Sinoć je u klubu Black Stage Niš ugostio nemački death metal bend Casket i beogradski thrash/crossover sastav Nadimač, dok je niški metal sastav Limbo nastupio kao lokalna podrška.
Pristigli su iz Kragujevca bendovi nemački Casket i beogradski Nadimač drugog dana turneje na kojoj su udružili snage i izazvali su pravu malu invaziju ljubitelja tvrdog zvuka u Nišu. Ništa manje poželjan nije bio ni niški Limbo što pokazuje veliki broj ljudi na samom početku, iako nije retkost da se tada skupi tek šačica ljudi, da bi se kasnije u toku večeri napravila gužva. Međutim to sinoć nikako nije bio slučaj. I unutar i u predvorju kluba se okupilo pregršt mladih u iščekivanju jedne ugodne subotnje metal večeri. Opšte poznato konstantno kašnjenje satnica koncerata u Nišu je i sinoć potvrđeno usled početka programa sa priličnim zakašnjenjem.
Sastav Limbo je pustio prve rifove večeri u eter pesmom “To the Bottom” i time pružio uvertiru lagano uvlačeći prisutne u svoj svet pomalo drukčijeg stila metal muzike na domaćoj sceni. Odmah je usledila pesma “Run away” sa istoimenog albuma prvenca koji su izdali 2014. godine. Ova četvorka očigledno ima svoju bazu fanova i prijatelja koji su zauzeli strateška mesta u publici, te bili i najglasniji pokrećući i ostale.
Frontmen grupe Vladimir Stojanović je svojim thrash vokalom i skromnim facijalnim ekspresijama bez puno drame a sa više jasnoće ostvario više nego zadovoljavajuću komunikaciju s publikom. Bukom i naročitom pometnjom na sredini sale ispraćene su numere “Mali ljudi” i “Disobey” koje u sebi sadrže delove akustične gitare neodoljivo podsećajući na neke od kompozicija čuvene Pantere. Široki dijapazon dinamike u pesmama pomerao je ljude i prikazivao tamnu stranu stvarnosti izručenu na jakoj rok osnovi u pank brzini a pod okriljem thrash/heavy metala. Stvar se ni jednog trenutka nije otrgla kontroli, četvorka je sve vreme funkcionisala kao neraskidiva celina. Posebno je uočljiva kreativnost i umešnost gitariste Marka Ranđelovića – Dude. Nakon nešto više od pola sata u moru aplauza i zadovoljnih uzvika štafeta metala je predata dalje u ruke Beograđana.
U kratkoj pauzi se nakratko rasteretio zagušljiv prostor Black Stagea, pa se nametnulo pitanje da li će se ljudi vratiti. Nadimač je otpočeo sa izvođenjem svoje setliste mahom sastavljene od pesama sa najnovijeg od tri albuma, „Manifest protiv sudbine“. Uz početne tonove pesme “Nezaustavljiva glad” fanovi su se polako vraćali u svoje borbene redove a i tonac je dozivan sa bine da dođe ne bi li rešio nastali problem sa zvukom. I, kad je sve bilo na svom mestu nastavilo se sa mračnom i jakom tematikom u brutalnom maniru. Bend svira crossover/ thrash metal kao kombinaciju thrash metala, hardkor panka i drugih brzih muzičkih pravaca. Neobična stihija kojom odiše beogradski sastav projektovala se i na sam scenski nastup. Pevač Danilo Trbojević Dača svojom zadivljujućom energijom kao da je zahtevao da se masa podigne da bi Nišlije krajnje afirmativno odgovorile na to. Nekad ga je bilo teško razumeti šta izgovara, ali se u svakom tonu i rifu osećao revolt i odupiranje letargiji koja ima tendenciju da zavlada u društvu. Pesma “Stakleni zidovi” za koju je bend nedavno izbacio video spot dočekana je sa oduševljenjem, kanda ništa manje ovacija nisu izazvale i ostale kakve su “Smrt autoriteta”, “Kičma puca”, “Metal je rat”… Jak oslonac svirci pružio je na prvom mestu gitarista Stefan Ćorović, smislenim i dobro upakovanim sviranjem sa izvesnom dozom pristojnosti. Čini se da se u toku ovog nastupa atmosfera najviše užarila da bi se Beograđani vidno radosni oprostili od publike pesmom “You suffer but why„.
Usledila je još jedna pauza nakon koje je bilo nešto manje ljudi, no opet sasvim dovoljno za zaokruživanje jednog fantastičnog muzičkog događaja u Nišu. Na binu se polako nameštao bend iz Nemačke, Casket, koji se po prvi put predstavlja niškoj publici. Sigurno da je sa obe strane postojala trema i dašak nepoverenja čemu više nije bilo mesta nakon prvih nekoliko odsviranih pesama. Bend slavi četvrt veka postojanja i bilo je jasno da se radi o profesionalcima već u toku prve numere “Hunting time”. Prijateljski nastrojen frontmen, gitarista i vokal, Schorsch, nije bio pogođen vidno manjim brojem ljudi pred samom pozornicom. Dobro raspoloženi izložili su svoje instrumente umetničkoj, nemilosrdnoj i brutalnoj torturi, a istovremeno sa dozom entuzijazma i nonšalantnosti. Susi je na bass gitari, Marinko je za bubnjevima, a zajedno ovaj trojac je delovao kao tim pionira brutalne death metal scene. “Riding”, “Superior”, “The life I die”, “Pathology” su samo neke od pesama kojima su Nemci pokušali da nam prezentuju sirove osnove death metala, koje zvuče iskreno i istinito do srži bez ikakve potrebe za klišeima. Jedini problem je bio što su očekivano probili termin stoga su morali da skrate planiranu setlistu, kao i sam nastup.
Sudeći po reakcijama publike sasvim su dobro prihvaćeni. Izveli su energičan set, te se činilo kao da je nastup trajao svega 10 minuta. Muzikom s elementima koji navode na neck-break, prošaranu umirujućim instrumentalima, Casket su prikazali Nišlijama moćnu i jednostavnu stranu metala, te svojim umećem i ljupkim licima osvojili simpatije i zadobili gromoglasni aplauz naposletku.
