode da se popije pivo (ili ne), sing-alonguje, moshuje, i da se oseti bes i mržnja iskonskog hc punka. Odlična prilika da se stariji podsete vremena kada je bilo više bendova ovakvog senzibiliteta, a mlađima da se ukaže na postojanje nečega što nije metalcore. Ekipa se razbila, neko kreće ka kolima beogradskih, novosadskih i zagrebačkih tablica, a neko na lokalni prevoz, dok nam kolektivno zvoni u ušima i brišemo znoj.
