-

Motor nepostojeće scene – Vrooom u Elektropioniru

Vrooom Vroom Galerija slike Fotografije Dorćil Platz Beograd koncert
foto: arhiva

Nesumnjivo bi bilo zanimljivo anketirati tih pedesetak ljudi koji su juče posetili Elektropionir, i pitati ih da u jednoj rečenici daju ime stvaralaštvu Vrooom – multimedijalnog čeljadeta Marka Grubića i ekipe iz Beograda, nastalo o koncu prošlog milenijuma, koje se tokom svih ovih godina razvijalo ne puko diskografski, već i u domenu teatra, filmske muzike i svakolikih umetničkih performansa. Višestruko odlikovani sastav predstavlja od samog nastanka autentičan, originalan zvučni koktel, bez premca, čak i na svetskom nivou. A zašto apsolutno niko ne zvuči kao oni, pokazali su uspešno svojom večerašnjom rafalnom paljbom od petnaestak pesama, uključujući i par obrada.

Već od prvih tonova, i širenja guste zavese iz do maksimuma „odvrnute“ dim-mašine, postalo je jasno da Vrooom nije još jedan u nizu projekata sa pitkim materijalom, tu da udovolje široj potrošačkoj masi. Neprobojnost se ogleda u nestandardnom kompozicionom pristupu benda, koji tretira standardnu pop-strukturu kao polazište, ali je korenito dekonstruiše, izvrće unatraške i preslaže, tako da finalni rezultat izgleda potpuno tuđe, iako sastavljen od dobro poznatih kockica. Slobodnije rečeno, zamislite scenario u kojem se, umesto hip hopa 1990-ih i duba, trip hop napajao sa izvora alternativnog rocka, i da u njegovom začelju ne stoje tmurni engleski street-umetnici, već cirkuska trupa, sa redovnim turnejama na liniji Balkan-Bliski istok, i snažnom ljubavlju prema new waveu i narodnoj muzici. Opisan u dva reda, vrooom ove mašine zvuči upravo ovako.

Shodno tome, uvod u koncert započet je duvačkim segmentom, koji je zvučao taman toliko poznato, ali i neuhvatljivo, da ne dopusti da dokučiš odakle je zapravo preuzet. Naglo prekinut vanrednošću „Privremenog stanja“, ustupio je mesto pastišu britanske elektronike 90-ih, koji, uprkos svemu, zvuči nepogrešivo domaće. Mešanje od dva do tri ženska vokala na svakoj pesmi, ne računajući prstohvat solo-vokalizacija, garantuju punoću zvuka kakvom retko koji aktuelni bend može da se pohvali, prelazeći bez najave iz tiših deonica, u alarmantnu viku iz megafona.

Skladno višeglasje na sledećoj stvari, „Izlaz“, koja bi komotno mogla da se nađe na istoj plejlisti sa, recimo, Bebi Dol, Zanom i srodnim izvođačima, zajedno s ostatkom aranžmana, bila je vernija radio-formuli, sve do orijentalnog bridža, na kojem je elektronika potcrtana „živim“, orijentalnim klarinetom. Efemerna sugestija electroclash fazona u maniru Le Tigre, ostavljena na ovoj traci eksplodirala je tek na sledećoj, „Svima treba ljubav“, i gradila lep kontrast u odnosu na tiše delove, gde su vokalistkinje nežno prenosile glavnu poruku pesme.

Vrooom Vroom Galerija slike Fotografije Dorćil Platz Beograd koncert

Ako bi se, međutim i mogla izdvojiti retka slaba tačka ove svirke, onda je to zasigurno mešanje engleske sa srpskom lirikom. Nije da ova prva varijanta zvuče loše, ali je činjenica da njihovo mestimično preplitanje u okviru jedne stvari deluje, u najmanju ruku, nezgrapno i čudno. Taj prijem, prisutan i na studijskim albumima benda, ponajviše je parao uši na neodložnoj, i inače sjajnoj, „This Time“, ali publika, u sveopštem haosu, nije marila za ove detalje, đuskajući sve više i približavajući se napred bini. A, kada je počeo da kida metalni sner sa „Zašto“, jedne od najžešćih i najboljih pesama benda, a intenzitet naracije vokalistkinja rastao, postalo je jasno da će druga polovina koncerta biti još šarenija. Sonični kaleidoskop se, sa ponovnim upletom klarineta, zaleteo u haotičnom vihoru, kako bi isto tako iznenada nestao, brzo kao što se i pojavio. Sve je proletelo toliko brzo, da se svest o odsustvu firmirane harmonike, zaštitnog znaka Vroooma, javila samo na sekund.

Magična od početka do kraja, ponajviše u haotičnom bridžu, „Control“ je kazivala da je jedini mogući scenario u kojem su Vrooom inspirisani zvukovima Zapada, isti onaj, u kojem ga menjaju u nešto karakterističo njihovo. Sličan dojam ostavila je i „Buđenje“ – fantomski odjek eksperimentalne scene, koja kod nas nikada nije zaživela u pravom smislu.

Ako dosadašnje „kritike“ predstavljaju, u široj perspektivi, beznačajno cepidlačenje, teško je preneti rečima osećaj razočarenja izvedbom, u određenim krugovima kultne, stvari „Kao Adam u rano jutro“, izvedene u novom aranžmanu, gde duvački registar uzima mesto magične vokalne mantre bivše članice benda, Vladislave Đorđević kakva, uzgred, nastaje samo jedanput u karijeri, kada se „zvezde poklope“. Iako su strofe izvedene vrsno od strane devojaka, nedostatak reggae-gruva, svojstvenog studijskoj verziji ove pesme učinio je negativan dojam još opipljvijim.

Vrooom Vroom Galerija slike Fotografije Dorćil Platz Beograd koncert

Srećom, bend je brzo nadoknadio propušteno na najboljem performansu za ceo koncert, kartom pravo do Bristola, u vidu Can’t Stop. Senzualni solo-vokal, na momente evocirajući Björk, bestežinski klavijaturski stinger, kao semplovan s neke house ploče i stabilan ritam, koji je pri kraju eskalirao u instrumentalnu eksploziju bili su, kao celina, prava radost za uši, lagano parirajući staroj gardi trip hopa.

Tribalni ritam, praćen megafonskim obaveštenjem uveo je ornu publiku u jedinu obradu za veče – dinamičnu interpretaciju „Rock the Casbah“ od The Clash, gde se, iznenađujuće, srpski tekst uklopio idealno, čuvajući punk rock energiju u neizmenjenom vidu. Ovaj naboj prenet je i na orijentalni big beat rejv autorske „Undersense“ koja predstavlja pravi žestoki trip i pokreće udove u automatskom zanosu. U tom smislu, ni rokalica „Ludvig“, s druge ploče Ventilacija, nije zakazala.

Dubstepovskim vibriranjem basa i „afričkim“ ritmom obeležila se i jedna stvar koja, čini se, do sada nije bila oficijelno izdata, i čija lirika govori o digitalnom dobu u kojem seks nestaje kao nepotreban višak. Za njom je usledila klasična „Missreality“, postavljena kao kolaž, čija harmonija počiva na kombinaciji potpuno disparatnih delova – uslovno „francuske“, lagane pop-melodije, tvrde fanki bas linije i udarne elektronike – i koja, da li uprkos, ili baš zahvaljujući tome, zvuči fantastično. A kad smo već kod disparatnosti, „Problem“ benda Šarlo Akrobata, nikad nije zvučala tako mračno i mistično, kao u večerašnjoj eksperimentalnoj, elektronskoj izvedbi. Istina, „sve je više stvari koje prolaze“, ali dobra muzika očigledno nije jedna od njih.

Počastivši prisutne, za kraj, jednim solidno dugim medley-em i laganom „Izlaz“, bend je završio set, bez puno gubljenja vremena, ostavivši iza sebe fantastičnu atmosferu i puno utisaka iskrenog oduševljenja. Iako bi bilo još prijatnije da je set trajao kojih 15 minuta duže, Vrooom su, i bez toga, ponovo opravdali svoj status dobro čuvane tajne domaće alternativne scene, koja nikada ne prestaje da iznenađuje svojom jedinstvenom i retkom pojavom.