Momci su ponovo u gradu – Vizelj u Elektropioniru

foto: arhiva

Možeš da odeš i na kraj sveta, ali ipak onaj glavni i najteži test je uvek kod kuće, kako se to kaže najteže je uspeti u svom selu. Momci iz benda Vizelj su se pre manje od mesec dana vratili sa svoje turneje po velikoj Britaniji, a već su zakazali koncert u beogradskom klubu Elektropionir, da kako su u šali rekli vrate pare koje su potrošili tokom turneje.

Vizelj se odlučio da ovaj put u Elektropioniru svira potpuno sam, bez ikakvih prijateljskih bendova i gostiju, stoga su sebi mogli da dozvole da isprate finale lige šampiona i nešto kasniji započnu svirku. Ali ipak masa nije bila toliko velika kao što smo navikli na njihovim koncertima za šta je možda “krivac” producentski dan na FDU-u koji je verovatno odvukao gomilu fanova ovog benda.

Vizelj od starta zvuči jako sigurno, zategnuto, ali u zvuku konstantno nešto fali. Nedostaje gitarske buke, sve je pretiho i previše čisto. Ovaj zvuk bi legao savršeno nekom drugom bendu, ali za Vizelj je prljavština neophodna. Ipak neke pesme ovog benda su toliko moćne same po sebi da ništa ne može sprečiti njihovu ogromnu eksplozivnost. Tako su “Mamuze” i “Nosorog” bile potpuno uživanje za one koji su se našli u šutki i prepustili kolektivnom ludilu koje su ove pesme izazvale. Biser nastupa osim ovih moćnih pesama bila je svakako “Pustinja” koju je horski pevao ceo klub, većina mase snimala, a neki su u old skul fazonu izvadili svoje upaljače i njihali se uz ovu psihodeličnu stvar koja je savršeno legla kao predah od brzine i masivnosti prethodnih numera. Vizelj bi svakako mogao da obraduje svoje fanove još nekom ovakvom numerom koja će biti pesma publike, jer se u Elektropioniru jasno videlo da to može biti jaka karta na koju bi ovaj bend igrao, a na koncertima bi zaista dobrodošao i još neki predah, koji bi sprečio prezasićenje garažnim zvukom.

Scena je neprekidno pucala od aktivnosti muzičara i teško je bilo skinuti oči s njih u bilo kom trenutku. Vizelj je bend koji zaista zna da priredi neverovatan scenski nastup koji je pritom potpuno spontan, bez smišljanja glupih koreografija. Tu su samo tri momka koja se jako dobro zezaju i potpuno su prepušteni svom trenutnom osećaju. Nikola Bajčetić je jedan od retkih bubnjara koji uspeva da doprinese izgledu svog benda i nikako nije samo onaj lik koji sedi iza i “lupa” bubanj. Čovek izgleda kao razmahana hobotica, koja istovremeno udara sve činele, dok snaga i emocija kojom svira izbijaju iz svakog pokreta, a vi se u publici pitate kako onaj bubanj uopšte ostaje čitav. Aleksa i Veljko su kao po običaju, bili svuda po bini, ali i u publici i povremeno je bilo teško uhvatiti gde su u tom trenutku, ponajviše kad je Nedić iznenada sišao s bine i ugurao ceo stalak za mikrofon u masu gde je i dovršio izvođenje pesme. Izgleda da je turneja po Britaniji donela i nove scenske fore Aleksi, jer ovu zaista nismo videli ranije.

Jedina velika zamerka komunikaciji s publikom bio je sami kraj svirke. Jer je bend apsolutno hladno, nakon izvodjenja bisa, samo sišao s bine bez ikakvih reči ili znaka da će to definitivno biti sami kraj, a nisu dali ni šansu fanovima da ih možda pozovu da odsviraju još jednu pesmu. Malo je taj arogantni superstar pristup bio zaista praviše. Okej možda su bili premoreni, možda nezadovoljni ne baš prevelikim odzivom publike, ali moraju se uvek ispoštovati svi oni koju su došli na koncerta, jer će ih ovako sledeći put biti samo manje. Pamet u glavu Vizelj, jer ste gomilu ljudi i pored dobre svirke ostavili s gorkim ukusom u ustima na samom kraju.

Bilo kako bilo, dobrog zezanja i provoda na koncertu nije izostalo. Vizelj je s bine sišao potpuno preznojen i zadihan, a publika ih je pratila svojim uzdasima. Obe strane su se zaista sagorele maksimalno kako bi ovaj koncert prošao što bolje. Sledeća svirka ovog benda zakazana je za 8. jun u novosadskom klubu Dom B-612, a savetujemo svim Novosađani kojima je potreban jedan intenzivni rokenrol kardio da budu tamo i odrade ga uz instrukcije Nikole, Alekse i Veljka.