-

Majke na Arsenalu: Ponosni, nikad arogantni

Majke Arsenal Fest
foto: Live Production

Sledi nešto duža pauza na Garden stageu posle nastupa E-Playa, a publika nestrpljivo cupka u mestu čuvajući svoje mesto dok čeka da se na binu popnu Majke predvođene Goranom Baretom. Nestrpljenje je bilo toliko da su pojedinci iz publike počeli da viču Gorane, Gorane kada su preko ograde uspeli da spaze Bareta koji se u bekstejdžu pripremao za koncert.

Jedan po jedan član benda izlaze na binu i kao da rade live tonsku probu. Instrument po instrument se uključivao u pesmu „Rođen za suze„, dok je Bare u svom prepoznatljivom maniru, ovoga puta sedeći na stolici, pripovedao o „kletvi“ s kojom je došao na ovaj svet. Takođe, poprilično iskusno Bare je publici davao do znanja da je ovo tek početak, da su oni tu kako bi se mi zabavili, kako će polako hvatati zalet, i da se opustimo i uživamo u ovoj laganoj stvari. Idemo slow, slow, samo slow braćo i sestre!

Nastavilo se sa numerom „Ljubav krvari“ koja je odisala neverovatnom snagom u sumornim rifovima i gotovo propovedničkim stavom koji je Bare zauzeo prilikom njenog izvođenja.

Ono što se posebno istaklo u toku ove numere je na koji neverovatan način svira gitarski dvojac ovog benda. Kruno Domaćinović je svojim sviranjem stvarao takvu atmosferu, da je prisutne bukvalno mogao lansirati u zlatno vreme benda Alice in Chains i stvari poput „Sludge Factory“, dok je Davor Dodik na pedal steel gitari pojačavao ovu jezivu atmosferu stvarajući neku vrstu odjeka koji je savršeno stajao uz pravu horor priču koju nosi ova stvar. Na sve ovo Baretov klas uz savršeni eho koji je dodavao tonac dodatno je ledio krv u žilama čineći da publika stoji prikovana u mestu, gotovo hipnotisana.

Bare je na početku nastupa delovao pomalo smrknuto i nervozno, ali kako je svirka odmicala ulazio je polako u ulogu. „Fantastična vatra“ podstakla ga je da plesom počne svoju borbu s demonima, čak s vremena na vreme i uleti u boks meč s njima prolećući pesnicama kroz vazduh u borbi s ovim nevidljivim neprijateljem.

Goran Bare & Majke
foto: arhiva

Skarabej go go“ nam zatim donosi Bareta u nešto drugačijem izdanju u skladu s temom pesme koja je kako Bare kaže o čoveku koga ne zanima ništa drugo osim seksa pa smo tako dobili Bareta koji iz borbe s demonima prelazi u nešto senzualniji ples u toku kog je često držao ruku na preponama i imitirao seksualni odnos, dok je bend prolazio kroz nekoliko odličnih improvizacija čekajući Goranov znak da se ponovo uleti u refren. Neverovatno je koliko su svi u bendu dobro slušali jedni druge, jer je s ovakvim produžavanjem i Baretovom nepredvidivošču sve veoma lako moglo otići dovraga.

Posle Skarabejeve žurke, tempo se obara i publika zajedno s Baretom i bendom plovi kroz numeru „Ništa lažno“ pre koje je Bare insistirao da ona nikako nije bluz, jer oni ne sviraju bluz, jer nisu ni Amerikanci, ni crnci i da on ne može tim ljudima oduzeti njihovo nasleđe, već može samo predstaviti svoju verziju toga. Ova izjava izazvala je veliko odobravanje publike, što aplauzom, što uzvicima bravo, Gorane, tako je Gorane, Bare care, Bare legendo. 

A onda stiže pesma koja se uvek s oduševljenjem dočeka na koncertima Majki, a to je „Budi ponosan“ u čije prve stihove publika uleće gromoglasno s Baretom i bendom, prvi redovi odskaču u vazduh, dok Bare izleće ispred bine i počinje da pali masu, podstičući ih na tapšanje i sinhronizovano vikanje HEJ!.

Iako je publika na početku nastupa od Bareta čula da su oni tu da nas zabave, u toku brejka pesme Bare ipak nije mogao da prećuti svoj stav o dešavanjima u Ukrajini, što je kasnije kulminiralo rečima znam da vam je pun kurac toga, znam da ne volite što ovo pričam, ali mi nismo zabavljački bend, mi nismo Petar Grašo, mi nismo Magazin, mi nismo Jelena Rozga. Publika ponovo burnom reakcijom odobrava ove Baretove reči, a frontmen se na to nadovezuje, tako je braćo i sestre budite ponosni, nikad arogantni, nikako arogantni i zajedno s Gardenom zaurlao BUDI PONOSAN!

Goran Bare & Majke
arhiva

Kako je dobro uhvaćen zalet na „Budi ponosan“ tako je na „Teškim bojama“ publika potpuno podivljala, a i niko iz benda nije ostao imun, pa je ova stvar odsvirana mnogo mnogo žešće nego na studijskoj varijanti. Gitare su režale, bas i bubanj su tresli utrobe, a Bare je uživao u svemu što je dobijao od fanova koji su se borili za mesto na ogradi kako bi ga što jasnije videli. Bare se potpuno prepustio svemu tome, čak preskočivši jednu strofu u želji da privoli fana iz publike da je umesto njega otpeva. Iako dotična osoba to nije uradila, ostatak Gardena je bio tu u službi džinovskog hora.

Dobivši informaciju da imaju još 10 minuta da završe svoj set Majke počinju kako drugačije nego sa „Vrijeme je da se krene„, jednom od najdražih pesama publike na svakom nastupu ovog benda, da bi zatim usledila pomalo kontradiktorna „Mene ne zanima“ s obzirom da je publika mogla videti da Bareta jako pogađaju sva dešavanja u svetu.

Ipak, po tome koliko je ljubavi i snage dao svima na večerašnjem nastupu sigurni smo da je njegova najveća želja da razmišlja o ljubavi, da je pruža i da je prima. Za kraj ostaje „Ja sam budućnost“ koja je zvučala nikad svežije, nikad pankerskije i nikad prljavije zahvaljujući kombinaciji dve gitare od kojih je jedna odlučno letela kroz rif, dok je druga fantastičnim slajdovima dodavala garažnu prljavštinu na stameni gruv.

Mogla je publika još dugo da sluša Majke, a mogle su bogami i Majke da još dugo praše. Ipak i ovo je bilo sasvim dovoljno da se duše prisutnih ispune tom čudnom mešavinom melaholije, inata, besa, prkosa, ponosa i lepote koju nosi pre svega sirovi zvuk Majki i ogoljeni i iskreni stihovi Gorana Bareta. Nema ovde mnogo mesta za okolišanje, za pretvaranja, već sve ide pravo u meso, pa šta bude. A ove večeri na Gardenu definitivno niko nije promašio, publika je dobila bend u veoma raspoloženom izdanju, ali je zato bend dobio publiku koja je plenila, u još boljem raspoloženju.