fbpx

-

Naslovna Reportaže Na talasima odlične svirke Poez11a preplavila Knap

Na talasima odlične svirke Poez11a preplavila Knap

Poez11a Knap klub Beograd

U četvrtak, 9. januara u beogradskom klubu Knap održan je drugi po redu koncert benda Poez11a iz Bora. Naime, od kako su se pojavili na muzičkoj sceni, proteklo je jako malo vremena, objavili su svega četiri singla, dakle, bez ijednog afirmisanog albuma, a ipak su dovoljno smelo istupili na bine, prvo u Boru početkom decembra, a sada u Beogradu i pokazali da se dobra svirka može izvesti i na malo drugačiji način od uobičajenog.

Ekipa koja čini ovaj sastav ipak nije nimalo nova niti nepoznata. Referenca na bend Goribor, iz koga deo muzičara čini i postavku Poez11e, možda delimično pomaže u lociranju novonastalog benda na mapi, ali može navesti i na pogrešnu stranu, s obzirom na različitosti u žanru, karakteru, stilu pa i samom nastupu novog iznedraka iz Bora. Osmočlani sastav čine dobro poznati ritam duo, basista Duško Spasojević i bubnjar Miloš Vojvodić, zajedno sa gitaristom Željkom Ljubićem Pitijem, koji su u Goriboru iskovali bazičan zvuk, zatim pijanista Vukašin Jelenković, klarinetista Nikola Stamenković, violinistkinja i prateći vokal Jelena Ilić na čelu sa frontmenom, gitaristom, pevačem i pre svega pesnikom Ivanom Ilićem. Ivanova poezija utkana je u tekstualnu bazu pesama, te je ovim projektom naglašena i multimedijalnost savremene lirike, pored kompleksnog instrumentalnog opusa u istom. U vezi sa tim, u prostoru Knapa mogla se kupiti i Ivanova zbirka pesama „Nebostaješ“.

Poez11a Knap klub Beograd

Svirka je počela sa izvesnim kašnjenjem, a muzičari su stupili na binu veoma samouvereno i puni elana. Klub je bio polupun publike koja je bila radoznala da čuje šta ovaj bend sa svega četiri objavljena singla ima da im ponudi. Odsvirani su na samom početku već poznati hitovi „Samo mi“ i „Čekajući sreću“ i tada se moglo primetiti da u osnovi ovog sastava postoji ogroman muzički potencijal ne samo u studijskoj režiji, već i u živom nastupu. Atmosferičnost psihodeličnog bluz popa dočaravana je bubanjskim palicama sa filcanom glavom, fluidnim klavirskim arpeđima i skladnim klasičnim tonovima na violini i klarinetu. Zvuk benda Poez11a veoma je autentičan i prilično neuobičajen na domaćoj muzičkoj sceni, melanholično zavodljiv, instrumentalno simfoničan, lirično višeslojan i ritmično rastresit. Slušanje istog, možemo slobodno naglasiti, zahteva punu koncentraciju i sposobnost upliva u talase muzičke kompleksnosti.

S obzirom na to da još uvek nemaju dovoljno zvaničnog materijala, mogli smo, pored već skoro objavljenih, čuti i neke ranije radove ovog benda, ali i materijal koji tek treba da prođe studijski proces za prvi album benda Poez11a. Kulminacija svirke nastupila je izvedbom njihove odlične pesme „Talasi“ tokom koje su briljirali kao celina, uključujući u to i povratnu reakciju publike. Međutim, poslednja odsvirana stvar bila je jedan zaista izuzetan kolačić koji je čitavu svirku podigao na zasluženi viši nivo. Fank džez gruv zvuk, prepun sinkopa, improvizacija i razvijenih melodija, koji je ispunio čitav prostor kluba, prikazao je instrumentaliste, ritam sekciju pogotovo, u svom punom sjaju i bukvalno nametnuo karakter i stil kojim bi ovaj bend trebalo da se kreće u budućnosti.

Poez11a Knap klub Beograd

Ipak, ne možemo a da ne pomenemo određene tehničke nedostatke koji su pratili ovaj nastup. Bio je veoma primetan nedostatak tonca, koji je za ovakav višečlani sastav bespogovorno obavezan, te je neusaglašena jačina instrumenata, povremene mikrofonije i nekako previše tih generalni volumen bio evidentno ometajući faktor kako za slušaoca, tako i za same muzičare. Sa druge strane, glavni vokal zvučao je nedovoljno artikulisano i mutno, te je u nekim trenucima u prvi plan izbijao prateći vokal potpuno nadjačavši osnovnu melodiju. Svakako da su to neke bazične početničke greške, koje se vremenom i praksom daju ispraviti, pa se u izvesnom smislu mogu trenutno istolerisati, ali kako bi čitav ovaj projekat istrajao, neophodno je obratiti pažnju i na ovakve detalje.

Uopšteno gledajući čitav koncert, fenomenalan je doživljaj slušati svirku bez preteranih distorzija i gruvanja, sa puno emocija, topline, ljubavi, muzičke šarenolikosti i kompleksnosti, začinjenu nesvakidašnjim instrumentima i motivima, poetičnim tekstovima i romantičnim temama, a da pritom ni u jednom trenutku na površinu ne isplivava srceparajuća patetika i onaj jeftini plačno-depresivni fidbek. Sa velikom radoznalošću iščekujemo objavu albuma i nastavak sazrevanja ovog veoma interesantnog i originalnog benda iz Bora.

Galerija fotografija

Poez11a Knap klub Beograd