U predgrađu bugarske prestonice, unutar dvorane Zimske palate sporte, sinoć je izveden jedinstveni audio-vizuelni napad po originalnom bristolskom receptu jednih od veterana trip hopa, benda Massive Attack.
Bugarska je posle četiri godine dobila priliku ponovo da ih čuje. To nije dugačak period čekanja, ali je rezultat te pauze bilo iznenađujuće emotivno – na trenutke histerično – reagovanje njihovih fanova na doslovce svaku kompoziciju.
Ljudi su u nešto većem broju krenuli da dolaze oko 19 časova, kada je najavljen “warm up” party. Žanrovski slična muzika kroz miks elektronskih pravaca dobro je pripremila teren za glavni show. Zvanični kapacitet hale je 4.600 mesta, tj. nešto više kada je koncert u pitanju, ali ona nije bila ispunjena ni do kraja nastupa. Ipak, odaziv je bio vrlo dobar. Štaviše, Bugarska je kao tracionalna hard’n’heavy država na ovom testu iz elektronike prošla odlično. Očigledno, postoji tržište i za druge vidove muzike, osim tvrđeg roka i turbo folka, što raduje.
U 20.30h se svetla gase, dreka se širi prostorom i borba sa Englezima kreće numerom “Battle box”. Na prvi mah u oko upadaju predvodnici ove skupine, Robert Del Naja sa jedne i Daddy G sa druge strane bine, kao i ljupka Martina Topley – Bird. Svako je na svojoj pozociji i sve izgleda savršeno. Mašina nastavlja sa “Risingson” i “Paradise Circus”. Tada prvi put čujemo i Roberta na vokalu. Iako on ne poseduje neke posebne glasovne mogućnosti samo šaputanje čini da prisutni vrište. I to čini iznova i iznova, nekoliko puta u toku večeri. Za svaku pohvalu su i zastrašujuće ovacije, naročito kada prvi taktovi pesama krenu. Tako na “Angel” i “Teardrop” oduševljenje traje i po dva minuta. U tim momentima se glad za “masivnim” repertoarom vidi u svom najfascinantnijem obliku. Izlaskom Horace Andya na stejdž stvara se totalno nova lavina uzvika i komentara. Iako se njegova izvorna muzička istorija bazira na jamajčanskom regeu, on se u ovom engleskom društvu snalazi perfektno. Bez sumnje, on je jedna od glavnih karakternih osobina grupe, i pored toga što je njegov status “samo” gostujući vokal. Martinu i njene interesantne vokalne oscilacije opet slušamo na “Teardrop” koju u originalu peva Elizabeth Fraser (Cocteau Twins).
Na bis se sukobljavaju klasici “Karmacoma” i “Unfinished Sympathy” sa ništa manje popularnim “United snakes” i “Splitting the atom”. Set lista ne broji puno pesama, ali je upakovana sa ukusom. Tu su one “obavezne” stvari, zatim nekoliko što većina priželjkuje i tek ponešto što ne može baš lako da se svari. Svaka od njih je praćena prikladnim efektima i tekstom na velikom ekranu iza muzičara. Najčešće su to bile poruke vezane za politiku, (ne)slobode, novac, korupciju… Nakon “cepanja atoma” publika dobija zasluženi naklon, čime dolazimo do samog kraja i do najdužeg aplauza upućenog svim kreatorima sinoćnjeg spektakla koji su se našli na bini, ali i van nje.
Set lista:
1. Battlebox
2. Risingson
3. Paradise Circus
4. Everywhen
5. Psyche
6. Future Proof
7. Girl I Love You
8. Teardrop
9. Angel
10. Jupiter
11. Safe From Harm
12. Inertia Creeps
Bis:
13. Karmacoma
14. United Snakes
15. Unfinished Sympathy
16. Splitting The Atom
