Iako nas april još uvek nije obradovao lepim vremenskim prilikama, prolećna svežina se ogleda u poboljšanoj ponudi beogradskog noćnog života, te je teško odlučiti se na koju svirku ili žurku otići. Ipak, ko je sinoć posetio svirku Moloe i Stepe u Kvaki 22, nije pogrešio.

Kvaka 22 je bivše napušteno demolirano mesto, zahvaljujući nekolicini entuzijasta transformisano u alternativni umetnički prostor koji služi kao platforma za ostvarivanje različitih umetničkih projekata. Svirke su se odvijale u centralnoj prostoriji na spratu, dok su ostale služile za odmor i druženje, istovremeno predstavljajući izložbeni prostor, te je umetnička postavka okružena gužvom opuštenih ljudi stvarala autentičan ugođaj ciljano povezavši svakodnevni život i umetnost. Izložba u prizemlju je takođe bila otvorena tokom cele večeri. Definitivno bi ovakvih mesta u Srbiji trebalo biti što više.

Svirka je počela oko 22 i 30 u već punom klubu. Prva je nastupala Moloa, mladi trio koji je tek nedavno krenuo da nastupa, a čine ga Emilija Đorđević, Sergej Sokolov i Andrej Mladenović. Bend se nalazio u centru sobe, opkoljen publikom. Krenulo je sasvim lagano, ali nimalo mlako. Prva pesma je izvedena bez ritam sekcije i taj hrabar potez se pokazao sjajnim, jer je Sokolovljeva harizma u interpretaciji perfektno prenela publici energiju i emociju. Na samom kraju numere pridružili su se Andrej i Emilija, uplivavši u pesmu “Ponekad” koja je bila poznata mnogima u publici i već su se mogli prepoznati kvalitet i uvežbanost benda.

Iako akustika prostorije nije perfektna, ozvučenje je bilo sasvim zadovoljavajuće. Pevanje se čulo malo slabije u odnosu na instrumente, što je čest slučaj na svirkama. Ipak, nije moglo promeniti ugođaj, jer se muzika čula odlično, a jako glasni bubnjevi su dodavali na energičnosti. Usporili su za “Sat u glavi”, njihov prvi singl, koji počinje poput lagane britpop pesme, dok na kraju eksplodira u organizovanu buku. Nastup je i pored kratkog trajanja, od oko pola sata, dao svim članovima benda da pokažu svoju veštinu. Maestralno usklađen prelaz iz melodičnih i ritmičnih u bučne delove koji kao da su iz različitih muzičkih epoha izdvaja Molou i već je čini autentičnim bendom od kog se može mnogo očekivati. Iako publika uglavnom nije imala prilike ranije čuti Moloine pesme, na kraju nastupa su vikali i tražili još.

Odluka da prvi nastupa bend koji svira energičniju muziku je neobičan izbor, jer je Stepa svojim laganim melodijama malo smirila zagrejanu publiku. To je takođe mlad bend, koji čine Lola Miković, Aleksa Nedić, Aleksa Majstorović i Nikola Vidojević. Iako su do sada izdali samo jedan singl, sinoć su pokazali da je repertoar kojim raspolažu sasvim solidan. Zvuk je bio jasniji tokom njihovog nastupa, mogao se razaznati svaki ton, što je kod suptilnije muzike jako važno. Finese i krhki detalji su dolazili do izražaja u intimnoj atmosferi kluba u čijem jezgru se nalazio bend. Odlično su zvučali uživo, vrlo uvežbano i precizno, te su njihove melanholične harmonije obožavaoce nežnih, lepo izvajanih melodija slale u introspektivne doživljaje. Ljudi u publici su se naježeni njihali uneti u lične impresije koje je emotivna muzika izazivala. Stepin nastup bio je pravo zadovoljstvo za sladokusce. Pružili su oko sat vremena repertoara, međusobno pomalo sličnih pesama.

Iako su i Moloa i Stepa bendovi na samom početku karijere, počastili su publiku zaista profesionalnom i zrelom svirkom. Sinoćno iskustvo je svim prisutnima pokazalo da ne treba brinuti o budućnosti beogradske alternative, jer mladima ne manjka kreativnosti i entuzijazma.