Prethodne godine započela je Kontakt konferencije koja za cilj ima umrežavanje ljudi iz muzičkog sveta u regionu radi smanjenja neusklađenosti grana u ovoj oblasti. Na staroj lokaciju u Cetinjskoj ulici i ove godine organizatori su nam priredili različite tribine, panel diskusije, radionice i koncerte namnjene onima koji su deo muzičkog biznisa, ali i onima koji bi voleli da se bliže upoznaju s tim kako stvari u ovoj industriji funkcionišu.

Na konferenciji su učestvovali predstavnici najznačajnijih festivala iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Crne Gore, predstavnici izdavačkih kuća iz regiona, poznati muzičari, urednici rok portala, režiseri spotova, ljudi koji rade u organizaciji svirki u malim koncertnim prostorima i gosti iz belgijske Asocijacije nezavisnih muzičkih izdavačkih kuća i kompanija, Impala.

Pored samih tribina za posetioce je organizovan i raznovrstan muzički program. Program na Spratu i Elektropioniru bio je besplatan, dok su nastupi Antona + Hevi Hipi Bejbi na otvranju konferencije u Domu omladine i tri koncerta koja su održali Nikola Vranjković, Obojeni Program i KKN u Subeernom centru bili naplaćivani.

Prvi dan u Marsh Open Space-u započeo je tribinom na temu Festivali: Naplaćivanje ulaznica ili ne? O ovom fenomenu diskutovali su predstavnici festivala Belgrade Beer Fest, Festivala uličnih svirača, Southern Soul, Sarajevo Beer Fest i HillsUp. Razmenivši iskustva zaključili su da je neophodno da dođe do ujedinjenja svih festivala i da se radi na dodatnim ponudama koje će uz festivale biti prezentovane kako bi se privuklo više publike.

O vođenje muzičkog posla sa ili bez menadžera na panel diskusiji oko 11:30 prvog dana govorili su:muzičari Žika Jelić iz Yu Grupa, Srđan Gojković Gile iz Električnog Orgazma, Maja Cvetković iz E-Play, ali i menadžeri Gane Pecikoza, koji je sarađivao sa velikim imenima, a najveću popularnost stekao pumpajući priču o Maršalu s koncerta Zabranjenog Pušenja i Edin Muftić, koji radi sa Letu Štuke, kao Miran Rusan koji je govorio u ime izdavačke kuće Moonlee Records.
Ova diskusija bila je ubedljivo najposećeniji deo celokupne konferencije, a kvalitetom i dinamikom je potvrdila i zašto. Mogli smo čuti zanimljive anegdote o tome kako je izgledalo baviti se menadžerskim poslom kao član grupe i kao profesionalac zadužen samo za to. Najzanimljivija je bila ta kako je Yu Grupa u Londonu propustila priliku da postane deo svetske scene zbog učitivnosti i obzira prema svom prijatelju koji bi u tom slučaju morao da otkaže rasprodat koncert u Beograd.

Predstavljena su različita viđenja menadžerskog posla, ali je ustanovljeno da je glavni problem taj što bendovi ne veruju menadžerima, ali i tome sto se sami menadžeri ne postavljaju kao deo grupe i kao neko ko potpuno stoji uz bend, nego tu samo vide finansijsku dobit. Menadžer je veoma koristan za bend, jer kako kaže Edin Muftić u poziciji je da sa strane, racionalno, sagleda i proceni mogućnosti benda kako ne bi došlo do finansijskih problema. Danas se ne može kvalitetom i muzikom direktno prodreti do publike stoga je bend prinuđen da napravi neku glupost koju će menadžera plasirati, jer je na taj način po Pecikozi najlakše dopreti do auditorijuma. Pored glavne teme diskusije učesnici su se dotakli i medijskog mraka koji postoji u Srbiji po pitanju muzike u kom muzički urednici imaju pomračenje uma posle 92 godine. Po rečima Jelića nijedna pesma s novog albuma Yu Grupe nije puštena na radiju, dok mornar ubi.

Treći deo tribine prvog dana obeležili su gosti iz belgijske Asocijacije nezavisnih muzičkih izdavačkih kuća i kompanija, Impala. Ova asocijacija za cilj ima pomoć mladim umetnicima, naučnicima i izdavačima. Bilo je reči o budućnosti nezavisnog izdavaštva i čuvanjem autorskih prava vršenim putem projekta Merlin i najavljena je saradnja koju ova asocijacija želi da ostvari s našim regionom.

Program je posle ovoga prebačen u lokal Sprat gde je održana radionica Kako snimiti muzički spot? Gosti su bili: Žare Batinovic, Ivan Šijak, Nemanja Navy Andrejević, Staša Bukumirović, Jovan Milinov Toba i Aleksandar Ilić. Svi učesnici pričali su o svojim iskustvima i radu na spotovima, svojim počecima, jačini Srbije u ovoj oblasti na svetskoj sceni i ostalim temama. Najzanimljivije teme kojih su se učesnici dotakli bile su da li treba slušati muzičare za koje radite spot ili ne, tome da li ih treba raditi samo za muziku koju volimo i o tome koliko lažemo ljude putem spotova terajući ih da muziku gledaju umesto da je slušaju. Zanimljivo je bilo čuti priče o tome kako su nastali pojedini spotovi i videti koliko je u kom bilo improvizacije, osmišljenosti, prisile i koliko su sami autori zadovoljni svojim radom. Jedini problem ove radionice je bio njen naziv, jer to u suštini nije bila i sam prostor. Kafić je prosto terao ljude da se ponašaju u skladu s prostorom, neprekidno pričajući i ometajući pristutne.

Drugi dan počeo je razgovorom između različitih festivala o tome kakav program žele na svom festivalu, da li će to biti Live ili Dj muzika. Exit, Love Fest, Upgrade, SeaSplash i Taksirat prezentovali su svoja iskustva. Iako je tema bila uska gosti su dosta pričali o različitim problemima koji su ih zadesili, ali se govorilo i tome na koji način festivali mogu pomoći mladim izvođačima na putu do afirmacije.

Sledeća tema bila je ono što je u znatnoj meri nedostajalno prethodnoj konferenciji a to je priča o  Regionalnom muzičkom novirastvu. Učestvovali su urednici portala Balkanrock, Hardwired Magazine, Ravno do Dna, Tegla.rs, Nova Muska i Remix Press. Svi portali poseduju značajno različitu politiku i mnogim svojim shvatanjima, od muzičkih preferencija do vrste tekstova koje objavljuju, ali sve rade s ciljem afirmacije muzičara i informisanja javnosti. Rok novinar, po učesnicima, u današnjem svetu gubi na značaju, jer ni sami bendovi nisu u stanju da prepoznaju njihov značaj, a u suštini ih gotovo svi rok portali danas besplatno reklamiraju. Svi portali ovaj posao obavljaju iz strasti, jer niko on njih nema apsolutno nikakvu materijalnu korist. Bilo je priče i tome da je potrebna celokupna edukacija ljudi koji se nalaze u muzičkom biznisu, kako bi se stvorila kultura komuniciranja. Stoga je predloženo da se iduće godine na Kontaktu organizuje radionica koja će za cilj imati da nauči posetioce najvažnijih tehnika i da im instrukcije u bavljenju ovim poslom.

Samofinansirajući i finansirani kulturni centri i klubovi MKC Skoplje, Layereva Hisa, Gala Hala, Dom omladine Beograd i Centar za kulturu Kovin predstavili su svoje institucije u poslednjem delu tribinskog programa drugog dana.

Treći dan počeo je novom temom koja se tiče festivala a to je njihovo finansiranje. Učestvovali su predstavnici Mikser Festivala, Bedem Festivala, festivala Dev9t, Dimensions ali i predstavnici razlčitih organizacija kao što su JDX i Fakat. Sami zaključak ovog dela programa bio je odličan, jer su se sagovornici dogovorili da bi bilo izvrsno raditi na kreiranju mape festivala, ali i predloga Kontakt konferenciji da se proširi vam Beograda i organizuje niz predavanja u drugim opštinama kako bi ukazala na značaj festivala za lokalne sredine. Takođe napravljeno je jasno razgraničenje između onoga šta predstavlja biznis, a šta moralna i načela našeg ukusa.

Sledeća tema bila je (Ne)održivost malih koncertnih prostora. Dom kulture Studentski grad, KSET Zagreb, Feedback, i MIKK iz Slovenije predstavili su publici svoje ključne karakteristike i imali priliku da čuju različite probleme i savete od kolega koje rade u sličnim institucijama.

Celokupni program u Marshu zatvorene je audiovizuelnim prezentacijama festivala, kulturnih centara i klubova gde su prostor dobili Bunt Rock Festival, SeaRock Festival i Organic Live Fest.

Celokupan panel tribinski program ove godine bio je veoma kvalitetan i šarenolik što je i rezultiralo primetno većom posećenošću nego prethnodne godine. Mnogo više bendova, novinara i ostalih članova muzičke scene sada je upoznato s tim koliko je ovaj događaj bitan. Odlično bi bilo kada bi organizatori za sledeću godinu upotpunili svoj program interesantnim savetima i idejama do kojih su došli njeni ovogodišnji učesnici. Prvenstveno bi bilo dobro da prihvate predlog organizovanja radionica za sve vrste ljudi u muzičkoj industriji, kao i da svoj uticaj direktno prošire i van Beograda, tako što će ovaj vid konferencije održavati i po drugim gradovima u regionu.