Koliko ste često u prilici da na jednom mestu vidite gomilu andergraund bendova? Jednom, dva puta godišnje, ako imate sreće, zar ne? Industrial, drone, metalcore i post punk i nisu baš žanrovi koje ćete tako lako naći u istoj prostoriji, pa Dark Fest koji je sinoć održan u novosadskom RKC Matka zaista predstavlja svojevrstan mračni biser na domaćoj sceni, a organizator Crime:Scene Collective za celu priču zaslužuje naklon do poda. Nakon sinoćnjeg haosa, može se reći da ga je od publike i dobio. 

Sam ulaz u RKC bio je poprilično mračan, a ništa drugačije nije bilo ni u samoj sali. Mrkli mrak ubrzo su presekli snimci indie i vintage horor filmova koji su puštani preko celog zida, a istovremeno se prostorom polomio zvuk distorziranih gudala. Na sceni, tačnije ispred same bine, nalazila se trojka Yvith, a drone zvuk koji je drobio kamenje u bubrezima proizvodili su sa par synthova, par improvizanih gudala i lap topa. 

Iako dobar deo prisutnih nije znao kako tačno da se ponaša za vreme takvog nastupa, pogledi sa podjednakom dozom pažnje i znatiželje su bili potpuno zakucani za trio. Cunami zvukova sa razglasa preklopio je Matku u tih dvadesetak minuta, a reakcija publike izranjanjem iz mulja i širenjem zenica na prva svetla koja su se upalila na kraju nastupa delovala je kao iskreno oduševljenje, kako onih koji poznaju rad ovog sastava, tako i onih koji i nisu baš znali šta da očekuju. 

Kao prva „a sada nešto sasvim drugačije“ promena, na binu se popeo see it my way, emo punk duo. Emo punk, slično kao i pop punk izaziva dijametralno različite reakcije kod slušalaca i teško da ima onih koji su u sredini. Ili obožavate, ili ne podnosite, otprilike. Još kada emo punk sviraju dvojica likova na akustarama, ne zvuči baš obećavajuće. Ali, predrasude su čudo. Ova ekipa je već sa prvom pesmom pokazala kakvu svirku ume da napravi, bez problema povlačeći publiku da peva i skače uz njihove pesme. 

Ova ekipa, iako je na trenutke umela da zvuči pomalo prazno, pravi jako dobre pesme za taj žanr. Teško da bilo koji domaći bend tog tipa može da se pohvali aranžmanima i jako pevljivim refrenima koji bez po muke pokreću masu, a da bend u isto vreme veoma  energično na svirci iznose dva čoveka sa akustičnim gitarama. U jednom trenutku na bini im se pridružio i pevač benda Latebloom, koji će kasnije zatvoriti svirku, i ceo nastup dodatno začinio klavijaturama i povremenim scream bek vokalima. 

Emo trojku zamenilo je novo iznenađenje – Isidor, do skora dark synthwave/cyberpunk projekat, sada tročlani bend. Sa razglasa počinje klasična 80’s synth muzika, bubnjar, koji sedi u samom ćošku sale, upada u pesmu sa svojim elektro setom, a sa bine kreću da režu dve osmožičane gitare sa reverb efektom. 

Isidor je napravio atmosferu žurke – synth je činio da sve liči na rejv, a gitare su pravile da sve to dobije i jednu industrial boju. Ubrzo su pale i prve šutke, a salom se prvi put te večeri prolomio i opojni miomiris znoja. Oni iz prvih redova su mokre majice ubrzo bacili u stranu, a bend prisutnima nije dozvolio ni sekund predaha. Da je žurka potrajala duže, publika teško da bi dočekala ostale bendove. 

Nakon tih pola sata, pojedinima je trebao odomor, pa je sala za bend Odvojena stvarnost ostala malo praznija. Oni koji su ostali unutra, iskoristili su odmor od gužve, pritom prisustvujući pravoj dark žurci, koju je svojim post pankom pravila trojka sa bine. Tridesetak godina iskustva vrištalo je iz njih, a publika je jako dobro dočekala prvi bend koji je te večeri nastupao u tradicionalnoj formaciji sa gitarom, bubnjem i basom. 

Nošeni čuvenim novosadskim talasom post panka, lirički moćni, sa prepoznatljivim zvukom gitare i vozikajućim bas linijama, Odvojena stvarnost su izređali svoj set iz višegodišnje karijere. I samoj publici je trebalo malo vremena da prikupi snagu, pa su ubrzo počeli nekontrolisano da plešu, a nešto bržu i bučniju završnicu svirke spremno su dočekali i bend i publika koja se tada već uveliko vratila u salu, kada su se, činilo se, energije najbolje poklopile. 

Ako se za sve prethodne bendove moglo reći da su imali dobar zvuk, da je tonac odradio odličan posao, prosto je nemoguće reći šta se tačno desilo za dreDDup. Iz nekog razloga, sve je bilo nekoliko nivoa iznad, što je rezultovalo time da se u RKC-u stvori jedan vakum koji je sve prisutne usisao u jednu tačku, a istisnuo sav vazduh iz prostorije. Publika u kolektivnom transu, konstantni circle i mosh pitovi, učinili su nastup ovog all around industrial sastava teško uporedivim sa ostatkom večeri.

Frontmen Mihajlo Obrenov bio je, shodno okolnostima, veoma hiperaktivan na bini, time dodatno paleći masu, ali i da je pevao iz druge prostorije, reakcija publike verovatno ne bi bila drugačija. Dok su se jedni njihali uz elektroniku industrijala, drugi su lomili vratove headbangujući uz oštro režanje gitare i grmljavinu sa bubnjeva, a trojka na bini ginula je zajedno sa svima prisutnima. Ako je to način da se obeleži 25 godina postojanja benda, onda hajde da još dugo obeležavamo taj jubilej na način kao prethodne večeri. 

Priliku da zatvori svirku imao je relativno mladi metalcore sastav Latebloom, nastao iz nekadašnjeg benda Frozen Moonlight. Ideja da svaki bend na festivalu svira potpuno različitu muziku od ostalih pokazala se kao odlična, držeći svima pažnju do kasno u noć, ne dozvoljavajući monotoniji da upadne u RKC. A i sam Latebloom, odnosno njihova verzija metalcorea nisu dozvolili bilo kome da se opusti. Red lomljave, red hardcorea, pa red melodičnih refrena i publika koja je to jako dobro upijala.

Ono za šta se pevaču ovog benda, ali i generalno drugim metalcore pevačima, mora odati priznanje je jako vešto vladanje glasom – scream, growl, melodic smene i to sve u istoj pesmi. Bend je odsvirao i pesmu nekadašnjeg Frozen Moonlighta, u kojoj se tačno moglo primetiti u kom pravcu je otišao novi bend. Pesme su nešto svedenije, mirnije i melodičnije, a bend je predstavio i svoju prvu pesmu na srpskom jeziku, koja je da li zbog jezika, ili zbog same pesme koja je veoma dinamična, izazvala najsrčaniju reakciju publike i najveću šutku. 

Kada je Latebloom završio nastup i kada su se popalila svetla, izmorena lica i mokre kose iskočila su u prvi plan, kao i brdo probušenih balona kojima se publika non stop dobacivala tokom sivrki. Dark Fest vas pojede, iznuri, ume da bude i težak i lak, ali je potpuno jasno da je svaka sekunda vredna umora i bola koji ćete osećati narednih dan ili pet, u zavisnosti od toga koliko godina imate.