-

NaslovnaReportažeLekoviti obračun - Nikola Vranjković u Banovini

Lekoviti obračun – Nikola Vranjković u Banovini

Nikola Vranjković Niš Banovina Koncert Dvorište univerziteta
foto: Ivan Lavrenčić

Ove godine, kantautor Nikola Vranjković odlučio je da ne čeka klupsku sezonu u Nišu, već da samim krajem avgusta napadne glavni grad juga Srbije. Ovoga puta, za mesto “gitaroškog okršaja” odabrano je dvorište Banovine.

Svima koji su bar jednom posetili koncert Nikole Vranjkovića po vremenu početka nastupa je bilo veoma jasno (mada i bez toga) šta mogu da očekuju – više od tri sata koncerta u toku kojih će ih Nikola i njegovi banditi izrešetati celim svojim muzičkim arsenalom sačinjenim od brzih, teško distorziranih i agresivnih, ali i mirnijih, akustičnih numera koje su podjednako, ako ne i dodatno, ubojite.

Nešto posle 20h, na binu izlazi pet prilika odevenih u gotovo apsolutnu crninu i nemirno i neuobičajeno dugo se meškolje, dok ih nestrpljiva publika u Banovini, povremenim aplauzima podstiče da što pre počnu sa svirkom. Prvi tonovi dopiru sa bine, a posle njih publika ostaje nema i blago zatečena time da joj nije poznata pesma kojom je nastup otpočeo. Reč je o trominutnom akustičnom isečku iz neobjavljene “Kad tuga pobedi bes” kojom je Vranjković otvorio još nekoliko koncerata skorijeg datuma (konkretno nastup u Novom Sadu).

Nikola Vranjković Niš Banovina Koncert Dvorište univerziteta

Ono što već potpuno postaje jasno posle prvih nekoliko pesama je da će ovo biti koncert na kom nema nikakvog razloga da se brinete za kvalitet zvuka. Svaka gitara se čuje u pravom trenutku, svaka nosi različit karakter, klavijature pojačavaju atmosferičnost i začinjavaju sonični spektar, dok ritam sekcija, sačinjena od domaćina Nišlija, bubnjara Vladana Božilovića i basiste Miroslava Uzarevića, svira besprekorno precizno donoseći masivni gruv koji vas na momente uznemirava i trese, a na momente tera da se lagano i opušteno njišete u ritmu. Velike zasluge što je sve bilo ovako idu toncu Milošu Momirovu, koji je uspeo da ovaj nimalo lak zadatak, odradi na veoma visokom nivou.

Još jedna zvučna lepota rađa se u toku izvođenja pesme “Gusari“. Jedna je uspela da ovu magičnu pesmu, koja sama po sebi ima moć da vas prebaci na mesto odvijanja radnje, učini još snažnijom i “opipljivijom”. Reč je o sviranju Danila Nikodinovskog, ali ne gitare koja je njegov glavni instrument u bendu, već teremina kojim je stvarao zvuk koji je neodoljivo podsećao na vetar koji njiše jarbole, dok je Nikola kao kapetan broda ponavljao sve je prošlo, sve je iza nas. Lepota bezbrižnosti u svom najdivnijem obličju.

Nikola Vranjković Niš Banovina Koncert Dvorište univerziteta

Pesma “Raskorak” publici u Banovini donosi više distorzije i buke nego prethodni deo nastupa, a rasveta postaje sve intenzivnija, u takt i ton prateći ono što se dešava na bini. Pojačala neobuzdano pište, dok gitaristi u zanosu na to dodaju nove slojeve te uznemirujuće i besne, ali prelepe buke. Takve da je nemoguće da joj se oduprete, takve da biste mogli naprasto da zaplačete, a da nemate pojma što, takve da je i sam bend na bini izgledao kao da je potpuno odsutan, takve da vas ukoliko potpuno uronite u nju može naterati da uradite nešto potpuno sumanuto.

I to nije bio jedini takav trenutak ove večeri, naime nova lavina nojza stigla je malo zatim kroz zvuk završnice pesme “Večernja zvona“, ali na malo drugačiji način. Ovoga puta vrhunac ipak snažno izlazi iz Nikolinog i grla Ivana Zoranovića, ali i svih prisutnih u Banovini, koji su još jednom pokazali da ova numera postaje jedna od najvećih koncertnih pesama Nikole Vranjkovića. Spona između fanova i Nikole je na njegovim koncertima uvek jaka, ali ove večeri u Banovini, ona je s ovom pesmom postala neraskidiva do samog kraja nastupa.

Nikola Vranjković Niš Banovina Koncert Dvorište univerziteta

Odmor od ove gigantske pesme trebao je kako muzičarima tako i publici, stoga krećemo u lagano spuštanje u “Tajni život suterena“, po Nikolinom mišljenju, najbolju pesmu koju je napisao u svojoj karijeri. Rafal sećenja i prašina iz detinjstva motaju se svima pred očima, dok bend lagano jezdi kroz ovu izrazito svedenu i opuštajuću, a u isto vreme jako melanholičnu 13-minutnu kompoziciju. Publika tu i tamo isprati neki stih, ali pretežno omamljeno posmatra muzičare i lagano se njiše zatvorenih očiju. Na ovu pesmu savršeno se uklopila još jedna “miljenica” fanova, čiji refren su jedva čekali da gromoglasno zapevaju. Koji je čarobni akord za sreću potreban, ori se iz glasnih žica i odbija od zidine dvorišta Banovine.

Ovoga puta numera “Andrej” je bila crta koja deli dva dela koncerta – onaj koji je iza nas i na kom je bend sedeo i onaj na kom će ustati i upustiti se u set najagresivnijih i najdistorziranijih pesama na setlisti i poslati nas kući raspamećene. Koncert u Banovini se baš u ovom delu nastupa pokazao kao nesvakidašnji, jer velike i agresivne šutke svakako nisu nešto što se često viđa na Nikolinim koncertima, a niška publika nikako nije mogla da ostane mirna i imuna na ovu rokačku završnicu. Publika u Banovini se u toku pesama “Zvedane staze“, “Manastir“, “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim” i “Bunar želja ne postoji” pretvorila u razularenu masu kakva se retko viđa i na nastupima najtvrđih punk-metal bendova.

Nikola Vranjković Niš Banovina Koncert Dvorište univerziteta

To je eskaliralo do tih mera da je Vranjković izrazito produžio mirni deo u “SDSS” kako bi publika malo olabavila sa “šutanjem”, ali ipak se čini da je dobio kontra-efekat, jer je masa posle bubnjarskog prelaza još intenzivnije uletala u prostor ispred bine. Ljudi su se klizali, padali, urlali, skakali, pevali s bendom, a neki su se čak i u svom tom ludilu osmelili da ih ortaci podignu na ruke i nose kroz masu. U gotovo identičnom maniru je prošlo i izvođenje poslednje numere “Dan koji nikad nije došao” iako je izgledalo da su i bend i publika dali sve u toku poslednjih pola sata.

U Nišu se pucalo iz svakog oružja i teško je reći da je iko iz Banovine ove večeri izašao netaknut. Pražnjenje i s jedne i s druge strane, dovodilo je do toga da svi kući odu ispunjeni prijatnim osećanjima i duhovno bogatiji. Osećala se jedna simbioza u kojoj je svakome od prisutnih podjednako ulepšano veče od strane benda, koliko i bendu od strane prisutnih. Deo poezije i muzike Nikole Vranjkovića sinoć je našao novo mesto u svim pojedincima, ali je sasvim sigurno, i svako od ljubitelja njegovog rada Nikolino biće sinoć učinio podjednako ispunjenim. Pozdrav do sledećeg lekovitog obračuna.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Nikola Vranjković Niš Banovina Koncert Dvorište univerziteta