Dvorište Kulturno Prosvetne Zajednice (KPZ) prethodnih večeri bilo je beg od kiča glavne kruševačke ulice za one koji su želeli da uživaju u filmskim projekcijama i koncertima bendova Kodagain, Art Deki Free Music Band, Mileta Mijatović, Consecration, Za Dž i posle dužeg vremena u svom gradu ZAA.
Avgust jednog diverzanta (AJDE festival) po treći put održan u Kruševcu obuhvatio je tokom tri večeri film, muziku, crtanje grafita, pozorište, ples i druge radionice namenjene mladima u ovom gradu.
Festival je otvorio u četvrtak muzički urednik festivala Ivan Đokić, a prvi deo programa pripao je petogodišnjoj Aniki Milošević i izložbi njenih crteža. Otuda i puno dece sa roditeljima na samom otvaranju. Usledili su kratki filmovi domaćeg režisera Miloša Tomića, kao i ostvarenja njegovih kolega koje je odabrao.
Muzički deo otvara Kodagain autorskim pesmama, što na engleskom, što na srpskom jeziku. U nedostatku benda, repertoar je izvođen na matrici. Poprilično statično, vezan za mikrofon i laptop, Saša Zorić – Čombe nije bio ubedljiv. Već neko vreme nastupa bez benda, i to je čini se veliki nedostatak na svirkama, pogotovo ovakvog, festivalskog tipa. Art Deki je kruševački bubnjar sa višegodišnjim istkustvom sviranja po raznim džez bendovima. Ovom prilikom je nastupao u pratnji celog benda. Kako je ime njegovog benda govorilo Free Music, upravo se slobodnija muzička forma i mogla čuti. Kvalitetna džez fuzija bila je neprekidna, a iako su članovi benda sedeli, svirka je bila energična i uspešno je animirala ljude.
Drugo veče počelo je poprilično kontraverzno, tribinom reditelja Jovana Joce Jovanovića koji je izrečenim političkim stavovima šokirao posetioce, ali i organizatore AJDE festivala. Nakon ekranizacije njegovog filma „Mlad i zdrav kao ruža“, Mileta Mijatović je imao poetsko-muzički performans. Slem poezija uz zvuk gajdi i Lenhart Tapes čudnim efektima sa kaseta, svojom avantgardom i interesantnim nastupom ipak nije uspeo da privuče mnogo ljudi, pa je prostor KPZa bio polupazan.
Gužva se napravila za koncert jednih od zvezda festivala Consecration. Beogradski post-rok/alternativni metal bend nastupio je kao trio ali je zvuk ipak delovao puniji zbog odlično ukomponovanih efekata koji su odavali ustisak da bend ima nekoliko gitarista i klavijaturistu. Energičan šou od osam pesama bio je prva prilika da Kruševljani uživo čuju aktuelni album „Cimet“, ali i jednu pesmu koja će se naći na bendovom narednom albumu. Publika je bila oduševljena, pa je članove benda naterala da se vrate na bis.
Nakon socijalno-dokumentarnih filmova beogradske rediteljke Ivane Todorović („Svakodnevni život romske dece iz bloka“, „Rapresent“ i „Harlemska majka“), publika se treće večeri malo i opustila, nasmejala i pre svega zabavila gledajući kratke filmove kruševačkih autora. Aplauzi i uzvici oduševljenja nakon svakog filma bili su i više nego laskavi i dobar podstrek mladim rediteljima. U okviru muzičkog programa predstavio se mladi talentovani sastav Za Dž. Vajb Arctic Monkeysa, žestina Partibrejkersa, rifovi Franza Ferdinanda i prizvuk garažnog roka BRMCa neki su od karakteristika muzike ovog benda. Iako se tekstovi ne ističu previše, za svaku je pohvalu čuti ovakvu muziku na srpskom jeziku. Devojčice u publici su poblesavile dok je bend predstavljao pesme poput „Ja mogu sve da ti dam“, „Čoveče ne ljuti se“, „Mesto zločina“ i drugih koje najavljuju njihov debi album „Realnost zove“.
Posle nekoliko godina, kruševački bend ZAA, napokon je nastupio pred domaćom publikom. Prava je ironija da za bend koji je trenutno jedan od koncertno najaktivnijih sastava u zemlji, nije bilo prostora da zasvira u svom gradu. Nepravda je ispravljena, dvorište KPZa bilo je krcato, svi su igrali, pevušili i lepo se zabavljali. Reći da su ZAA rege bend, previše bi bi bilo suvo i neistinito, jer je ovo bend koji svoj rege stil bogati fuzijom sa ska, rokom, džezom, fankom, a na trenutke su gitare i klavijature unosile psihodeličnost u tu mešavinu. Počeli su popularnom „99 Hope“, i prošarali repertoar sa „Just Me“, najnovijom „Time“, „Full Scale Riot“, „Moonlight“, „Model“ (Kraftwerk obrada) itd. Pravo oduševljenje zavladalo je za „No War“ kada je publika horski pevala stihove sa Tamarom Ristić i Sanjom Vučić. Bend je očekivano pozvan na bis kada se na ivici plača bubnjar Zlatko Petković zahvalio svima na sjajnoj podršci. Koncert i sam festival završeni su glasnim skandiranjem ZAA! ZAA! ZAA!
Treće izdanje festivala, prema rečima organizatora, oborilo je rekord posećenosti. Uljudni volonteri i osoblje festivala daju dušu festivalu, program je bio raznovrstan i zanimljiv, a najbitnije je da nije bilo nikakvog incidenta tokom prethodna tri dana. Kada se sve to uzme u obzir, uz posećenost, nužno je da se postavi pitanje kako to da Grad nema sluha da podrži ovaj festival i alternativnu kulturu koju on promoviše? To je veliki propust Kruševca, gde je očigledno interesantnije slušati narodnjačke verzije S.A.R.S.-ovih pesama (istinit događaj!) i jeftine obrade tezgaroških bendova.
