-

NaslovnaReportažeNajbolje od svega - Aziza Mustafa Zadeh, Itamar Borochov i drugi na Beogradskom ...

Najbolje od svega – Aziza Mustafa Zadeh, Itamar Borochov i drugi na Beogradskom džez festivalu

Aziza Mustafa Zadeh

Beogradski džez festival nastavio je da raznovrsnim programom obeležava 50. godišnjicu od osnivanja festivala, pa je tako prethodne večeri predstavio nekoliko sastava sa tradicionalnim pristupom džez muzici, od benda Muzičke škole „Stanković“, preko azerbejdžansko-nemačkog Aziza Mustafa Zadeh Trija i kvarteta izraelskog trubača Itamara Borochova, pa sve mačo sastava Thomas de Pourquery & Supersonic iz Francuske.

Priliku da se prvi put predstave na glavnoj bini Beogradskog džez festivala imali učenici Muzičke škole „Stanković“ – Stanković All Stars, predvođeni profesorom Ivanom Radivojevićem na trubi, čiji smo kvartet prošle godine imali prilike da gledamo na festivalu. Ekipa koja je koncert započela kao sedmočlani sastav često se smenjivala na bini, a u jednom trenutku, sa dvoje gostujućih profesora, bilo ih je i devetoro.

Već na prvoj numeri, sva tri duvača (dva saksofona i truba) imali su svoje solo deonice, a iako naizgled mladi, to se u njihovom zvuku ni na koji način nije moglo osetiti. Kako je koncert odmicao, svako od članova je dobijao priliku da se samostalno iskaže, a publika ih je jako često i apsolutno zasluženo nagrađivala aplauzima.

Ti frekventni aplauzi su na neki način pokazali da je publika zapravo tu i da aktivno prati sve što su mladići i devojke iz muzičke škole imali da pokažu. Moglo se primetiti i da su im ti aplauzi prijali, bar po osmesima i crvenilu na licu koje nisu uspevali da sakriju. Sve to je delovalo jako iskreno, bez usiljene hladnoće na koju su nas navikli neki iskusniji muzičari.

Sve je zvučalo kao jedan jako upeglan jam session, gde su se jedni na druge besprekorno nadovezivali. U poslednjoj kompoziciji, na bini su se našla dva saksofona, truba, dve gitare, bas gitara, bubanj, klavir i klavijature. Ova ekipa jasno je stavila do znanja da su dorasli glavnoj bini najznačajnijeg džez festivala u zemlji i da su se apsolutno zasluženo našli na tom mestu.

Rođena u Azerbejdžanu u muzičkoj porodici, Aziza Mustafa Zadeh i njen Trio bili su sledeći koji su se popeli na glavnu binu Doma omladine. Praćena nemačkom ritam sekcijom – Ralf Cetto (bas) i Simon Zimbardo (bubnjevi), Aziza je beogradskoj publici predstavila spot tradicionalnog džeza sa folklornim elementima bliskog istoka.

Aziza je svojim raznolikim stilovima pevanja širila blagu jezu i mistiku salom, posebno u samom početku koncerta, kada su se na repertoaru našle nešto sporije kompozicije i uspavanke. Stidljiva džez diva šetala je publiku kroz sve moguće emocije, od oblaka do lutanja kroz mračne ulice nekog bliskoistočnog grada, dok je duo Cetto-Zimbardo, koji se indirektno predstavio kao verna desna ruka, jako disciplinovano držao celu svirku utegnutom i pod kontrolom.

Posebno iznenađenje večeri bilo je pojavljivanje Azizinog sina Ramiz-Hana na bini, koji nije imao više od sedam godina. Ramiz-Han je za početak odsvirao jednu kratku kompoziciju topeći srca publike, ali ne odajući ni na sekund šta ih dalje očekuje. Već u sledećem trenutku, Ramiz-Han je leteo po klaviru, a ostatak benda ga je pratio svirkom u fanki-džez maniru, koja je i Azizu, koja je pored klavira stajala kao podrška, uspela da natera da đuska.

Njenim koncertom, završen je glavni deo programa, pa se publika lagano selila na prateći program koji se održavao dva sprata više, u sali Amerikana. Izraelski trubač Itamar Borochov sa svojim kvartetom okupljenim sa svih strana sveta (SAD, Belgija, Italija) predstavio je beogradskoj publici jednu malo agresivniju, klupsku verziju džez muzike. Na trenutke potpuno smireni u opijajućim zvucima izraelske izvorne muzike koja se najviše čula u trubi, a na trenutke potpuno razuzdani, bilo je potpuno jasno da sva četvorica jako uživaju u onome što rade.

Svaki od članova imao je svoj trenutak kada je iskakao u prvi plan i potpuno nepredvidivim nastupom prezentovao svoju virtuoznost. Uostalom, može se reći i da je ceo bend bio poprilično nepredvidiv. Šetali su publiku od pesama kada lagano nogom cupkate u ritmu, pa sve do toga da pogledom letite po bini, ne znajući kome od njih četvorice pre da posvetite pažnju.

Itamar se u par navrata povlačio sa  bine, u delovima kompozicija kada nije bilo trube, ostavljajući svetla reflektora na ostatku svog benda. Lanzoni (klavir), Raymond (bas) i Sawyer (bubnjevi) bi u tim trenucima rastavljali kompoziciju na komade i postepeno priključivali deo po deo, praveći osnovu za maestralne završnice. Itamar bi se u tim trenucima, svirajući u laganom hodu, vraćao na sredinu bine i sa ostatkom kvarteta ulazio u psihodelične i agresivne završnice.

Tokom cele večeri, na festivalu su nastupali bendovi koji koliko-toliko neguju tradicionalan zvuk džez muzike, da bi se na samom kraju sinoćnjeg programa na bini Amerikane pojavila ona druga krajnost. Francuski sastav Thomas de Pourquery & Supersonic bio je na bini, a oči su odmah mogle da vam bodu havajske košuljice i letnji šeširiću. Svima je bilo jasno da ih u narednih sat vremena očekuje mnogo zabave, posebno kada je Thomas beogradsku publiku na srpskom jeziku oslovio sa mačići.

Muzika ovog seksteta bila je u skladu sa pomenutim odevnim izborom članova,  jer bend svira nešto što bi se moglo nazvati tropskim džezom, sa uplivima elektronike, fank, disko i pop muzike, koji su se najviše osećali kada Thomas zapeva.  Bez pevanja, bend je predstavljao jednu brutalnu verziju tog miksa, u kome su se posebno isticala trojica duvača. A pevanje, iako je ležalo uz ceo taj koncept, ipak je u nekim trenucima razvodnjavalo pesme, koje su definitivno ličile na nešto što bi išlo na razglasu, dok na ležaljci pod palmom ispijate koktel.

Prateći program Beogradskog džez festivala i jeste namenjen bendovima koji vole da se igraju sa zvukom i eksperimentišu, pa zato nije iznenadilo kad bend u pesmi napravi brejk u hardcore maniru, pa bubnjar „polomi“ crash činele, a saksofoni i truba naprave apsolutni haos. Trenuci kada njih trojica zasviraju u isto vreme bili su neprocenjivi. Za razliku od svih ostalih bendova koji su nastupali to veče, Thomas je imao i sjajnu interakciju sa publikom, pa je u par navrata pozivao publiku da horski, u gospel stilu, zapeva sa bendom.

Autor video snimaka: Saša Ivanović