fbpx

-

Naslovna Reportaže Mrak i adrenalin: Carnifliate sa gostima u Nišu

Mrak i adrenalin: Carnifliate sa gostima u Nišu

Stellar tomb Balkanrock Niš
Stellar Tomb; foto: arhiva

Sinoć je u niškom klubu Black Stage održana jedna od onih svirki koje je vrlo teško opisati nekome ko nije bio prisutan. Uprkos želji da se to uradi što vernije, već na početku napomena: ovo neće biti klasičan izveštaj, jer ono što se sinoć čulo i videlo je sve samo ne klasično.

Black Stage je već bio pun pre 22 sata, kada su domaćini Stellar Tomb izašli na binu. Za uvod su izabrali dug instrumental “A Silent Penance” koji nas je provozao kroz par potpuno različitih tema i dao nam preview onoga što smo kasnije čuli. Iako relativno mlad bend, Stellar je svojom opuštenošću i sjajnom muzikom brzo ovladao scenom. Mešavina atmosferičnog black metala i evidentnog uticaja melodeath scene je nešto što niška publika nije imala priliku da čuje skoro, a da bude “domaće” – iz Niša. Ovo što se sinoć slušalo je vrlo specifična muzika, ali jasno je da su pravi ljubitelji atipičnih metal (pod)žanrova bili oduševljeni njom. Fascinantna je količina melodije koja se uvukla u pore ove “brutalne” muzike i učinila je potpuno nesvakidašnjom, što je za svaku pohvalu posmatrajući domaću metal scenu, ili nedostatak iste. Stellar Tomb je odličan spoj klasičnog black vokala, klavijature i melodične gitare uz jaku i dominantnuuu ritam sekciju. Momci su nam odsvirali ceo repertoar autorskih numera, čije je snimanje u planu. Nakon više od sat vremena nastupa, za kraj smo čuli “The Living Fortress” sa sjajnim tekstom, čiju demo verziju možete poslušati na YouTube kanalu benda.

Posle kraće pauze na binu su stupili gosti iz Slovenije – momci koji su svirali kao dva benda sinoć, u izmešanoj postavi – Snøgg i Carnifliate. Prvo smo čuli mračnu i melodičnu varijantu – bend Snøgg. Slušati ih uživo bio je potpuno drugačiji doživljaj od snimljenog materijala. Više deatha, manje blacka i melodije nego na snimcima, ali neverovatna količina sirove energije koja je prštala na sve strane. S obzirom na dužinu pesama, imali smo priliku da čujemo “samo” 5 numera, od kojih su 4 bile sa aktuelnog izdanja “Chhinnamasta“, a poslednja – “Bogdan voda” sa kompilacije “Metal 4 lignite“, na kojoj su se našli slovenački metal bendovi. Nastup su otvorili prvom numerom sa novog albuma, “Y” koja je u startu izazvala pozitivne reakcije iz publike. U sredini kluba, ispred bine, najveseliji deo publike spremno je dočekivao svaki udarac bubnja, divljački se njišući u njegovom ritmu. Snøgg karakteriše svoju muziku kao “freeride black metal” što je potpuno jasno određenje – pomeranje granica muzike u svakom smislu. Melodija sa snimljenog materijala je možda malo nedostajala, ali je taj nedostatak pokriven nesvakidašnjom energijom, jakim udarcima bubnja i odličnim deonicama bas gitare.

Nakon ovog nastupa, brzinska promena postave i sada na binu izlaze momci kao deathgrind – Carnifliate, verovatno najveće iznenađenje večeri. Potpuna ludnica koja je jasna svima koji slušaju grind! Kada kroz glavu prođe misao da je sve toliko naelektrisano od energije i da ne može više od toga, Carnifliate razbija svaku nedoumicu uvodnom numerom “Fried in Fat“, koja ostavlja uši u potpunom šoku. Neverovatna brzina i sirovost muzike masiraju moždane vijuge i teraju da se pomeraš kako god znaš i umeš, jer prosto ne možeš mirno da slušas, ne ide. Energy boost je toliki da čak bude i naporan na momente, ali je sve to toliko dobro usvirano i uvežbano, uz potpunu nonšalantnost na bini. Količina energije i sile koju ovi momci ulažu u sviranje svoje muzike je ogromna, a slušanje iste je kao kardio trening za mozak. Iz perspektive slušaoca, duboki naklon za fizičku spremnost za ovako nešto. Grind jeste veoma sirova muzika koja nije za svačiji ukus, niti je razumljiva svima, ali je to sinoć bilo potpuno nevažno – svako se mrdao u masi, kao lutka čije su konce pomerali divljački urlici Tilena Kirbiša i udarci bubnja brzine svetlosti. Numere su praćene povicima i aplauzima iz publike, a bend je posle repertoara sačinjenog od pesama sa novog albuma “Disguisting Festivities” i nešto starijeg “Slaughterfest” pozvan na bis.

Sumirani utisak je da je ovo veče bilo prava poslastica za ljubitelje nekonvencionalnog metala, a još “slađe” je to što se retko dešavaju ovakvi koncerti. Posećenost je bila odlična, što samo pokazuje koliko su se ljudi ovde uželeli dobre svirke i metala koji pomera uši, glavu i granice.