-

Mjuzikl Laibach – „Wir sind das Volk“ održan prvi put u Novom Sadu

Laibach; foto: V. Veličković

Mjuzikl „Wir sind das Volk“ („Mi smo narod“) u izvođenju kultnog slovenačkog benda Laibach, održan je u subotu 2. jula u otvorenom delu novosadskog Doma Vojske. Smatra se jednim od najvećih projekata u okviru programskog luka Tvrđava mira Evropske prestonice kulture.

Dan ranije, u prostorijama knjižare Zenit Books, predstavljana je foto-monografija „Lajbah – 40 godina večnosti“ Teodora Lovrenčića, pisca i nekadašnjeg člana benda. Može se svrstati u road movie, a osvrt je na jedan od presudnih momenata u životu Laibacha – turneju „Occupied Europe 1983“, kada je bend krenuo u osvajanje svetske muzičke scene. Međuostalim, otkriva i do sada neobjavlјene fotografije sa nastupa u osam država Istočne i Zapadne Evrope.

„Wir sind das Volk“ bio je glavni slogan istočnonemačkih demonstranata 1989. godine, a istoimeni mjuzikl koji su Novosađani imali prilike da pogledaju u subotu sa početkom od 22 časa, inspirisan je provokativnim postmodernističkim delima Heinera Müllera, koji slovi za jednog je od najvećih nemačkih dramaturga i pozorišnih reditelja dvadesetog veka.

Mjuzikl sadrži ukupno 16 numera, prikazanih sa prevodima i projektovanim video ostvarenjima na bimovima, a premijerno je izveden u HAU teatru u Berlinu, gde je i sam Müller svojevremeno radio. Njegove rane drame koje je nazvao „priče iz produkcije“ nastale su po ugledu na Bertolta Brehta, i u njima se bavio problemima izgradnje socijalističkog društva, zbog čega je često bio cenzurisan. Isto se događalo i sa Laibachom. Njihova akcija nije nikada imala za cilj rušenje sistema, već uspostavljanje potencijala za bolje i kvalitetnije funkcionisanje sistema. Zabranjivali su nas, što je bilo očekivano, jer je to tada bio deo istine. Ako radiš relevantno, moraš biti zabranjen. Bili smo vojnici avangarde, retro avangarde u tadašnjoj Jugi, izjavljivao je Ivan Jan Novak, član Laibacha.

U više od sat i po vremena, ovaj multimedijalni projekt bavi se temama kao što su užasi rata, nacionalnost i porodica. Reč je svojevrsnoj rekonstrukciji nemačke istorije, u periodu za vreme i nakon Drugog svetskog rata kada se predala Saveznicima i bila podeljena na dve države – Federalna Republika Nemačka (Zapadna Nemačka), kojom su upravljale Britanija, Amerika i Francuska, i na Nemačku Demokratsku Republiku (Istočna Nemačka), koja je bila deo Istočnog bloka. Simbol podele Evrope bio je Berlinski Zid, nosio je naziv „gvozdena zavesa“ i postojao je sve do početka novembra 1989. godine. Müllerovi tekstovi odabrani za “Wir sind das Volk” bave se nacističkim osvajanjima i holokaustom, a mjuzikl uključuje i govor protiv kapitalizma koji je Hitler održao nemačkim radnicima, a koji zamagljuje ideološki teren i jednako je aktualan danas, kao i pre više od sto godina. 

Numere sa albuma  “Wir sind das Volk” mogu se pronaći na netu, ali njihovo izvođenje uživo, kao i vizualiuacija, jedino može dočarati materijal u potpunosti. Pohvalno je da je publici bio dostupan i prevod Müllerovih fragmenata od kojih je program sastavljen, a koji su utopljeni u poetiku užasa; gde smrt, rat i strah pružaju svoje ruke prema slušatelju i takoreći ga vuku u prošlost.

Pojavljivanja frontmena Laibacha Milana Frasa na sceni, standardno su „budila iz mrtvih“, pogotovo tokom izvođenja numera “Ich bin der Engel der Verzweiflung” i “Ordnung und Disziplin”. Kao kontrateža tome, našli su se emotivni prikazi uz vokal Mine Špiler tokom numera “Das Lied vom einsamen Mädchen” i “Traumwald”. Posebne ovacije donela je himna borbenih pilota “Flieger, grüß mir die Sonne” koju je izveo Cveto Kobal, te završna meditacija “Ich will ein Deutscher sein”. Upečatljive monologe je izvodila glumica Katarina Stegnar, a završni filozofski govor pripao je “njegovoj svetosti“ Peteru Mlakaru. U programu su učestvovali i izvrsni muzičari: pijanista Sašo Vollmaier, Vier Personen Quartet i The Stroj.

„Wir sind das Volk“ nije samo mjuzikl, već u jednakoj meri i koncert, adaptacija fragmenata dramskog teksta i filozofsko promišljanje jedne nacije i nacionalizma. Müller je, po nekim ranijim navodima, imao zakazanu saradnju sa Laibachom, ali, iako se ona za njegovog života nije ostvarila, sada svakako jeste. Dostojna njegove večnosti.