Ahoy, mateys! Zar je ikoga iznenadilo što se na poziv legendarnog kapetana Christophera i njegovog Alestorma odazvala takva vrsna posada?! Više stotina hrabrih ljubitelja ruma, avanture i prekookeanske romantike, prokrijumčarenih na palubu Kluba studenata tehnike nakon „podmazivanja“ prekookeanske kompanije Hangtime krvavim dukatima, bili su od samog početka orni da zaplove u nepoznato, vođeni veselim porukama piratskog metala u izvođenju notornih razbojnika koji, ako je verovati glasinama, ponovo „terorišu“ mirne vode naše luke u potrazi za ljudima dovoljno hrabrim da se upuste u legendarnu pustolovinu.

Naravno, nisu svi budući moreplovci bili optimistični uoči takvog teškog putovanja u nepoznato. Kako moral posade ne bi opao, bilo je potrebna hitna intervencija, ali srećom, putujući trubaduri Seljačka buna su preuzeli figurativno kormilo, razvejavši sve sumnje svojim fantastičnim repertoarom od nekoliko pesama. Podsetivši na uzbuđenje koje podrazumevaju ovakvi pohodi storijama o trolovima, goblinima, jakom piću i ženama, ove legende lokalnih taverni podigli su borbeni duh mladih budućih pirata, nateravši ih da, uz zvuk heavy/power metala sa primesama hardcorea, poljujaju KC Grad u ritmu nemirnog okeana. Već više od deset godina harajući ovim prostorima, oni su svoj britki agro-zvuk usavršili do te mere da im nijedna morska neman neće biti strašna – uostalom, već prodorni, powerdžijski glas glavnokomandujućeg Brade bio je dovoljan da rastera sve zubate karakondžule.

Po završetku bune, Buna je sišla sa gornje palube, pozdravivši se sa posadom, i vratila se u unutrašnjost broda da nastavi svoj redovan posao. Kako je vreme dalje odmicalo bez vredne muzike, toliko se više mračio i nebeski svod, a talasi bili sve viši i nepredvidljiviji. Najednom, na horizontu se ukazala prilika, sve bliža i veća, kako joj se brod približavao. Nije li to ledeni breg? Ili pak neko morsko čudovište, koje se osililo da se suprotstavi hrabroj postavi KST-a? Mnogi mladi gusari nisu ni primetili dok se ogromna silueta nije našla tik ispred njih, ali je ubrzo usledilo olakšanje, kada su shvatili da je opasnost minula – uostalom, ogromna žuta patka visine sedam metara mogla je samo da označava da brod drži pravi kurs.

Uz vernu pratnju džinovske peradi komičnih proporcija, mladi morski avanturisti su jedan za drugim grohotom pozdravili kapetana Christophera i najvernije članove njegove posade, nakon što su ovi izleteli iz svojih kabina. U glasovima mnogih koji su sa notornom bandom plovili ovim vodama 2018. godine, odjekivala je radost što su se ponovo okupili da pljačkaju, piju medovaču, i veselom muzikom prebrode sve poteškoće koje podrazumeva plovidba iza sedam mora.

Naravno, na sudnu se prvo morao ustanoviti neki kućni red, a razularenim piratima staviti do znanja da će se izdajnici na ovom teškom putovanju kazniti shodno počinjenim zlodelima – tako što će biti provučen po morskom dnu, nakon što poslednji put prošetaju po dasci koja visi po strani broda. Veseli zvuci, nalikujući čas na harmoniku, čas na gajde, pratili su ovu preteću poruku, ali se posada, srećna što vidi svog kapetana, predala veselju, koje se nastavilo cele noći.

„No Grave but the Sea„, podsećao je kapetan, pozdravivši svoju posadu sa osmehom, i znajući da ih, uprkos tome što se neće svi vratiti živi, čeka đavolski dobar provod, vredan stavljanja života na kocku. Prisećajući se poslednji put svog poslednjeg pića u ozloglašenoj kafani, „Potonuli Norvežanin“, pozvao je sve saborce da zajedno podignu, kako jedra, tako i svoje bokale, i nazdrave za dobar provod, dok je brod stremio da pobedi ogromnu oluju medovače, koja je pretila da ih sravni. Ipak, šta je par kapljica alkohola za starog morskog vuka i njegove derane? Zajedničkim snagama, gurajući se, i pevajući zajedno sa posadom, dok ih je zvuk teškog metala terao napred, Alestorm se probio kroz titularnu nepogodu sa zanemarljivim „žrtvama“ u vidu par pijanih mornara-novajlija.

Pozdravivši pripite saborce kroz interpretaciju petparačke balade „Hangover„, na kojoj je gostovao pravi pravcati MC-morski pas kojemu nije ravan ni čuveni Snoop, kapetan je odlučio da prepriča ultimativnu morsku avanturu legendarnog Magelana, koji je zajedno sa svojom posadom obišao Haceo svet. Ni ne primetivši u vihoru klavijatura i gitara, koje su terale mornare na sveopšte ludilo, da je pobesnelo more dovelo sudno do obala vrelog Meksika, kapetan je, uz pomoć svog glavnog oficira, čije je grlo moglo da izdrži prodornije urlike, najavio da se približavamo kopnu. Guranje među uzbuđenom posadom, voljnom da što pre okusi legendarnu tekilu, glasine o kojoj su stigle čak i do beogradskih taverni, dostiglo je takve razmere da je KC Grad bio skoro pa neprohodan, te su neki njeni članovi zasigurno morali leteti preko palube.

Naravno, žestoko piće evociralo je uspomene na „Nancy the Tavern Wench“ i njenu čuvenu birtiju – na kraju krajeva, svaki pravi pirat mora s vremena na vreme da se odmori od pljačkanja, i utopi svoje grehe u krigli dobrog pića. Svi prisutni  su dobro razumeli ovo, pridruživši se setnom, antemičnom pojanju svog glavnokomandujućeg,  pre nego što će se zaputiti dalje, u nepoznate krajeve.

U pijanom delirijumu, kapetan je najednom uzviknuo čudnu reč  – „Rumpelkombo!“ Većina prisutnih ga nije ni čula, budući da su bili previše zauzeti iskapljivanjem svojih bokala, pevanjem, i drugim piratskim rabotama – a i oni do kojih je glas dopreo uopšte nisu pridali naročiti značaj ovom nasumičnom poviku. No, mali broj momaka koji uz Alestorm brazde morskim površinama već duži niz godina odmah su prepoznali u upečatljivoj frazi legendu o sukobu legendarnih pirata sa jednim starim nemačkim klanom. Iako su neposredni očevici ovog događaja odavno otišli u ormarić Dejvija Džounsa, iskusni morski vukovi su – naravno, za par zlatnika – itekako spremni da podele šta se to krije u analima istorije.

More je, po ponovnom ukrcavanju na sudno, put bilo naročito uzburkano, te je kapetan naredio najjačima da se prihvate vesala, što su ovi rado poslušali. Posedavši na svoja mesta, najsmeliji mladići i devojke su složno veslali uz bodrenje najvećeg lakrdijaša na ovoj hemisferi, probivši se kroz nepogodu i držeći kurs prema hladnijim krajevima. „This is a song about being very fucking cold…“, odzvonilo je upozorenje, ali srećom, venama mladih morskih mangupa strujala je svakakva opijajuća tekućina koja je grejala i telo i dušu. Činilo se da su bili sve bliži pobedi, te je u iščekivanju finalnog  trijumfa, „P.A.R.T.Y.“ otpočela posve prerano, ne mareći o kobnom prokletstvu, opevanom u epu „Captain Morgan’s Revenge“.

Ipak, na kraju krajeva, kao i u svakoj dobroj priči, pod budnim okom ogromne patke-saputnice, „Pirate Metal Drinking Crew“ KC Grada odnosi pobedu nad svim zlim silama i lošim raspoloženjem, bez dlake na jeziku i u znaku dobrog gitarskog prženja proslavljajući trijumf o kojem će se pevati još dugi niz godina. Isprativši, po povratku na kopno, kapetana i njegove ljude tapšanjem, vikom i dizanjem zauvek punih čaša u vazduh, svi mladi pirati su dobro znali da će povoljan vetar kad-tad ponovo dovesti legendarni Alestorm u našu luku.