Milion reči nije dovoljno – Mono u Beogradu

Arabrot Jo Quail Mono SKC BeogradNezaboravno veče u SKC-u započela je Jo Quail, međunarodno priznata kompozitorka i virtuoz na čelu iz Londona, Velika Britanija. Bez obzira da li je sama na sceni, sa bendovima, ili u saradnji sa horom i orkestrom, ona kombinuje majstorstvo svog instrumenta sa inovativnim tehnikama, kako bi realizovala svoju kompleksnu i zanosnu muziku. Pored svog solo nastupa koji je oduševio tada mali broj okupljenih, pridružila se na sceni sa Mono gde je još jednom pokazala svoje umeće i prilagodljivost nešto drugačijem žanru muzike.

Arabrot Jo Quail Mono SKC Beograd

Nakon mlade kompozitorke, na red je došao norveški post-punk band Arabrot. Predvođeni frontmenom i osnivačem benda, Kjetilom Nernesom izašli su na binu pred nekoliko desetina ljudi. Ono što se moglo primetiti jeste da uopšte nisu bili obeshrabreni masom koja se polako prikupljala za glavni bend večeri. Prostor SKC-a učinio je da zvuk Arabrota izrazi u svom kompletnom obliku. Bubnjeva poput udara groma, širili su se prostorijom. Bang, bang, bang. Dok Nernes neprestano krivi i obavija svoje telo oko gitare, naleti rifova postaju kao hrana za uši. Obučeni u bele košulje i haljinu dominirali u pogledu na tamnu scenu SKC-a, obojenom dimom i svetlošću pretapajućih boja. Izdvajao se samo bubnjar, kojeg kao da nije ni bilo na sceni, a opet zvuk koji čujemo govori suprotno. Obučen skroz u crno u pozadini bine, maltene se nije video. Za nešto manje od sat vremena, sastav iz hladne Norveške od tvrdog zvuka do eksplodirajuće buke, pokazao je sve što ima. Zaradio velik aplauz i prepustio pozornicu bendu kojeg sada već velika masa željno isčekuje.

Arabrot Jo Quail Mono SKC Beograd

MONO je jedan od najvažnijih post-rock bendova u japanskoj istoriji. Tokom šarene karijere, izdali su deset studijskih albuma, od kojih se svaki igrao sa granicama svog žanra na sebi jedinstven način. Najnovijim albumom, “Nowhere Now Here“, obeležavaju dvadesetogodišnjicu postojanja. Kojim su potvrdili da su jedan od nekoliko instrumentalnih rock sastava koji su istinski evoluirali sa svakim do sada objavljenim izdanjem. Nastali u Tokiju, dok je njihov zvuk u velikoj meri pod uticajem zapadnih šugejz i ambijentalnih bendova. Njihovi nastupi, univerzum za sebe, pored izvanrednih albuma bili su važna karika u jačanju njihove reputacije. Koriste svoju muziku kao oružije, sposobni da se u jednom treptaju oka okrenu iz jednog zvučnog esktrema u drugi i time salome publiku. Njihov nastup u SKC nije bio drugačiji.

Sreća i tuga, nežnost i gorčina. Toplo svetlo koje nas čini sigurnim, mrkli mrak iz kojeg želimo da pobegnemo. Sve ono što bend pokazuje možemo preneti uz pomoć milion reči i na milion načina. Ipak, to nije dovoljno. Dodajmo još milion nakon toga, i dalje nije dovoljno. Svaka njihova pesma je vodilja od ničega ka nečemu. Kroz koju se slažu osećanja preko osećanja, kao talasi jedan za drugim. Radost preko patnje, živahnost preko mrtvila, haromonija preko rusvaja. Time polako zalazeći do stvari koje nas čine ljudima. Onog što nas tera da zaplačemo i onog što nas čini veselima. Gradeći priču koja zaslužuje beskrajno puno reči, a oni to rade bez ijedne izgovorene.

Arabrot Jo Quail Mono SKC Beograd

Zvuk koji bez napora podiže i nosi svoje slušatelje, upotpunjavajući svaki delić duše koji nedostaje i time stvarajući osećaje večnosti. Pre nego što nasilno zdrobi te iste koji slušaju i pošalje ih duboko u okean veličanstvene i haotične buke. Okupani crvenim svetlima koja su sijala iznad njih, četvorka je bila u potpunom fokusu. Naizgled izgubljeni u emocijama koji sami prenose. Ovaj bend čine gitaristi Hideki Suematsu i Takaakira Goto, gromoglasni bubnjar Dahm Cipolla i Tamaki Kunishi, koja se bez problema prebacivala između uloga na basu i klavijaturi. Prenosili su muziku, koja je jedan tako snažan entiet, koji vuče napred i zatim vas oslobađa. Pušta da vas preplave zvuči talasi koji vibriraju u vašem umu i telu. Potpuno jedinstveno iskustvo koje istovremeno uznemirava i obliva oduševljenjem.

Arabrot Jo Quail Mono SKC BeogradZa sat i po, ova zanosna predstava ispunjena je dinamičkim muzičkim putovanjem prepunim emocija i umetnosti. Okrenuti više ka tamnoj strani, japanski kvartet učinio je da beogradska publika ostane u dubinama okeana. Nespremna i izgubljena, bez svesti šta ih je snašlo. Dokazali su da nekad prava moć muzike leži u divno izrađenom delu, bez reči i zaraznih refrena na koje se oslanja većina rock bendova. Blagi uvodi poput najlepšeg sna, grle i daju osećaj sigurnosti. Ostave da plutaš, prepušten njihovoj muzici. Koja je zbog dobrog ozvučenja nekako okružila gomilu od poda do plafona, time čineći da se prostor oseti još ispunjenijim. A onda …. AAAaaaAAAaaaAA. Jedan talas, drugi talas, treći, četvriti. I opet i opet i opet i opet, neprestani naleti koji ne daju daha. Erupcija svih osećanja izazvana talasima Mono-a, euforija koja vas tera da pogledate gore i vrisnete to “AAAaaaAAAaaaAA”. Na kraju potop. Tišina. Mir. MONO.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Arabrot Jo Quail Mono SKC Beograd

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde