-

Našeg bleka malo, a dobrog još manje – Pustoš, Nula i Kolac u Festu

Pustoš Fest Zemun Beograd black metal
Pustoš; fotografije: Strahinja Knežević i Aleksandar Todorov

Vedro, sunčano vreme nije moglo ni da nasluti da će nad Zemunom da se nadvije ovako gust veo muzičke tame kada je, izmilevši iz dubina regionalnog andergraunda, klub Fest pokorio trio njegovih najglasnijih predstavnika. Lajnap koji su u petak činili dva, potpuno raznorodna, blek metal i jedan sladž sastav je nakon, bez sumnje stresne nedelje, u startu obećavao nemilosrdno dobar provod, ali i mogućnot za ispuštanje viška negativnih emocija.

Inđijski trojac Pustoš je koncem prošle godine napravio nezanemarljive talase svojim debi albumom „Suton„, i kao prvima na setlisti, ostavljena im je ogromna odgovornost buđenja i pripremanja mase za nadolazeći haos. Iako najmlađi, na sceni su najstaloženiji te, inspirisani gotovo vojničkim, impozantnim stavom frontmena Vožda, galopiraju kroz svoj set bez viška akrobacija i šoumenstva. Zasigurno, ovakva vrsta scenskog prisustva postaće izraženija s vremenom, ali što se muzičkog dela performansa tiče, sve produkcijske šupljine debitantskog izdanja uživo su upotpunjene gustim, žestokim ozvučenjem.

Njihove plejliste, kako kažu, ne napuštaju klasici poput Bathory, Mayhem i Mgła, ali se čini kao da su se najbolje osećali u svojoj koži na žanrovski divergentnoj, doom metal stvari „Nečist“ – zasigurno, zasluga gitariste Zmaja, koji je spremno izjavio da ima afinitet prema ovakvoj muzici. Bilo kako bilo, momci uveliko rade na čak dva albuma, obećavajući veći akcenat na atmosferičnim elementima, a dokazali su da itekako mogu da podnesu pritisak javnog nastupanja. Čeka ih svetla (tamna?) budućnost.

Nula

Nakon kraće soundcheck pauze – nebesa su se srušila, a nada za bolje sutra zauvek umrla. Krivci? Beogradska četvorka Nula i njihova teška artiljerija, u vidu materijala sa svežeg LP-ja „So zemlje„. Iako je vokalista Miloš Milošević decidno želeo da ubedi publiku kako je „skratio muke“ i „izgubio glas“, ovo ne može biti dalje od istine; ceo nastup, olujna energija njegovih napaćenih urlika tresla je tela publike fizički i mentalno, pretvarajući ih u zgusnutu, jedinstvenu, bespomoćnu masu. Bez obzira na manji kapacitet kluba, bend je zvučao kolosalno, kao da upravlja silama koje su mnogo veće od njih samih, čemu su svedočila njihova oznojena lica i napetost u mišićima.

Međutim, izvan podijuma, frontmen je nasmejan, i rečima hvale kako mlađim prethodnicima, tako i veteranima koji sleduju ukazuje da se uopšte ne oseća inorodno u „blekerskom“ okruženju, time potvrđujući da underground kamaraderija itekako nadilazi žanrovske prepreke. Jedina zamerka: „Zagrobni darovi„, koje su nam ove večeri velikodušno ostavili rađaju žaljenje ne samo za zauvek izgubljenim danima i drugim ljudskim slabostima, već i za fizičkim kopijama novog LP-ja koje su, nažalost, izostale iz merch-odseka.

Kolac Fest Zemun Beograd black metal
Kolac

Jedno duševno pročišćenje kasnije, publika je na raskršću. Ili su pak „Raskršteni„? Svakako, beogradski Kolac neće puno mariti za takve sitnice, budući da su zauzeti brisanjem poslednjih tragova svetosti svojim bogohulnim napadom. A bolja reč za ovakav tremolo-pandemonijum i ne postoji. Razornim, klasičnim rifovanjem sa povremenim thrash-uplivima što je, čini se, prijatan anahronizam, koji na savremenoj black sceni opstaje još retko gde, ovaj sastav, aktivan još od sredine 2000-ih, i dalje drži dobru formu.

Definitivno najoživljeniji na stejdžu, izvukli su iz publike poslednji atom snage, a sve u cilju odavanja dužnog poštovanja bivšem vokalisti Space Eatera i velikom prijatelju benda, Bošku Radišiću, koji je tragično poginuo davne 2009. godine. U okvirima žanra, doduše, ovakva vrsta inspiracije, koliko god teška, može biti duboko plodotvorna, što je pokazala i nova, izuzetno efektivna stvar kojom su publiku počastili bliže kraju svog seta. Uzgred, na pitanja o mogućem novom materijalu, ritam gitarista Omadan IX odgovorio je jednim konciznim i pretećim „Da“.

Da zaključimo jednom, reklo bi se preciznom, ali otvorenom opservacijom frontmena Zloroga – bleka je na našim prostorima malo, a dobrog još manje. Ako je ova procena tačna, onda su ovako agresivni živi nastupi fantastičan korak u pravcu ispravljanja nezavidno loše situacije na sceni. No, zatvaranje na noti žaljenja je nedopustivo, jer kada zemlja odluči da se ponovo otvori, haos treba dočekati spremno, u prvim redovima.